06 Jul Svečano otvaranje festivala KROKODIL 2026
U Evropskoj kući u Beogradu održana je pres konferencija i svečano otvaranje XVIII Festivala KROKODIL 2026, pod sloganom „Književnost kao neposlušnost / DISOBEDIENCE“. Događaj zatvorenog tipa okupio je predstavnike medija, učesnike festivala i diplomatski kor.
Na konferenciji su govorili i učestvovali: Milena Berić, izvršna direktorka Udruženja KROKODIL; Andreas fon Bekerat, ambasador Evropske unije u Srbiji; Vladimir Arsenijević, programski direktor Festivala KROKODIL; Kristin Melsom, ambasadorka Kraljevine Norveške u Srbiji; Åsne Seierstad, norveška novinarka i autorka; Sufjan Kadim, otpravnik poslova Ambasade Kraljevine Švedske u Srbiji; predstavnici festivala Littfest iz Umee (Erik Jonsson i Per Bergström); Ger Duijzings, holandski istoričar i ovogodišnji KROKODIL Writer in Residence; kao i Anke Konrad, ambasadorka Savezne Republike Nemačke u Srbiji. Predstavljanju programa prisustvovali su i ključni gosti festivala, među kojima Lea Ipi, Rejčel Kušner, Monika Herceg, Rumena Bužarovska i drugi autori i autorke.
U uvodnom obraćanju, izvršna direktorka Udruženja KROKODIL Milena Berić pozdravila je prisutne ekselencije, predstavnike medija, partnere, saradnike i prijatelje festivala, ističući da govori uz osećaj „dubokog ponosa, ali i velike odgovornosti“. Naglasila je da festival ove godine obeležava osamnaesto izdanje i da KROKODIL time simbolično postaje „punoletan“, što u svetu kulture, a naročito na Balkanu, predstavlja dokaz žilavosti, jasne vizije i nepokolebljive vere u važnost pisane reči. Podsetila je da je put do ovog jubileja bio, bez preterivanja, najteži do sada, uz finansijske, političke i društvene izazove koji su pretili da zaustave rad udruženja, ali da je KROKODIL opstao i danas stoji „snažniji nego ikad“ zahvaljujući podršci prijatelja, partnera i publike.
Berić je podsetila da je KROKODIL pokrenut sa idejom da književnost bude most za dijalog, pomirenje i obnovu pokidanih veza na prostoru Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope, te da je od regionalne inicijative prerasao u jedan od najprepoznatljivijih književnih događaja u Evropi. Kao potvrdu tog rasta navela je niz imena koja su tokom godina gostovala na festivalu: Margaret Atwood, Laslo Krasnahorkai, Bernhard Šlink, Irvine Welsh, Hanif Kureishi, Erlend Lu, Dubravka Ugrešić, Aleksandar Hemon, Slavenka Drakulić, Georgi Gospodinov i mnogi drugi. Upravo iz takvog iskustva, kako je rekla, prirodno je proizašao moto ovogodišnjeg festivala: „Književnost kao neposlušnost“ – „neposlušnost kao tihi, ali snažan prkos koji počinje u rečenici“. Istakla je da su ovogodišnji gosti autori knjiga koje su menjale društva „jer su branile pravo na istinu, sumnju i autonomiju pojedinca pogotovo u situacijama kada je kolektiv zahtevao poslušnost“, zaključivši: „Književnost je neposlušnost u najprečišćenijem obliku jer je nemoguće ućutkati je.“
Najavila je da se festival održava 3. i 4. jula u amfiteatru i prostoru ispred Muzeja Jugoslavije, uz „miris lipa“, i da okuplja neka od najznačajnijih književnih i intelektualnih imena današnjice, među kojima su Lea Ipi, Rejčel Kušner, Åsne Seierstad, Ger Duijzings, Rumena Bužarovska i drugi. Poseban deo govora posvetila je ulozi Udruženja KROKODIL kao jedne od retkih nezavisnih, nestranačkih organizacija civilnog društva u Srbiji koja se ne bavi samo kulturom i književnošću, već i aktivno zagovara principe odgovornog ponašanja institucija i medija. KROKODIL je opisala kao specifičan „think-and-do tank“ posvećen demokratskoj kulturi, građanskom aktivizmu i edukaciji građana o pravima, uz jednaku posvećenost vrhunskim kulturnim i društveno-političkim sadržajima, sa ciljem razvoja publike koja kritički promišlja i prihvata različitosti u regionalnom, evropskom i globalnom kontekstu. Na kraju je zahvalila zaposlenima (sadašnjim i bivšim), saradnicima i partnerima, posebno navodeći Evropsku uniju, ambasade Nemačke, Norveške i Holandije, Švedski institut i Britanski savet, zaključivši: „Hvala vam što ste uz KROKODIL već osamnaest godina.“
U ime Evropske unije, ambasador Andreas fon Bekerat naglasio je da je književnost mnogo više od priča: ona otvara umove, podstiče preispitivanje uverenja, daje glas onima koji su prečesto ućutkani i pomaže da se zamisli drugačija budućnost i suoči sa neprijatnim istinama. U društvima pod pritiskom, istakao je, književnost može postati i čin otpora, a inicijative poput KROKODIL-a važne su jer stvaraju prostor za nezavisno mišljenje, umetničku slobodu i javnu debatu, čime doprinose kulturnom životu i jačanju demokratskih temelja.
