U KROKODILovoj Kući za pisce tokom prve nedelje septembra boravi dr Enes Omerović - KROKODIL
festival, krokodil, jezici, region, pisci, prevodioci, knjizevnost, konferencija, debate,
17971
post-template-default,single,single-post,postid-17971,single-format-standard,bridge-core-1.0.5,ajax_fade,page_not_loaded,,vertical_menu_enabled,side_area_uncovered_from_content,qode-content-sidebar-responsive,qode-theme-ver-18.1,qode-theme-bridge,disabled_footer_top,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.0.2,vc_responsive

U KROKODILovoj Kući za pisce tokom prve nedelje septembra boravi dr Enes Omerović

U KROKODILovoj Kući za pisce tokom prve nedelje septembra boravi dr Enes Omerović

U KROKODILovoj rezidenciji će od 1. do 7. septembra u okviru projekta Ko je prvi počeo? Istoričari protiv revizionizma boraviti dr Enes Omerović koji je ujedno 88. gost KROKODILove Kuće za pisce.

Glavni cilj rezidencijalnih boravaka u okviru projekta Ko je prvi počeo? Istoričari protiv revizionizma je da se istoričarima iz republika bivše Jugoslavije omogući dvonedeljni istraživački boravak tokom kog mogu koristiti materijale iz državnih arhiva u Beogradu. Naime, nakon raspada Jugoslavije, celokupan arhivski materijal koji svedoči o istoriji te države ostao je u Beogradu, što je veliki problem za sve istraživače koji se bave periodom od 1918. do 1991. godine. Ovo se naročito odnosi na analize jugoslovenske spoljašnje politike koje nisu moguće bez upotrebe Arhiva Jugoslavije i Arhiva Ministarstva spoljašnjih poslova. 

Nakon projekta Jezici i nacionalizmi  Udruženje KROKODIL je započelo novi projekat pod nazivomKo je prvi počeo? Istoričari protiv revizionizma čiji je glavni cilj stvaranje prostora za istorijski i interkulturalni dijalog kroz kreiranje mreže istoričara, pisaca, novinara, studenata i šire publike koja će doprineti rešavanju konflikta, uzajamno poštovanim istorijskim narativima (ako već zajednički nije moguć), i inkluzivnijoj kulturi sećanja. Projektne aktivnosti će rezultirati stvaranjem održive platforme koja će omogućiti uzajmno prihvatljive interpretacije događaja iz bliže i dalje prošlosti korišćenjem metoda multiperspektivnog istorijskog narativa.

Enes Omerović rođen je 1976. godine u Sarajevu gde je 2004. godine diplomirao na Odseku za historiju Filozofskog fakulteta sa temom Ustanak u Hercegovini i Bosni 1875-1878 kroz putopisnu literaturu. 2008. godine upisao je postdiplomske studije iz Historije Bosne i Hercegovine u XIX i XX stoljeću na Filozofskom fakultetu u Sarajevu, a 2012. odbranio magistarski rad na temu Političko nasilje u Bosni i Hercegovini (1918-1921). Iste godine je upisao doktorske studije na Odseku za historiju Filozofskog fakulteta u Sarajevu, smer Historija Bosne i Hercegovine u XIX i XX stoljeću, a 2017. je odbranio doktorsku disertaciju pod naslovom Nacionalne manjine u Bosni i Hercegovini (1918-1941).

2003-2008. radio je kao nastavnik istorije u osnovnim školama, a od 2008. radi na mestu stručnog saradnika za modernu historiju u Institutu za historiju u Sarajevu gde je 2018. izabran u zvanje naučni saradnik za modernu historiju. Polja istraživačkog interesovanja su mu političko nasilje, nacionalne manjine, marginalne grupe, ekološka istorija. Do sada je objavio dve knjige u izdanju Instituta za historiju Univerziteta u Sarajevu – Političko nasilje u Bosni i Hercegovini (1918-1921) i Nacionalne manjine u Bosni i Hercegovini (1918-1941). Učestvovao je na petnaest naučnih skupova i konferencija, bio urednik dve knjige i dva zbornika radova te radio kao istraživač-saradnik na tri projekta. Radove je objavljivao na bosanskom i poljskom jeziku. Član je redakcija u časopisima Prilozi Instituta za historiju Univerziteta u Sarajevu i Radovi Filozofskog fakulteta Univerziteta u Sarajevu. Jedan je od osnivača Udruženja za modernu historiju u kojem od osnivanja obavlja poslove sekretara.

Projekat je implementiran u bliskoj saradnji sa forumZFD Srbija, a finansijski ga je podržala Evropska unija kao i Ministarstvo kulture Republike Srbije i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Republike Srbije.