05 Jun Zašto kažeš ljubav? u Zaječaru
Omladinski Centar, 7. Septembar 2, Zaječar
Petak, 13. jun 2025, u 17 sati
Ulaz sobodan
Učestvuju:
Ana Mirković, direktorka i su-osnivač Instituta za digitalne komunikacije
Milica Marković, studentkinja i aktivistkinja, osnivačica inicijative Femmedia
Nikola Trajković, student i aktivista
Moderira: Milena Berić, koautorka istraživanja Zašto kažeš ljubav a misliš na rat? iz Udruženja KROKODIL
Posle Velike Plane ciklus razgovora Zašto kažeš ljubav? nastavljmo u Zaječaru. Pozivamo vas da u petak, 13. juna, u 17 sati dođete u Omladinski centar (ulica 7. Septembar 2) gde ćemo razgovarati o skrivenim uticajima na porast nasilja, agresije i mržnje u našem društvu. Poseban fokus razgovora biće na mentalnom stanju društva pogotovo u manjim gradovima i mestima. Govorićemo o mladima i međuvršnjačkim odnosima i porastu nasilja među mladima kao i o tome kako nas, u tom smislu, oblikuje patrijarhat i zbog čega smo svi njegove žrtve? Koja su (ne)poželjna ponašanja za devojčice? Govorićemo i o identifikovanju predrasuda i promišljanju netrpeljivosti prema udruženjima građana i neformalnim građanskim organizacijama, koji često dovode i do otvorene agresije prema aktivistima, posledično obeshrabrujući većinu mladih da se aktivno uključe u svoju lokalnu zajednicu i na taj način daju doprinos društvu. Odakle dolazi sva ta averzija? Šta je kultura nasilja i kako je ona negovana u društvu? Zašto je toliko teško identifikovati i mapirati sve „izvore” nasilja? Da li je odgovor u traumatičnim iskustvima kojima je srpsko društvo bivalo kontinuirano izlagano tokom veoma dugog vremenskog perioda? Ili možda još i više u pogubnom odbijanju njegovog većinskog dela da se s traumom suoči? Šta se dešava s građanskim pravima i njihovom odbranom u situaciji u kojoj je kultura nasilja sveprisutna i dominantna?
Na sva ova pitanja, ali i na mnoga druga, pokušaćemo da odgovorima u živom ragovoru sa građanima i građankama Zaječara. U diskusiji će učestvovati Nikola Trajković, aktivista, Ana Mirković, direktorka i suosnivačica Instituta za digitalne komunikacije, kao i Milica Marković, studentkinja i aktivistkinja. Razgovor moderira Milena Berić iz Udruženja KROKODIL.
Kao polaznu tačku za razgovor učesnice će koristiti rezultate “Istraživanja i analize skrivenog uticaja na porast nasilja u društvu u Srbiji”, autora Srđana Hercigonje i Milene Berić koje je nedavno objavilo Udruženje KROKODIL. Iako je ovaj projekat istraživanja nevidljivog uticaja na porast nasilja u Srbiji pokrenut pre gotovo dve godine, pisanje završne analize zateklo nas je u danima najmasovnijih protesta u našoj zemlji još od petog oktobra 2000 koji su inicirani stravičnim masakrom u O.Š. Vladislav Ribnikar trećeg maja 2023. Ne možemo a da ne postavimo pitanje odgovornosti onih koji su direktno ili indirektno doveli do ovakvog stanja te da u analizi koju ćemo u okviru razgovora u Kraljevu predstaviti i koja nosi naziv „Zašto kažeš ljubav a misliš na rat?” pokušamo da damo samo neke od odgovora na mnoge nedoumice koje se tiču očiglednog i stravičnog porasta mržnje u savremenom srpskom društvu, čemu su pogotovo izloženi mladi, te da odgovorno promišljamo našu stvarnost i dosledno ukazujemo na opasne društvene tendencije čiji su razotkrivanje i dekonstrukcija danas, čini se, važniji nego ikada.
Pokušaćemo da kreiramo atmosferu u kojoj bi se svako osećao slobodnim da podeli svoja iskustva o odrastanju u ovom društvu i na koji način je društveni kontekst uticao i utiče na naše različite životne uloge.
Posle prvog dela razgovora, umesto klasičnog formata pitanja i odgovora, učesnice će se podeliti u ćaskaonice (chat rooms), gde će na neposredan način nastaviti da pričaju o ovim i brojnim drugim zanimljivim temama sa publikom.
O projektu Zašto kažeš ljubav a misliš na rat?
Cilj projekta Zašto kažeš ljubav a misliš na rat? jeste angažovanje zajednice, edukacija i podizanje svesti o opasnostima nevidljivog uticaja na porast nasilja u našem društvu.