Programski direktor Vladimir Arsenijević predstavio je programski okvir XVIII Festivala KROKODIL, ističući da se festival i ove godine odvija u „poremećenim društvenim okolnostima“ i da funkcioniše kao protivteža i vid otpora. Tema „Neposlušnost / Disobedience“, koju KROKODIL ove godine deli sa festivalom Konrad iz Krakova, odražava rastuće nepoverenje prema političkom i društvenom mejnstrimu i potrebu za novim strategijama otpora – ideju koja će se provlačiti kroz većinu aktivnosti.
Festival se odvija na Maloj i Velikoj sceni (amfiteatar ispred Muzeja Jugoslavije) i kroz sutrašnji celodnevni program na rubu Hajd parka u tri celine: Mala scena, Filmska zona i Dečija zona. Prvog dana program na Maloj sceni otvara rasprava „Čitamo li se?“ o stanju i budućnosti postjugoslovenske književnosti, zatim sledi snimanje KROKODIL-ovog podkasta uživo sa američkom autorkom Rejčel Kušner, koju intervjuiše Rumena Bužarovska. Na Velikoj sceni, uz vođenje Mime Simić, predstavljaju se Lea Ipi, Rejčel Kušner, Åsne Seierstad i Monika Herceg, uz mini koncert Ane Ćurčin & The Changes, predstavljanje partnera iz Littfesta i nastup Johana Sandberga McGuinnea, koji izvodi autentični jojk (saamsko tradicionalno zapevanje). Veče se zaokružuje multimedijalnom predstavom „Fun Facts“ i koncertom benda Vrooom. Drugog dana program počinje razgovorom „2-na-1“ koji Adriana Zaharijević vodi sa Leom Ipi i Åsne Seierstad, a potom deo autorki nastavlja gostovanje u Sarajevu na festivalu Bookstan, u okviru uspostavljene saradnje festivala. Najavljen je i veliki broj učesnika u dnevnim programima (Mala scena/Filmska/Dečija zona), a muzičko zatvaranje festivala predviđeno je nastupom benda Fronta iz Zagreba, koji predvodi Katarina Peović. Arsenijević je posebno istakao Dečiju zonu, koja se prvi put realizuje u saradnji sa Dečijim gradom, kao i završni segment programa – vođenja kroz poglavlja storytelling projekta „Nije bajka, ali…“, posvećenog ulozi žena u regionalnim mirovnim pokretima devedesetih. Izlaganje je završio pozivom: „Dođite na KROKODIL i povedite prijatelje!“
Ambasadorka Norveške Kristin Melsom naglasila je da u vremenu sve veće polarizacije autori mogu da povežu ljude preko političkih podela, zbog čega joj je posebno drago što je Åsne Seierstad u programu. Podsetila je i na simboličnu vezu autorke sa Beogradom: Seierstadina prva knjiga, „With Their Backs to the World: Portraits from Serbia“ (Portreti iz Srbije – Leđima okrenuti svetu), nastala je kroz boravke u Srbiji 1999–2000, prati četrnaest ljudi i njihove transformacije tokom šesnaest meseci, a pruža intiman uvid u živote građana pod Miloševićem i događaje koji su vodili njegovom padu; knjiga je prvi put objavljena 2000, a autorka ju je opsežno dopunila 2004.
