17 Jun Zašto kažeš ljubav a misliš na rat? Javno snimanje podkasta Tampon zona x Kritički + Dva i po psihijatra na XVII Festivalu KROKODIL
Petak, 27. jun, 19:00 časova
Debatne zona festivala KROKODIL, ispred Muzeja Jugoslavije, Mihaila Mike Jankovića 6
Učestvuju:
Iva Parađanin, novinarka i osnivačica platforme Tampon zona
Nina Pavićević, kreatorka platforme Kritički
Roberto Grujičić, dečiji psihijatar sa Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu i jedan od osnivača podkasta Dva i po psihijatra
Ulaz je slobodan a karte preporučene. Kupovinom karte pomažete realizaciju ovogodišnjeg KROKODILa. Karte možete kupiti OVDE. Celokupni program KROKODILa možete preuzeti OVDE
Dragi prijatelji i prijateljice,
Pozovamo vas da nam se pridružite na javnom snimanju emisije podkasta Tampon zona x Kritički pod nazivom Zašto kažeš ljubav a misliš na rat? kojim ćemo svečano otvoriti ovogodišnji festival KROKODIL u subotu 27. juna u 19 sati u Debatnoj zoni festivala.
Svedoci smo alarmantnog trenda: normalizacije nasilja, fenomena koji se sve više prepliće u našim životima, kako u digitalnom, tako i u fizičkom svetu. Paradoks je tu i istraživanja ga potvrđuju: dok se žene sve više osnažuju i oslobađaju, postajući svesnije svojih prava i sloboda – recimo, kroz inicijative poput pokreta #MeToo, koji je razotkrio razmere seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja – istovremeno svedočimo jačanju antirodnog pokreta. Ovaj pokret, često prožet retorikom koja dovodi u pitanje same temelje ravnopravnosti, pokušava da obezvredi decenije borbe za ženska prava, neretko propagirajući povratak tradicionalnim rodnim ulogama.
U tom kontekstu, primećujemo i uspon “manosfere” – široke, decentralizovane onlajn zajednice koja okuplja muškarce sa često mizoginim i ekstremističkim stavovima. Od “incela” koji krive žene za svoju neuspešnost u vezama, do “MGTOW” (Men Going Their Own Way) pokreta koji promoviše potpuni prekid interakcije sa ženama, manosfera stvara okruženje u kojem se nasilje ne samo normalizuje, već i slavi. Kako se ovakvi narativi, rođeni u onlajn anonimnosti, prelivaju u stvarni život i podstiču nasilje?
Tokom razgovora, istraživaćemo kako je došlo do ovolike polarizacije u društvu, gde se naizgled suprotstavljene sile – borba za ravnopravnost i nazadni pokreti – sudaraju. Koji su sve faktori, od društvenih mreža do političkih dešavanja, uticali na produbljivanje ovih jazova?
Zajedno ćemo pokušati da pronađemo odgovore na ključno pitanje: Kako da gradimo svet u kome će ravnopravnost zaista značiti slobodu za sve – i za žene i za muškarce – oslobođene tereta predrasuda i nasilja?
Pridružite nam se u otvorenom dijalogu o ovim važnim temama i doprinesite stvaranju društva u kojem će empatija i razumevanje zameniti podelu i mržnju.
O projektu Zašto kažeš ljubav a misliš na rat?
Cilj projekta Zašto kažeš ljubav a misliš na rat? jeste angažovanje zajednice, edukacija i podizanje svesti o opasnostima nevidljivog uticaja na porast nasilja u našem društvu.
Istraživanje koje je sprovelo Udruženje KROKODIL u prvoj fazi realizacije projekta pokazalo je da su agresija i nasilje u tolikoj meri dominantni u srpskom društvu, da su prodrli u sve njegove pore. Zbog toga je toliko teško identifikovati i mapirati sve njihove „izvore” koji su u ovom radu zbirno označeni kao „kultura nasilja”. Matrica koja služi kao najširi okvir za održavanje „kulture nasilja” identifikovana je – kako u literaturi tako i tokom istraživanja – u zastrašujućim posledicama ratova devedesetih, u traumatičnim iskustvima kojima je srpsko društvo time izloženo ali još i više u pogubnom odbijanju većinskog dela društva da se s traumom suoči. Štaviše, ta trauma, koja poprima oblike društvene anomalije, „hrani” se glorifikacijom ratnih zločina, te održavanjem i aktivnim promovisanjem iskrivljenog sistema vrednosti koji je svojevremeno služio kao kulturna potpora ratovima a i dalje služi kao glavna alatka radikalne negacije počinjenih zločina. Do raskida s ovom dominantom kulturnom matricom te nevidljivim političkim uticajima na porast nasilja nikada nije došlo.
Tri decenije nakon serije krvavih konflikata na prostoru bivše Jugoslavije, osuđeni ratni zločinci se, nakon odsluženih kazni u inostranim zatvorima, polako vraćaju u Srbiju gde su prihvaćeni i slavljeni od strane najviših državnih zvaničnika i obasuti medijskom pažnjom prorežimskih medija. Ne čudi stoga što mnogo godina posle nasilnog raspada Jugoslavije, ljudi u Srbiji i dalje žive s tako iskrivljenim stavovima po pitanju negativnog nasleđa devedesetih godina dvadesetog veka. Mladi ljudi pokazuju fundamentalni nedostatak znanja o ratovima i nasilnom raspadu Jugoslavije. Zarobljeni u međuprostoru između etnonacionalnog i kosmopolitskog identiteta, oni predstavljaju glavne mete zloupotrebe i često su pioniri u rukama moćnih donosioca odluka a alatke kojima se služe za promociju retrogradnih, mrziteljskih politika te za otvoreno veličanje osuđenih ratnih zločinaca, promovisanje govora mržnje, pa čak i direktno podsticanje na nasilje svima su, na žalost, predobro poznate (murali, stensili, grafiti) i najzaslužnije su za nikad ranije viđene razmere estetsko-ideološkog zagađenja naših gradova u poslednjih nekoliko godina.
Događaj je podržala Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu kroz program MATRA kao i Delegacija EU u Srbiji.