Probuđene – savremene interpretacije bajki na XV Festivalu KROKODIL
festival, krokodil, jezici, region, pisci, prevodioci, knjizevnost, konferencija, debate,
24265
post-template-default,single,single-post,postid-24265,single-format-standard,bridge-core-3.0.5,qode-page-transition-enabled,ajax_fade,page_not_loaded,,vertical_menu_enabled,side_area_uncovered_from_content,qode-content-sidebar-responsive,qode-theme-ver-29.2,qode-theme-bridge,disabled_footer_top,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.10.0,vc_responsive,elementor-default,elementor-kit-27178

Probuđene – savremene interpretacije bajki na XV Festivalu KROKODIL

Probuđene – savremene interpretacije bajki na XV Festivalu KROKODIL

Nedelja, 18. jun, 14 i 30 časova
POP Zona XV Festivala KROKODIL, park ispred Muzeja Jugoslavije, Mihaila Mike Jankovića 6

U nedelju, 18. juna, od 14 i 30 očekuje vas program Probuđene, kojim pokrećemo važna pitanja u vezi sa savremenim interpretacijama bajki, stavljajući u prvi plan poziciju ženskih likova, kako iz književnog, tako i iz društvenog i psihološkog ugla. 

Program počinje predstavljanjem zbirke Žene, bajke, kraljice, čije pripovetke sadrže prepoznatljive ženske likove iz bajki, stavljajući ih u savremeni, neuobičajeni, kontekst. Pored kratkog razgovora o zbirci, autorke Ana Đokić, Lada Žigo i Jadranka Pintarić, izvešće i dramatizaciju likova iz svojih priča.

Zbirka Awake not sleeping (Probuđene ne spavaju), koja je objavljena sa podnaslovom Ponovno promišljanje bajki za novu generaciju, takođe se bavi reinterpretacijom ženskih likova u bajkama, preispitujući položaj i prava devojčica i žena u društvu nekada i sada. O važnosti ovog projekta govoriće Milana Rikanović, direktorka UN Women, Srbija, a priče ćemo “oživeti” kroz čitanje glumica Jelene Stupljanin i Nade Šargin.

Temu ćemo zaokružiti razgovorom u kome će učestvovati: Jasminka Petrović, književnica, Ana Đokić, književnica i urednica i Đurđa Timotijević, psihološkinja i psihoterapeutkinja. Moderatorka će biti Iva Parađanin, novinarka, osnivačica podkasta Tampon zona.

Učesnice će sa publikom razmeniti svoja lična i profesionalna iskustva kada je reč o značaju koji bajke imaju za razvoj pojedinaca i pojedinki, o njihovoj društvenoj ulozi i mestu koje zauzimaju u interpretaciji kulturnog nasleđa, kao i o načinima na koje bajke možemo da pišemo i čitamo danas.  

Program Probuđene realizuje se uz podršku UN Women, Srbija.

Biografije učesnica:

ANA ĐOKIĆ (1965), književnica i dramska spisateljica. U Beogradu je završila studije filozofije na Filozofskom fakultetu. Živi u Zagrebu gde se profesionalno bavi pisanjem dramskih i proznih tekstova te organizacijom nacionalnih i regionalnih književnih manifestacija i festivala. Dosad je objavila preko trideset romana, drama, zbirki priča i slikovnica. Njeni tekstovi prevođeni su, objavljivani i igrani u Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji, Makedoniji, Francuskoj i Nemačkoj. Književne nagrade i priznanja: nagrada kazališta Trešnja, 2003. /nagrada Marin Držić 2006. /nagrada Mali Marulić 2009. / priznanje Syrano (Pariz, Francuska) / priznanje Marin Držić 2004. / priznanje Marin Držić 2005. / nagrada Mato Lovrak 2002. /priznaje White Ravens 2008./ nagrada Grigor Vitez 2016. /nagrada za najbolju hrvatsku slikovnicu Ovca u kutiji 2016. Aktivno se bavi popularizacijom umetnosti među širokom publikom, posebno popularizacijom knjige i književnosti te likovne umetnosti. Članica je Hrvatskog društva pisaca, Hrvatskog društva dramskih umjetnika, SACD-a (Societe des auteurs et compositeurs dramatiques, Paris) te Hrvatskog društva književnika za djecu i mlade.

LADA ŽIGO (1970) je književnica, kritičarka, esejistkinja i voditeljica književnih tribina. Diplomirala je komparativnu književnost i filozofiju na zagrebačkom Filozofskom fakultetu. Dobitnica je Nagrade EU za književnost 2012. godine, za roman Rulet. Objavljuje preko dvadeset godina u raznim kulturnim novinskim prilozima i u književnim časopisima (Vijenac, Kolo, Republika, Europski glasnik, Most, Književna republika), a Hrvatski radio emitovao je njezine priče i romane. Objavila je sedam proznih knjiga – Ljudi i novinari, Babetine, Rulet, Iscjelitelj, Noć ruskog ruleta, Živote, samo teci i Punom parom u Europsku uniju. Dela su joj prevedena na italijanski, španski, slovenački, albanski, makedonski i druge jezike. Živi i radi u Zagrebu kao samostalna književnica. Članica je Hrvatske zajednice samostalnih umjetnika i Društva hrvatskih književnika, gde već dvanaest godina vodi književne tribine.

