08 Jul Lea Ipi i Osne Sejerštad o Evropi danas
Razgovor albanske spisateljice Lee Ipi i norveške autorke Osne Sejerštad otvorio je drugi festivalski dan XVIII KROKODIL festivala, donoseći publici razgovore o različitim evropskim iskustvima, migracijama, istoriji i političkim podelama.
Polazeći od činjenice da dolaze iz različitih delova Evrope, Ipi i Sejerštad govorile su o tome gde počinje, a gde se završava Evropa, ukazujući na različite načine na koje se ovaj pojam razume. Lea Ipi nam objašnjava kako je često dobijala ovakva pitanja i pokušavala da da razne definicije, ali da je shvatila da je najbolje da ih ne daje zato što ta pitanja dolaze pod pretpostavkom da će biti razložena. Jedina definicija koju pristaje da da jeste da je Evropa mesto gde se stvari dešavaju. Ističe da nam to ništa ne govori o granicama ili mestima, niti o tome da li su to dobre ili loše stvari, već samo da od nas zavisi šta će se desiti i u kom smeru će ići. Sejerštad je podsetila da Norveška nije članica Evropske unije i istakla da je često primećivala kako ljudi ne razlikuju Evropu kao geografski pojam od Evropske unije kao političke zajednice.
Sagovornice su se dotakle i pitanja migracija, kao i različitog razumevanja marksizma na Zapadu i u zemljama koje imaju iskustvo socijalističkih režima. Dok se na Zapadu marksizam često posmatra kao filozofska tradicija, za mnoge ljude u Albaniji i drugim zemljama istočne i jugoistočne Evrope on predstavlja deo proživljene istorije. Ipi kaže da je ne samo u Albaniji, već i u drugim postkomunističkim zemljama primetila da marksizam ne predstavlja samo filozofiju, već istoriju i svakodevni život ljudi koji su živeli pod tim sistemom. Smatra izazovnim misliti opet u 21. veku o socijalizmu jer treba navigirati obe perspektive tako da se ne isključuju.
Usledilo je pitanje o slobodi gde je Lea izložila srž ideje, a to je da postoji sloboda kao ideja i ideologija. Dolazi do tranzicije gde se ideologija oko slobode menja ali posvećenost ideji ostaje ista. Za nju, sloboda ima smisla filozofski samo u vezi sa odgovornošću i moralom. Dakle, prihvanjem odgovornosti za postupke. Zanimljivo je stanovište i Osne, koja je istakla da kada bi birala šta znači reč sloboda to bi bilo Norveška. Za nju, naime, sloboda znači moći da kampuješ gde želiš, da plivaš u reci koja ti se dopadne. Ističe da je Norveška slobodna zemlja jer, po njoj, počiva na pririodi, ne na kultruri.
Ipi je potom snažno pristupila pitanju o migracijama, kao nešto o čemu bi, kako je navela, mogla da priča večno. Migracija kao pitanje je njoj najvažnije kada govorimo o neuspesima savremene politike i jedne i druge strane. Prvi element kritike jeste da je potrebno da shvatimo da migracija nije problem kulture, religije ili pripadanja. Problem su granice i njihov doprinos nesrazmernosti bogatstva i moći koje zapravo i pokreću migracije. Podseća nas kako su nacisti pokušali na sve moguće načine da izopšte Jevreje iz društva. Kako nije bilo bitno šta si jer ako nosiš prezime Levi dobijaš tu malu zvezdu i odlaziš u logor. Brine se da će se proces koji se sada dešava Evropi i koji počinje selektivnim proterivanjem određenih kategorija ljudi, završiti tako što će svako ko je Muhamed ili Abdalah biti u koncentracionom logoru. Osne se slaže, ističući da je potrebno čuti i glasove migranata. Navodi i da je bila na koncertu benda ,,Krpa” u kome su dva migranta koji pevaju o stvarima koji se sada dešavaju u Norveškoj.
Tema razgovora bili su i studentski protesti u Srbiji. Sejerštad je istakla da se o njima govori i van granica zemlje, ali da ih zapadne države pre svega doživljavaju kao unutrašnje političko pitanje Srbije, za razliku od protesta u drugim evropskim državama koji se češće posmatraju kao pitanje od šireg evropskog značaja. Ipi započinje pesimistično citatom iz nove knjige-Nedostojni: ,,Dragi dečače, postoje nacije koji stvaraju istoriju, to nismo mi. Naša istorija je već stvorena.’’ Završiće pak optimistično, govoreći o efektu lančane reakcije koja se savršeno vidi u primeru protesta koji su se desili u Srbiji i nakon toga u Albaniji. Mišljenja je da je civilno društvo koje će se suprostaviti sistemu u koordinaciji sa više zemalja, način da nada bude manje naivna, a šanse za promenu budu veće.
Razgovor je bio veoma inspirativan i publici koja se uključila pitanjima, a Adriana Zaharijević zaključila ga je citatom Hane Arent, zaokruživši diskusiju o Evropi, slobodi i političkoj odgovornosti.
Kristina Vasić i Katarina Jurčević, KROKODILove novinarke na dan
Foto: Marija Piroški i Jovana Pantelić