U svom govoru, Åsne Seierstad osvrnula se na to iskustvo rada „na terenu“, na razgovore sa ljudima različitih pogleda i životnih pozadina i na značaj ličnih priča u razumevanju društva. Potom je publiku uvela u svoju najnoviju nagrađivanu knjigu „Ne‑MIR / Never Say War – Russian Lives Today“ (poznatu i kao Unpeace – Russian Lives), koja donosi intiman, ali širok portret Putinove Rusije u ratu – zemlje u kojoj je, kako je naglasila, čak i izgovaranje reči „rat“ kriminalizovano. Ključni ulaz u priču bio joj je mladi ruski vojnik Andrej Medvedev, dezertir iz Vagner grupe koji je januara 2023. zatražio azil u Norveškoj; kroz njegov život, porodicu i veze otvorili su se brojni slojevi ruskog društva – od nastavnika i farmera, preko novinara i aktivista označenih kao „strani agenti“, do žena koje ostaju kod kuće dok su muževi u ratu i građana koji pokušavaju da se drže po strani. Seierstad je istakla da u radu ne polazi od pitanja „ko je u pravu“, već od pitanja „Kako svet izgleda sa mesta na kojem ti stojiš?“, naglašavajući da je upravo ta radoznalost i insistiranje na složenosti ljudskog iskustva ono što književnost čini oblikom neposlušnosti.
Otpravnik poslova Ambasade Švedske Sufjan Kadim naglasio je da je kulturno partnerstvo Švedske i Srbije zasnovano na dijalogu, otvorenosti i umetničkoj slobodi i da je kroz saradnju KROKODIL-a, Littfesta i Švedskog instituta izgrađena trajna mreža odnosa među piscima, čitaocima i institucijama. Predstavio je švedsku delegaciju i istakao važnost saamskih i autohtonih glasova u savremenoj književnosti, naglasivši da književnost nije samo umetnička forma, već prostor dijaloga, mašte i hrabrosti da se postavljaju pitanja. Erik Jonsson iz Littfesta dodao je da najbolje knjige prevazilaze granice i stereotipe i da međunarodna saradnja festivala doprinosi širem evropskom kulturnom prostoru.
U ime partnera iz Littfesta, Erik Jonsson dodatno je osvetlio smisao dugogodišnje saradnje između Littfesta i KROKODIL-a, započete pre više od decenije. Svoje obraćanje započeo je anegdotom iz sveta fudbala, prisećajući se trenera iz mladosti koji je tvrdio da je igrao za Crvenu zvezdu – tvrdnje kojoj tada niko nije verovao. Tokom jedne od ranijih poseta Beogradu, Jonsson je posetio muzej Crvene zvezde i zatražio da mu provere ime „Predrag Janković“, nakon čega je saznao da je taj čovek zaista odigrao 24 utakmice za Crvenu zvezdu između 1985. i 1990. godine. Ovim primerom, uz humor i lične detalje, Jonsson je ukazao na to koliko mogu da budu varljive prve pretpostavke i „priče koje nosimo u glavi“ o drugim ljudima i sredinama.
Jonsson je povezao anegdotu sa suštinom književne razmene: nakon što je KROKODIL pre nekoliko meseci gostovao na Littfestu u severnoj Švedskoj i razgovarao o stereotipima o bivšoj Jugoslaviji, on se sada našao u Beogradu, svestan da je i sam otvorio govor stereotipima (Crvena zvezda, cigarete, trener koji viče). Upravo zato, naglasio je, saradnja Littfesta i KROKODIL-a pokazuje koliko su stereotipi plitki i koliko se brzo ruše u susretu sa živim iskustvom i književnošću. Istakao je da su ove godine dovedeni pisci sa Balkana u Švedsku i pisci iz Švedske u Srbiju, i da se u tim susretima iznova pokazuje da „priča o drugom mestu“ često nije ni približno tačna.
