03 Jul Prvo veče festivala Krokodil: Nastup benda Oxajo i razgovori o granicama jezika i identiteta, unutrašnjim borbama…
Prvo veče festivala KROKODIL, pod nazivom Under Pressure, otvoreno je u аmfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije, okupljajući publiku koja je imala priliku da uživa u izuzetnim književnim nastupima, promociji filma Ko smo mi i muzičkom nastupu beogradskog alternativnog benda ОХАЈО.
Program je vodila Mima Simić, koja je kroz duhovite uvode i pitanja uspela da stvori atmosferu koja je omogućila autorima da slobodno dele svoja dela i misli sa publikom.
Veče je započela Barbi Marković, srpska spisateljica koja piše na nemačkom jeziku. Njeno izlaganje obuhvatilo je teme jezika, identiteta i izazova prevodilačkog rada. Marković je govorila o svom iskustvu sa čitanjima u Nemačkoj, ističući kako je fascinacija jezikom ključna za književnost.
„Kada živite na nemačkom jeziku, zašto ne biste mogli da pišete na nemačkom jeziku?“, zapitala je, pokrećući diskusiju o granicama jezika i identiteta. Pored toga, diskutovala je o izazovima prevodilačkog rada, naročito kada se dela prevode na srpski jezik, dodajući kako je ponekad teško zadržati ton dela u prevodu. Nakon toga, čitala je odlomak iz svog dela Minihorror, kojim je osvetlila unutrašnju dilemu i kompleksnost svojih likova.
Nakon Barbi, nastupila je Dorota Maslovska, poljska književnica poznata po svom provokativnom stilu. Maslovska je pričala o tome kako je rano postigla književni uspeh, ali kako je to donelo i brzo suočavanje sa kritikama. „Počela sam da pišem iz muškog ugla jer je to bio način da se distanciram od stvarnosti“, rekla je, govoreći o svom izboru da stvori likove koji nisu vezani za njeno lično iskustvo. Upotrebu jezika, koja je izazvala podeljene reakcije, Maslovska je objasnila kao sredstvo za postizanje autentičnosti: „Da bih mogla da pišem, morala sam da oslobodim jezik.“ Maslovska je čitala odlomak iz svog romana Drugi ljudi, u kojem je njen specifičan stil, sa naglašenim humorom, stvorio atmosferu u kojoj se prepliću socijalne teme i umetnički izrazi.
Središnji deo večeri bio je posvećen promociji filma Ko smo mi, koji istražuje tematiku vršnjačkog nasilja i tragične posledice tih iskustava. Miša Terzić, reditelj filma, govorio je o procesu stvaranja filma: „Film ne nudi izlaz, ali otvara pitanja na koja možda nema odgovora.“
Istakao je kako film istražuje uzroke nasilja i društvenu odgovornost u suočavanju s tim temama. Vladimir Arsenijević, scenarista, naglasio je važnost razvoja scenarija tokom godina, kao i izazove filmske produkcije, naročito u regionu. Finalizacija filma se očekuje u toku sledeće godine, a film je dodao dubinu temama koje festival istražuje.
Dragan Velikić, književnik, novinar, bivši diplomata, predstavio se čitanjem odlomka iz svog dela Bečki roman. Velikić je ovaj roman napisao po nemilom događaju koji je zadesio njegovu porodicu, tačnije sina. „Ovaj roman je o roditeljstvu, o odnosu oca i sina“, rekao je autor. Ispričavši svoju priču, Velikić je ponovo oživeo likove iz romana Severni zid, samo kroz radnju koja se odvija nekoliko godina kasnije. Bečki roman govori o Pavlu, Andrejevom i Olginom sinu, koji je proveo 70 dana u bečkom zatvoru da bi se na kraju ispostavilo da je nevin. U odlomku je opisana očeva poseta sinu u zatvoru, razmišljanja i previranja oca tokom i između dve posete.
“Ovakav roman niko niti planira niti želi”, rekao je autor nakon pročitanog odlomka. Velikić nam je otkrio da nije imao nameru da piše roman, ali nakon dve godine od raspleta situacije počeo je sa pisanjem neke vrste izveštaja. Međutim, shvatio je da od tih materijala ipak može da napiše roman, ali pod uslovom napuštanja tačke alter-ega. Motiv za pisanje romana je bila činjenica da će to biti jedino istinito svedočenje o borbi njegovog sina, zbog toga što nije hteo da se liši činjenica tokom pisanja.
Nakon složene priče Dragana Velikića, scenu su preuzeli članovi benda ОХАЈО. Grupa je svojim melanholičnim lirikama i snažnim melodijama pružila publici osveženje nakon emotivnog dela večeri. Bend je izveo pesme „Čovek“, „Put“, „MaMa“, „Sijam“, i „Zauvek“ izvođačice Senide, dodajući muzički ton koji je obogatio atmosferu festivala.
Po završetku koncerta, na scenu je stupila Radmila Petrović, srpska spisateljica koja je čitala delove svog romana u stihu Nisam znala šta nosim u sebi. U razgovoru sa Mimom Simić, podelila je svoj pristup pisanju, govoreći o tome kako je roman u stihu nastao kao način da pređe granice klasične proze: „Dosadilo mi je pisanje klasičnih romana, shvatila sam da nemam psihološke alate da to radim“, rekla je Radmila. Njen nastup bio je spajanje poezije i proze, pozivajući publiku da se zamisli nad pitanjima identiteta, postojanja i unutrašnjih borbi.
Na samom kraju večeri, nastupila je Sara Stridsberg, švedska književnica koja se bavi temama društvene marginalizacije i mentalnog zdravlja. Stridsberg je čitala delove iz svog dela Bekomberjja – Oda mojoj porodici, koje istražuje život u švedskoj mentalnoj instituciji. „Nekada moraš da ideš u krajnosti da bi pronašao istinu“, izjavila je Stridsberg, govoreći o tome kako pisanje može biti način da se istraže pitanja koja nisu uvek laka za postavljanje. Kroz svoj nastup, Stridsberg je podstakla razmišljanje o tome kako se društvo nosi sa mentalnim zdravljem i normama koje oblikuju svakodnevni život.
Prvo veče festivala KROKODIL, Under Pressure, donelo je bogatstvo tema i izraza počevši od nastupa pisaca koji se bave pitanjima identiteta, kulture i društvenih normi, do promocije filma koji istražuje nasilje među vršnjacima. Publika je bila podstaknuta da razmišlja o ozbiljnim pitanjima koja oblikuju naš svakodnevni život.
Program je dopunila muzika grupe ОХАЈО. Kroz sve ove izraze umetnosti, imali smo priliku da vidimo kako književnost, film i muzika mogu zajedno izazvati emocije i otvoriti prostor za refleksiju. KROKODIL je još jednom pokazao svoju ulogu ne samo kao festival, već i kao platforma koja poziva na dublje razumevanje sveta u kojem živimo.
Tekst napisala KROKODILova novinarka na dan Jovana Miladinović
Foto: Piroški