25 Sep POWER OF THE PEOPLE: Prva Right(s) Therapy Sesija u Petrovcu na Mlavi
Prva Right(s) Therapy sesija u organizaciji Kučevske inicijative održana je 19. septembra 2026. godine u Staroj školi u Petrovcu na Mlavi, u saradnji sa Udruženjem mladih grada Petrovca na Mlavi. Sesiju je vodila psihološkinja Dragana Nikolić, uz podršku dva moderatora Kučevske inicijative.
Sesija je zamišljena kao siguran prostor za razgovor o psihološkim posledicama javnog i građanskog angažmana, pritiscima kojima su izloženi ljudi aktivni u lokalnoj zajednici, osećaju usamljenosti i bespomoćnosti, kao i mogućnostima međusobne podrške i solidarnosti. Na početku susreta predstavljeni su program Power of the People i koncept Right(s) Therapy, nakon čega su dogovorena osnovna pravila razgovora – međusobno poštovanje, neosuđivanje, poverljivost ličnih iskustava i pravo svakog učesnika da ne govori o temi o kojoj ne želi da govori.
Uvodni deo razgovora bio je usmeren na prepoznavanje načina na koje dugotrajan pritisak utiče na ljude koji su javno ili građanski angažovani. Učesnici su razgovarali o stalnoj napetosti, umoru, oprezu, potrebi da mere sopstvene reči i ponašanje, kao i o telesnim i emocionalnim reakcijama koje mogu pratiti dugotrajan stres. Posebna pažnja posvećena je normalizaciji ovih reakcija i razumevanju da one ne predstavljaju individualnu slabost, već mogu biti očekivana posledica dugotrajnog izlaganja pritiscima i neizvesnosti.
Razgovor se zatim usmerio na kognitivno i emocionalno preopterećenje i veliki broj uloga koje aktivni građani često istovremeno preuzimaju. Učesnici su govorili o tome kako kontinuirani „šum“ problema u zajednici, javnih obaveza i lične odgovornosti utiče na koncentraciju, svakodnevno funkcionisanje i motivaciju. Otvoreno je i pitanje granice između želje da se doprinese zajednici i trenutka kada angažman počinje da iscrpljuje lične resurse.
Važan deo sesije odnosio se na iskustvo suočavanja sa institucijama i osećaj da institucionalni mehanizmi često ne pružaju dovoljno podrške ljudima koji pokušavaju da pokrenu ili reše probleme u svojoj zajednici. Razgovaralo se o tome kako ignorisanje, izostanak odgovora ili dugotrajno čekanje mogu povećavati osećaj nemoći i dovesti do povlačenja i odustajanja. Umesto zadržavanja samo na problemima koji nisu pod neposrednom kontrolom pojedinca, razgovor je postepeno usmeren na prepoznavanje resursa koji već postoje u lokalnoj zajednici i na ono na šta sami učesnici mogu da utiču.
Poseban akcenat stavljen je na međusobnu podršku. Kroz razgovor o tome ko su osobe kojima možemo da se obratimo bez potrebe da pred njima održavamo sliku da smo uvek snažni i sposobni da sami nosimo teret, učesnici su razmatrali značaj neformalnih mreža poverenja. Otvoreno je pitanje kako ljudi koji su aktivni u zajednici mogu ranije da prepoznaju preopterećenje kod sebe i drugih i kako mogu jedni drugima da pruže podršku pre nego što iscrpljenost dovede do sagorevanja ili potpunog povlačenja iz građanskog angažmana.
U završnom delu sesije razgovor je prešao sa individualnih iskustava na mogućnosti stvaranja lokalne mreže solidarnosti. Učesnici su razmatrali šta im je potrebno da bi se osećali manje usamljeno kada su izloženi pritiscima i na koje načine mogu međusobno da dele teret građanskog angažmana. Naglašeno je da podrška ne mora uvek da bude institucionalna ili formalna – ponekad počinje od jedne osobe kojoj možemo da se obratimo, razgovora bez osuđivanja i spremnosti da prepoznamo kada je nekome iz naše zajednice potrebna pomoć.
Sesija nije bila usmerena na pronalaženje jednog univerzalnog rešenja za probleme sa kojima se suočavaju aktivni građani. Njena vrednost bila je u stvaranju prostora u kojem su individualna iskustva mogla da budu prepoznata kao iskustva koja dele i drugi ljudi. Razgovor je pokazao značaj sigurnih prostora, međusobnog poverenja i lokalnih mreža podrške za očuvanje ličnih kapaciteta ljudi koji ostaju aktivni u svojim zajednicama.
Učesnici su sesiju završili kratkim osvrtom na to sa čime odlaze iz razgovora i šta mogu da učine za sebe ili za drugu osobu iz svoje zajednice u narednom periodu. Jedna od centralnih poruka susreta bila je da teret javnog i građanskog angažmana ne mora da se nosi individualno i da solidarnost, povezivanje i međusobna briga predstavljaju važan resurs za dugoročno građansko delovanje.
