01 Aug Vraćanje onome što je u nama: Crtice sa predstavljanja knjige „Čudesni svet čula“
Današnji svet deteta je svet intelektualnih aktivnosti. Kompjuteri, dečje igre, sistem obrazovanja, sve više pred dete stavljaju intelektualne zadatke. To favorizovanje intelekta pomalo gura u drugi plan važan svet čula, naš kontakt sa našom osetljivošću. Knjiga “Čudesni svet čula” ima za cilj da detetu vrati zaboravljeni svet čula i osvesti mogućnosti čulnog upoznavanja sveta.
Veoma je važno da dete upozna svoje telo i način na koji ono funkcioniše. Čudesni svet čula mu pruža mogućnost da to uradi na jedan potpuno nov način, kroz niz eksperimenata, koristeći telo kao prirodnu laboratoriju. Ova knjiga će detetu dozvoliti da isproba i upozna svoje sposobnosti bez unapred postavljenih očekivanja, da ih podeli sa najbližima i uživa u procesu samootkrivanja.
Igre u knjizi zahtevaju aktivan odnos deteta i odraslog u procesu učenja. One će detetu omogućiti da razume kako čula rade, da postane svesno interpersonalnih razlika i da razvije tolerantnost na njih. One pozivaju i pokreću dete na akciju da posmatra, isprobava i samostalno dođe do saznanja. Sa druge strane, roditelji, kao prvi učitelji imaju pravo i odgovornost da učestvuju u detetovom otkrivanju i učenju. Knjiga im pruža mogućnost da, bez bojazni da nešto neće znati da objasne, učestvuju u igrama i budu podrška svom detetu u otkrivanju novog.
U okviru ovogodišnjeg Festivala Krokodil roditelji i deca imali su priliku da učestvuju u radionici i promociji knjige „Čudesni svet čula“. Nakon događaja, Krokodilovi novinari na dan su razgovarali sa Slađanom Radomirović Pejić, jednom od koautorki knjige, o posledicama digitalizacije i intelektualnih aktivnosti po razvoj deteta, ulozi i značaju strukturirane igre, kao i o sadržajima koje knjiga nudi.
Slađana je na početku razgovora ukazala na važnu karakteristiku savremenog odrastanja:
– Današnji svet deteta, pored toga što je digitalizovan, zapravo je svet intelektualnih aktivnosti“, a neke od posledica uključuju smanjen raspon pažnje, smanjenu toleranciju na frustraciju, nesnalaženje u odnosima, a imamo i decu koja nisu u dodiru sa svojim emocijama. Doba u kom živimo obeleženo je velikom količinom obaveza i velikom količinom sadržaja: posledično, svet je brz, sve više vizuelan, a deca sve manje u dodiru sa sobom. I da se razumemo, ne možemo da promenimo njihov svet. I ne treba.
Međutim, Slađana je ukazala na potrebu za aktivnostima koje bi ih usmerile na čula i telesnost, što su ona i Jovanka Knežević (koautorka knjige) primetile u dugogodišnjem radu sa decom. Ove aktivnosti predstavljaju strukturirane igre različitih sadržaja, koje su predstavljene u knjizi. Strukturirana igra pomaže razvijanju samoregulacije deteta, poboljšanju pažnje, razumevanju pravilnosti, strpljenju.
– Ovo je, zapravo, vraćanje onome što je u nama jer su čula povezana sa emocijama – obrazložila je Slađana, a kroz razgovor i razmenu sa detetom, roditelji mogu dobiti neke važne informacije o tome šta detetu smeta, prija, kako doživljava svet koji ga okružuje.
Istovremeno, zajednička igra roditelja i dece poboljšava koregulaciju odnosa roditelj-dete, kroz stvaranje uspomena, novih rituala: uopšte, razvijanje bliskosti. „Računajući da su oni mali, propuštamo vrlo dragocene prilike za takve, dublje razgovore“ u kojima će deca bolje upoznati roditelje kroz tzv. „Ja poruke“ (npr. „ja se loše osećam kada ti to uradiš“), a roditelji će imati priliku da razumeju svoju decu.
– Razmena na bilo kom nivou sa detetom predškolskog uzrasta donosi jedno ogromno ulaganje u taj odnos – dodala je Slađana.
Iako strukturirana igra prati određena pravila, ona deci i dalje omogućava razvijanje radoznalosti, kreativnosti i slobode. Ne postoje tačni odgovori: važan je detetov doživljaj ponuđene aktivnosti.
– Postoji recimo, jedna aktivnost u knjizi koja se zove Moje uši mi pomažu da održim ravnotežu“: koristeći flašu kao orijentir i oslanjajući se na fizionomiju unutrašnjeg uha, ova aktivnost treba deci da ukaže na to da će im se zavrteti u glavi, kada se okreću u krug, kao i da im to sećanje pojasni. Ali, „dete stane, spusti flašu pored sebe i kaže, meni se ne vrti. I mi to pustimo. Mi smo sigurni da je u osećajnom smislu dete osvestilo taj doživljaj.
U svetu konstantno punom novih informacija i sadržaja, pokušaji usporavanja o osvešćivanja okoline često su neuspešni ili veoma teški. O tome svedoči i Slađana:
– Danas je deci jako teško da zažmure i ostanu 10 sekundi u tome. Teško je i nama odraslima. Međutim, onda kad zažmure, kada se zaustave, to je jedan potpuno novi svet.
Ova knjiga, koja je nastala nakon dugogodišnje primene programa Volim i čuvam svoje telo, postala je riznica aktivnosti za roditelje koji nemaju puno vremena, a žele i to malo da provedu u kvalitetnoj igri sa svojom decom, koja će biti značajna za njihov razvoj.
– Ako uhvatimo neke male pukotine u okviru njihovog detinjstva u koje možemo takve stvari da im damo, osvestimo, otvorimo, imamo utisak da će sutra i oni kroz svoj život umeti da zastanu i da posmatraju oko sebe, da to nekako integrišu – zaključila je Slađana.
Autorka teksta je Tamara Pantović, KROKODILova novinarka na dan
Fotografije: Alex Dmitrović