21 Jan HANIF KUREJŠI – gost emisije “Savremeni svetski pisci”
U petak 21. januara, od 21:50 na programu RTS 2 u okviru emisije “Savremeni svetski pisci” emitovana je epizoda posvećena Hanifu Kurejšiju.
Hanif Kurejši bio je gost XIII izdanja festivala KROKODIL, a publici se predstavio prve večeri. Tokom njegovog boravka u Beogradu snimljena je ova epizoda, a razgovor s Hanifom vođen je u KROKODILovom Centru. Veliko hvala Nedi Valčić-Lazović na inicijaciji ove saradnje.
Epizodu možete pogledati i na YouTube-u putem linka ispod.
Autorski projekat „Savremeni svetski pisci” koncipirala je Neda Valčić-Lazović, urednik u redakciji za kulturu RTS-a, kao niz ekskluzivnih razgovora sa najznačajnijim književnicima i misliocima našeg vremena.
Od 1996. do danas realizovano je preko sedamdeset TV portreta velikih autora – tu su nobelovci Mario Vargas Ljosa, ŽMG Le Klezio, Orhan Pamuk, Ginter Gras, prozni pisci Alen Rob-Grije, Peter Handke, Alesandro Bariko, Amos Oz, Pol Oster, Justejn Gorder, David Grosman, Klaudio Magris, Amin Maluf, filozofi Žan Bodrijar, Edgar Moren, Alen Badju (Badju), Mišel Onfre, kao i brojni drugi stvaraoci koji su obeležili svetsku intelektualnu scenu s kraja 20. i početka 21. veka.
Neda Valčić Lazović rođena je u Beogradu 1959. Sa 16 godina odlazi u Švajcarsku, gde njen otac radi kao kantonalni lekar. U Nešatelu završava gimnaziju i studira francusku književnost. Posle pet godina, zbog švajcarskih kiša i mentaliteta, vraća se u Beograd, gde diplomira na Filološkom fakultetu, a uporedo studira i novinarstvo na FNP. 1985. dolazi u TV Beograd. Iako uređuje raznovrsne tipove emisija iz kulture (Petkom u 22, Otvorena knjiga, Metropolis, Kulturni dnevnik), razgovori sa svetskim piscima (uradila je preko 70 ekskluzivnih intervjua) postaće njen zaštitni znak. Intervjuisala je najveće umove našeg doba; između ostalih, nobelovce Josifa Brodskog, Marija Vargasa LJosu, Gintera Grasa, Orhana Pamuka, Žan-Mari Le Klezioa … Prozaiste – Alena Rob-Grijea, Petera Handkea, Alesandra Barika, LJudmilu Ulicku, Pola Ostera, Salmana Ruždija, Amosa Oza, Davida Grosmana… Filozofe – Žana Bodrijara, Edgara Morena, Mišela Onfrea, Alena Badjua, Juliju Kristevu… Neke od tih razgovora objavila je u knjizi „Sve što (ne) kažem, pogrešno je“. Zbog neslaganja sa uređivačkom politikom, kraj devedesetih godina provela je van RTS-a, u koji se vraća 2001. Dve godine radila je kao simultana i konsekutivna prevoditeljka za francuski jezik, a prevodi i savremenu francusku književnost. Članica je Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Francuska vlada joj je 2012. dodelila Orden Viteza književnosti i umetnosti. Udata je i ima dve ćerke – Minu i Katarinu.