Istraživanje koje je sprovelo Udruženje KROKODIL u prvoj fazi realizacije projekta pokazalo je da su agresija i nasilje u tolikoj meri dominantni u srpskom društvu, da su prodrli u sve njegove pore. Zbog toga je toliko teško identifikovati i mapirati sve njihove „izvore” koji su u ovom radu zbirno označeni kao „kultura nasilja”. Matrica koja služi kao najširi okvir za održavanje „kulture nasilja” identifikovana je – kako u literaturi tako i tokom istraživanja – u zastrašujućim posledicama ratova devedesetih, u traumatičnim iskustvima kojima je srpsko društvo time izloženo ali još i više u pogubnom odbijanju većinskog dela društva da se s traumom suoči. Štaviše, ta trauma, koja poprima oblike društvene anomalije, „hrani” se glorifikacijom ratnih zločina, te održavanjem i aktivnim promovisanjem iskrivljenog sistema vrednosti koji je svojevremeno služio kao kulturna potpora ratovima a i dalje služi kao glavna alatka radikalne negacije počinjenih zločina. Do raskida s ovom dominantom kulturnom matricom te nevidljivim političkim uticajima na porast nasilja nikada nije došlo.
Tri decenije nakon serije krvavih konflikata na prostoru bivše Jugoslavije, osuđeni ratni zločinci se, nakon odsluženih kazni u inostranim zatvorima, polako vraćaju u Srbiju gde su prihvaćeni i slavljeni od strane najviših državnih zvaničnika i obasuti medijskom pažnjom prorežimskih medija. Ne čudi stoga što mnogo godina posle nasilnog raspada Jugoslavije, ljudi u Srbiji i dalje žive s tako iskrivljenim stavovima po pitanju negativnog nasleđa devedesetih godina dvadesetog veka. Mladi ljudi pokazuju fundamentalni nedostatak znanja o ratovima i nasilnom raspadu Jugoslavije. Zarobljeni u međuprostoru između etnonacionalnog i kosmopolitskog identiteta, oni predstavljaju glavne mete zloupotrebe i često su pioniri u rukama moćnih donosioca odluka a alatke kojima se služe za promociju retrogradnih, mrziteljskih politika te za otvoreno veličanje osuđenih ratnih zločinaca, promovisanje govora mržnje, pa čak i direktno podsticanje na nasilje svima su, na žalost, predobro poznate (murali, stensili, grafiti) i najzaslužnije su za nikad ranije viđene razmere estetsko-ideološkog zagađenja naših gradova u poslednjih nekoliko godina.
Projekat Zašto kažeš ljubav a misliš na rat podržala je Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu kroz program MATRA kao i Delegacija EU u Srbiji.
Biografije učesnika:
Ana Mirković je direktorka i su-osnivač Instituta za digitalne komunikacije. Završila je master studije psihologije na Univerzitetu u Beogradu i doktorirala na fakultetu Ujedinjenih nacija, Evropski centar za mir i razvoj. Bitan deo Aninog rada usmeren je ka edukaciji dece i roditelja s ciljem razvoja i održavanja otvorene komunikacije. Ovaj aspekt je predstavljen u tri sezone TV serijijala “Porodična mreža”, koji Ana kreira i vodi u okviru Školske redakcije (obrazovno-naučni program Radio-televiziji Srbije – RTS). Ana je učestvovala u kreiranju Priručnika za medijsku, informacionu i digitalnu pismenost za decu i roditelje, zajedno sa koleginicom Anom Martinoli. Takođe, autorka je priručnika za preduniverzitetsko obrazovanje i biznise na istu temu. Priručnici su sufinansirani od strane Evropske unije, Američke ambasade u Beogradu i Ministarstva kulture Republike Srbije. Ana je predavač na modulima Strategija i planiranje u digitalnom marektingu, Verbalna, neverbalna i digitalna komunikacija, Brend i Motivacija i inspiracija na Institutu za digitalne komunikacije.
Milica Marković studentkinja je Komuniciranja i odnosa s javnošću na Filozofskom fakultetu u Nišu, ima 22 godine i bavi se novinarstvom i projektnim menadžmentom u okviru portala Youth Vibes. Prošle godine pokrenula je i Femmedia, inicijativu koja se bori protiv rodnih stereotipa o ženama u medijima. Milica je aktivna učesnica studentskih akcija i feminitkinja. Svoju dosadašnju aktivističku borbu poscećivala je onima čiji se glas ne čuje.
Nikola Trajković, student sociologije, aktivista i ljubitelj kampovanja iz Zaječara, targetiran je od strane gradonačelnika Zaječara zbog svog javnog istupanja i zalaganja za poštovanje svojih prava i demokratskih procesa. Nikola je bio izložen uvredama i neosnovanim optužbama da deluje kao agent stranih obaveštajnih službi, zbog čega mu je direktno ugrožena bezbednost i lična sigurnost.