Govoreći o švedskim autorima koji gostuju na KROKODIL-u, Jonsson je istakao da oni ne pišu o zamišljenoj, homogenoj Švedskoj koju mnogi doživljavaju kao miran i „bezkonfliktan“ ugao Evrope, već o temama kao što su migracije, egzil, jezik, identitet i sećanje, o porodicama koje nose ratna iskustva kroz generacije i zajednicama koje se protežu preko granica. Posebno je naglasio da više njih dolazi iz Sápmi-ja, prostora na kojem Sámi narod živi mnogo pre nastanka modernih država, te da su pitanja jezika, kulture i moći tu i dalje duboko živa.
Jonsson je zaključio da ga, što više putuje između zemalja, razlike sve manje zanimaju, a da su sličnosti mnogo zanimljivije: „Ko ima pravo da pripada? Ko ima pravo da ispriča priču? Šta se dešava s jezikom kad ga ljudi prestanu govoriti – i šta kad ga ponovo progovore?“ Povezao je to i sa savremenim fenomenom „dijasporskog“ sporta, u kojem igrači odrastaju u jednoj zemlji a predstavljaju drugu, naglasivši da identiteti mogu da se preklapaju i da to, umesto problema, može biti izvor bogatstva. „Književnost to zna odavno“, poručio je, naglašavajući da najbolje knjige ignorišu granice, putuju bolje od političara i lakše prelaze frontiere od pasoša, a stereotipe čine smešnim. Izrazio je nadu da će švedski pisci na ovogodišnjem KROKODIL-u iznenaditi publiku, izazvati neka uverenja i zakomplikovati druga, zahvalivši se organizatorima na gostoprimstvu i poručivši: „Divno je biti ponovo ovde.“
Holandski istoričar i pisac u rezidenciji Ger Duijzings (KROKODIL Writer in Residence, 157. po redu) zahvalio se KROKODIL timu i Ambasadi Kraljevine Holandije. Govorio je o svojoj dugoj povezanosti sa regionom (Kosovo, Bosna, Rumunija) i o tome kako je Srebrenica ostala „nevidljivo središte“ njegovog rada još od učešća u istraživačkom timu NIOD instituta; podsetio je da je objavljivanje NIOD izveštaja 2002. godine prethodilo ostavci holandske vlade. Povezao je temu festivala sa pritiscima na akademsku slobodu, naglasivši da neposlušnost ne počinje samo na ulici već i u rečenici, u pisanju i javnom govoru koji „odbija kompromis“, najavivši svoje učešće na programu „From Srebrenica to Gaza: From Legitimation to Denial“.
Konferenciju je zatvorila ambasadorka Savezne Republike Nemačke Anke Konrad, koja uskoro završava mandat u Srbiji i poželela je da upravo ona zaključi događaj. Istakla je da ovogodišnji KROKODIL pokazuje moć književnosti da ujedini ljude (pisce, umetnike i aktiviste iz Zapadnog Balkana, Evrope i sveta), da stvara prostore za razvoj i razmenu ideja i da evropski duh oživi u praksi. Posebno je izdvojila radionicu „Power of the People: Rights Therapy“, koju Nemačka podržava, poručivši da su u vremenima polarizacije solidarnost i otvoreni dijalog važniji nego ikada, te da KROKODIL ima vitalnu ulogu u promovisanju demokratskih vrednosti i pozicioniranju Srbije na evropskoj kulturnoj i društvenoj mapi.
Tokom konferencije naglašeno je da ovogodišnji KROKODIL ne samo da okuplja istaknute autorke i autore iz regiona i Evrope, već i umrežava festivale i institucije, gradi mostove između kultura i podstiče javni razgovor o otporu, odgovornosti, sećanju i slobodi. Festival su, između ostalih, podržali Evropska unija, Ambasada Savezne Republike Nemačke u Srbiji, Ambasada Kraljevine Norveške, Ambasada Kraljevine Holandije, Švedski institut, CCFD – Terre Solidaire i Britanski program međunarodnog razvoja u partnerstvu sa Britanskim savetom, čime je još jednom potvrđena važnost KROKODIL-a kao regionalne i evropske platforme za književnost, kritičko mišljenje i građanski angažman.
photos Aleksandar Dmitrović
