Poziv na hitnu konferenciju za medije / četvrtak 17. avgust 11h Medija Centar Terazije 3
festival, krokodil, jezici, region, pisci, prevodioci, knjizevnost, konferencija, debate,
25099
post-template-default,single,single-post,postid-25099,single-format-standard,bridge-core-3.0.5,qode-page-transition-enabled,ajax_fade,page_not_loaded,,vertical_menu_enabled,side_area_uncovered_from_content,qode-content-sidebar-responsive,qode-theme-ver-29.2,qode-theme-bridge,disabled_footer_top,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.10.0,vc_responsive,elementor-default,elementor-kit-27178

Poziv na hitnu konferenciju za medije / četvrtak 17. avgust 11h Medija Centar Terazije 3

Poziv na hitnu konferenciju za medije / četvrtak 17. avgust 11h Medija Centar Terazije 3

U četvrtak 17. avgusta sa početkom u 11 sati u velikoj sali Medija Centra (Terazije 3) održaće se hitna konferencija za medije povodom značajnog porasta broja grafita sa porukama govora mržnje u javnom prostoru i pratećih sadržaja na društvenim mrežama koji pozivaju i slave nasilje, rat i genocid.

Na konferenciji za medije govoriće:

Miloš Janković, advokat; iz Udruženja KROKODIL: Milena Berić i Vladimir Arsenijević, Milan Filipović iz YUCOM-a i Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava.

U periodu od samo nekoliko dana, tokom jula meseca, širom Srbije kreirano je više od pedeset ilegalno izrađenih grafita veličine (u proseku) 40m2 sa ispisom “Kad se vojska na Kosovo vrati…”. Svaki grafit iscrtalo je preko pedeset ljudi okupljenih uglavnom oko navijačke grupe Delije Sever a poruke koje pozivaju i slave nasilje, rat i genocide pratile su ove akcije i širile se društvenim mrežama. Materijal za izradu svakog grafita vrednosti je u proseku sedam stotina evra a ni jedna akcija vandalizovanja zidova u javnom prostoru nije sankcionisana od strane nadležnih državnih organa. 

Ovaj talas ispisivanje grafita iniciralo je legalno uklanjanje ispisa “Kad se vojska na Kosovo vrati…” i izrada murala u parku u Mitićevoj rupi od strane Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju. Mural koji je umetnik oslikao na zidu Instituta vandalizovan je u roku od desetak dana još jednom. Danas taj zid, koji je zakonski ponovo vraćen u pređašnje stanje, dvadeset četiri sata dnevno čuvaju policijske patrole.

“Vi nama uništite 1 grafit mi napravimo još 100 istih” poruka je sa kojom je talas vandalizacije zidova pokrenut, a koji aludira na nacistički princip “Sto za jednog” koji je nacistička komanda koristila prilikom streljanja kragujevačkih civila 1941. godine (“Za svakog ubijenog nemačkog vojnika, biće streljano 100 srpskih civila”). Takođe, na javnim Telegram i Tik Tok nalozima objavljivane su fotografije izrađenih grafita, lokacija ali i sadržaj koji se odnosi na tri tačkice nakon ispisa “Kad se vojska na Kosovo vrati…” (“Kad se vojska na Kosovo vrati svaki Šiptar, svaki Šiptar dobro će da plati”).

U isto vreme dok država ne čini ništa da sankcioniše strahotan porast govora mržnje u javnom prostoru ali i bespravno vandalizovanje zidova, aktivisti koji su u februaru mesecu legalno tokom prijavljenje građanske akcije okupljanja i čišćenja parka u Mitićevoj rupi, između ostalog, krečili zid, nalaze se u brojnim prekršajnim postupcima koje je država pokrenula protiv njih. Pokrenuto je preko dvadeset prekršajnih prijava upućenih ka osmoro aktivista. Radi se o strateškim tužbama protiv učešća javnosti (SLAPP) par excellence koje predstavljaju relativno novu pretnju slobodi govora u Srbiji. SLAPP je akronim engleskog naziva Strategic Lawsuit Against Public Participation, što u prevodu znači “strateške tužbe protiv učešća javnosti” a koje su zapravo podnete sa ciljem zastrašivanja, opterećivanja, kažnjavanja ili uznemiravanja tuženog zbog javnog govora, čiji su predmet pitanja od opšteg interesa. Tuženom će biti otežan rad, oduzeto vreme i uzdrmano samopouzdanje. Sudski postupak, koji obično traje nekoliko godina i podrazumeva troškove sudskih taksi i punomoćnika, vrlo verovatno će potpuno materijalno iscrpeti tuženog. Dakle, cilj ovih tužbi nije otkrivanje istine već ograničavanje i ućutkivanje kritike javnosti koja iz bilo kog razloga ne odgovara tužiocima, odnosno, u ovom slučaju, državi. 

Gore navedene činjenice uznemiravaju veliki broj građana i građanki uključenih u inicijativu Free the Streets/Free the People, a posebno zloupotreba javnog prostora kako bi se slale poruke netrpeljivosti, pa čak i otvorene mržnje. Nakon masakra koji nas je u Srbiji sve onespokojio, i koji nas još uvek drži u stanju nemoći i dubinske tuge, mislimo da je važno da o ovom aspeku skrivenog uticaja na našu decu ukažemo i otvoreno razgovaramo.

S tim u vezi formirana je radna grupa koju čine predstavnici nekoliko organizacija iz nevladinog sektora (YUCOM, Beogradski centar za ljudska prava, Partneri Srbija, Udruženje KROKODIL i Inicijativa mladih za ljudska prava), koja će do kraja godine pripremiti predloge izmena i dopuna zakona koji regulišu oblast govora mržnje u javnom prostoru i vandalizovanja zidova, a koji će služiti za tekst građanske peticije koja će se ustupiti građanima na saglasnost i potpisivanje krajem ove godine, a nakon toga i zvanično uručena nadležnim institucijama.  

O inicijativi Free the Streets/Free the People:

Zidovi na ulicama srpskih gradova i varošica već duže vreme predstavljaju poprište različitih desničarskih i drugih grupa kao i platformu za promovisanje njima bliskih politika. Rezultat podrške, ali i ovakvog skrivenog uticaja državnih struktura jeste urbani pejzaž zasićen iscrtanim porukama, šablonima, grafitima i muralima koji direktno pozivaju na mržnju, zlobu, uskogrudost, rasizam, seksizam i generalno šire različite toksične sadržaje stvarajući društvo prepuno nasilja koje je prisutno na svim nivoima, a posebno kod mladih ljudi. 

Namera dvogodišnje građanske inicijative nazvane Free the Streets/Free the People jeste da kroz tri glavna pravca aktivnosti utiče na izmenu gorepomenute prakse i podigne svest o štetnosti šovinističkog i reduktivnog načina promišljanja prošlosti, sadašnjosti i budućnosti koji je dominantan u javnom prostoru. To su:

1.  umrežavanje građana oko uličnih umetničkih intervencija,

2.  transformacije javnih prostora,

3.  javno zagovaranje na lokalnom i nacionalnom nivou s ciljem promene zakonskih rešenja po pitanju ispoljavanja govora mržnje.