JADRANKA PINTARIĆ (1961) diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Radila je kao novinarka u kulturi na radiju i televiziji, pisala za novine i časopise. Na Hrvatskom radiju, Prvi program, uređivala je emisiju o likovnoj kulturi. Od 2000. do 2008. bila je u statusu samostalne umetnice u Hrvatskoj zajednici samostalnih umjetnika u kategoriji književnog kritičara. Uređivanjem knjiga kontinuirano se bavi od 1994. godine, radila je za nekoliko izdavačkih kuća, a danas kao spoljna urednica. Potpisala je više od šeststo izdanja, književnih, publicističkih, naučnih, umetničkih. Od 2009. radi u Muzeju suvremene umjetnosti. Književne kritike piše za časopise, a od 2021. redovno za Jutarnji list. Kratke priče objavljuje u časopisima i na Trećem programu Hrvatskog radija. Objavila je knjigu književnih kritika U smjeru meridijana (HFD, 2003.) te dve prozne zbirke: Kamate na ljubavne uzdahe; ogledi o tankoćutnosti (Profil, 2008.) i Dobro sam i ostale laži (VBZ, 2020.). 

MILANA RIKANOVIĆ, direktorka UN Women u Srbiji, ima više od 25 godina profesionalnog iskustva u međunarodnim organizacijama na Zapadnom Balkanu, Centralnoj Aziji, uključujući agencije Ujedinjenih nacija, Svetsku banku i različite inicijative EU, gde je rukovodila različitim, složenim i višesektorskim programima. Posebnu pažnju je poklanjala programima u oblasti ekonomskog osnaživanja žena, sa akcentom na radna prava žena i rodno zasnovanu diskriminaciju. Predvodila je i zajedničku inicijativu UN Women i UN Globalnog dogovora u Srbiji o Principima ekonomskog osnaživanja žena sa ciljem pružanja podrške privatnom sektoru za osnaživanje žena na radnom mestu, tržištu i zajednici koja je okupila više od 120 kompanija u Srbiji.

JASMINKA PETROVIĆ (1960) studirala je španski jezik i književnost. Napisala je više od 30 knjiga za decu i mlade, koje su prevedene na 25 jezika, a neke su i dramatizovane u pozorištima za decu u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i Stokholmu. Jasminka je uređivala tinejdžersku emisiju na radiju, pisala za mnoge časopise, uređivala National Geographic Junior na srpskom jeziku. Učesnica je u različitim projektima koji podstiču dečju maštu i stvaralaštvo. Sa Udruženjem KROKODIL organizovala je književni festival za decu Krokodokodil. Scenaristkinja je dečje serije Kukuriku šou (RTS). Među osnivačima je Pokreta za poboljšanje kulture za decu i mlade Ura kultura. Inspiraciju pronalazi u razgovorima s decom. Veliku podršku dobija od porodice, rodbine i prijatelja. Voli jesen, more i vetar.

ĐURĐA TIMOTIJEVIĆ (1984). Diplomirala psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Osnovna znanja iz psihoterapije stiče u RECBT pridruženom trening centru instituta Albert Ellis. Pre no što će se posvetiti psihoterapiji i promociji mentalnog zdravlja u zajednici, bavila se istraživanjem tržišta i javnog mnjenja, a kasnije promocijom nauke i neformalnog obrazovanja, sa posebnim osvrtom na zalaganje za rodnu ravnopravnost u nauci i obrazovanju. Autroka je i voditeljka radio-emisije i podkasta U raljama osećanja, koji postoji već pet godina, a čiji je cilj stvaranje sigurnog prostora da se misli, razgovara i oseća o širokom opsegu tema. 

IVA PARAĐANIN LILIĆ (1989) je novinarka, autorka dokumentarnih filmova i osnivačica podkasta Tampon zona, koji je posvećen temama osnaživanja žena i razbijanja stigme. Završila je Filozofski fakultet u Beogradu, smer istorija umetnosti, nakon čega je usavršavanje nastavila u okviru master studija komunikologije na Fakultetu za medije i komunikacije. Nakon završetka studija, svoje interesovanje usmerava ka novinarstvu radeći na televiziji B92 kao novinarka i voditeljka. Od 2016. počinje njeno interesovanje za ženska prava i borbu za rodnu ravnopravnost putem medija. Autorka je brojnih tekstova i dokumentarnih filmova na ovu temu, od kojih je film Neželjene ćerke Crne Gore (VICE) najzapaženiji. Zalaže se za promovisanje ispravne medijske slike žene i prevenciju nasilja nad ženama putem adekvatnog saopštavanja o njemu. Dobitnica je i BEFEM nagrade za feministički medijski doprinos i članica grupe Novinarke protiv nasilja.