al jazeera balkans o better together projektu/COVID ogolio autoritarne režime na Zapadnom Balkanu - KROKODIL
festival, krokodil, jezici, region, pisci, prevodioci, knjizevnost, konferencija, debate,
21169
post-template-default,single,single-post,postid-21169,single-format-standard,bridge-core-1.0.5,ajax_fade,page_not_loaded,,vertical_menu_enabled,side_area_uncovered_from_content,qode-content-sidebar-responsive,qode-theme-ver-18.1,qode-theme-bridge,disabled_footer_top,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.0.2,vc_responsive

al jazeera balkans o better together projektu/COVID ogolio autoritarne režime na Zapadnom Balkanu

al jazeera balkans o better together projektu/COVID ogolio autoritarne režime na Zapadnom Balkanu

Ako hoćemo da su naše države pravne države, civilno društvo mora da bude korektivni faktor, rekao je Al Jazeeri istraživač Srđan Hercigonja.

Srbija je među prvim krenula sa imunizacijom stanovništva protiv COVID-a19, no iz civilnog sektora upozoravaju da ne postoji dovoljno transparentnosti u procesu donošenja odluka (EPA)

Proteklih 17 mjeseci pandemija korona virusa desetkovala je prodemokratski civilni sektor u zemljama Zapadnog Balkana, dok je istovremeno zabilježen veći utjecaj autoritarnih režima. Ova siromašna regija na jugoistoku Evrope bez jakog civilnog sektora ima manje šanse za prijeko potrebne reforme, koje bi joj dale šansu da se priključi ostatku bogate Evrope.

„Ako hoćemo da su naše države pravne države, u kojima se poštuje vladavina prava, civilno društvo mora da bude korektivni faktor“, rekao je Al Jazeeri Srđan Hercigonja, istraživač Beogradskog centra za bezbjednosnu politiku.

„Ali, to nismo imali priliku vidjeti tokom pandemije. Ni u jednoj situaciji vlasti nisu uključile nezavisni sektor u procese donošenja odluka koje se tiču rukovođenja pandemijom. Možda je postojao neki dijalog, ali proces donošenja odluka bio je isključivo i samo u rukama onih koji su na vlasti“.

Istraživanje koje su za srbijansku nevladinu organizaciju KROKODIL proveli Hercigonja, i Milena Berić, komunikologinja, pokazalo je da nema prevelike razlike kada je u pitanju utjecaj pandemije na nezavisni sektor, bez obzira je li riječ o civilnom sektoru [nevladine organizacije, kreativna industrija, samostalni umjetnici, kulturni radnici…] u zemljama članicama Evropske unije i zemljama Balkana koje nisu članice Unije. I jedni i drugi su se, tokom trajanja restrikcija, suočili sa sličnim problemima, poput otkazivanja brojnih događaja.

Ispitanici iz EU-a, međutim, pokazali su se dosta optimističnijim u pogledu oporavka nakon pandemije. Količina finansijske podrške koju mogu dobiti od svojih vlada je mnogo značajnija. Istraživanje je obuhvatilo više od 50 organizacija iz četiri članice EU-a [Hrvatska, Slovenija, Bugarska i Rumunija] i pet zemlja Zapadnog Balkana koje nisu članice Unije [Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Kosovo].

Pandemiju obilježila visoka korupcija

Pandemija korona virusa u zemljama Zapadnog Balkana veoma vidljivim je učinila užasan problem korupcije koji postoji u tim državama. Vlade su nabavljale medicinsku opremu bez poštivanja procedure javih nabavki. Najpoznatiji slučaj je afera ‘Malina respiratori’. Otkriveno je da je 100 medicinskih respiratora, vrijedni oko 5,5 miliona eura, Vlada Federacije BiH, jedan od dva entiteta u Bosni i Hercegovini, uvezla preko poljoprivrednog gazdinstva koje se bavi otkupom i preradom malina. Respiratore su uvezli iz Kine.

U Srbiji su, primjerice, slične nabavke još uvijek tajna. Hercigonja kaže da u Srbiji ne postoji javna informacija o tome odakle Srbiji respiratori, koliko ih je platila, koliko je platila vakcine protiv korona virusa. Sve skupa, u Srbiji postoji izuzetno nizak stepen transparentnosti kada je riječ o borbi protiv pandemije korona virusa.

„Više od dve trećine sagovornika ovog istraživanja izjasnilo se da je tokom pandemije došlo do drastičnog pada demokratičnosti država, i do jačanja autoritarnih tendencija na Zapadnom Balkanu“, rekao je Hercigonja.

Izuzetak je stavio jedino na Sjevernu Makedoniju. U toj zapadnobalkanskoj zemlji istraživači nisu identifikovali da je došlo do autoritarnih tendencija tokom 17 mjeseci koje je istraživanje obuhvatilo.

„U ostalim zemljama Zapadnog Balkana apsolutno je došlo do jačanje autoritarnih tendencija – u Albaniji, Crnoj Gori, Srbiji, Bosni i Hercegovini […] najviše u Srbiji, a zatim i u Bosni i Hercegovini“, rekao je Hercigonja.

Autokrate su samo isplivale na površinu

Način upravljanja zdravstvenom krizom, zapravo, samo je ogolio način vladavine na Zapadnom Balkanu kakav je bio prisutan i prije krize izazvana pandemijom korona virusa, smatra Hercigonja. On kaže da ako su autokratski režimi ranije možda i bili nevidljiviji, postali su veoma vidljivi tokom ove pandemije. Civilni sektor je potpuno marginaliziran.

„Možemo reći da u ovim društveno-političkim okolnostima, i u ovom trenutku naše društvo nažalost nema korektivni faktor. Ima samo ulogu da skreće pažnju na goreće problema građana“.

Zemlje regije Zapadnog Balkana godišnje napusti hiljade mladih ljudi. Prema podacima Unije za održivi povratak i integracije Bosne i Hercegovine, tu zemlju je u proteklih devet godina napustilo više od 484.000 osoba. Prema posljednjem popisu stanovništva  iz 2013. godine zemlja ukupno ima 3,53 miliona stanovnika. Srbiju je, prema podacima Vlade, od početka ovog vijeka napustilo više od 650.000 ljudi.

Kao razlog zašto odlaze iz ove regije ljudi navode ekonomske razloge, ali sve češće i ukupan društveno-politički ambijent.IZVOR: AL JAZEERA