Godina iza nas: Reči koje leče, solidarnost koja štiti i mostovi koji spajaju / Srećna Nova godina i Božićni praznici

30 Dec Godina iza nas: Reči koje leče, solidarnost koja štiti i mostovi koji spajaju / Srećna Nova godina i Božićni praznici

Godina iza nas: Reči koje leče, solidarnost koja štiti i mostovi koji spajaju

Dragi prijatelji, saradnici i saputnici Udruženja KROKODIL,

Dok se svetla 2025. godine polako gase, a mi se pripremamo da zakoračimo u novu etapu, osećamo potrebu da zastanemo i osvrnemo se. Ne samo na datume i brojke, već na lica, razgovore i trenutke koji su definisali proteklih dvanaest meseci. Za nas u KROKODIL-u, ovo je bila godina u kojoj smo se borili na više frontova: rečima i konkretnim akcijama protiv kulture nasilja, solidarnošću protiv institucionalne represije i izgradnjom mostova podrške i razumevanja širom Evrope.

JAČANJE TIMA: OLGA KAVRAN U UPRAVNOM ODBORU

Godina 2025. donela nam je i značajno proširenje tima, što nas čini izuzetno ponosnim i srećnim. U novembru je naše udruženje postalo bogatije za još jednu istaknutu članicu Upravnog odbora – Olgu Kavran! Dobrodošla, Olga! Nakon toliko godina saradnje, razmene ekspertiza i prijateljstva, veoma smo srećni što unapređujemo naš odnos i radujemo se što nam se priključuješ.

U petak, 14. novembra 2025. godine, održana je redovna skupština Udruženja KROKODIL u KROKODILovom centru, na kojoj je javnim glasanjem usvojena odluka o imenovanju novih članova Odbora na mandat od četiri godine. Novi Upravni odbor čine: Vladimir Arsenijević, Olga Kavran, Igor Štiks, Dubravka Stojanović, Boris Buden, Milena Berić i Olga Manojlović Pintar.

Olga Kavran je pravnica i osnivačica IUSTICOM-a, prve nevladine organizacije posvećene podršci mehanizmima pravne odgovornosti. Trenutno je na doktorskim studijama na Slobodnom univerzitetu u Briselu, gde se bavi obavezom međunarodnih krivičnih sudova da obezbede informacije javnosti. Sa više od 25 godina iskustva u međunarodnom krivičnom pravu, kao prevodilac, zamenica koordinatora za rad sa javnošću i portparolka tužioca u Međunarodnom krivičnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju (1997-2010), te kao rukovoditeljka službe za rad sa javnošću u Specijalnom tribunalu za Liban (2010-2020), Olga u našu organizaciju donosi neprocenjivo znanje i neiscrpnu energiju. Takođe, ima opsežno iskustvo u nastavi i objavila je brojne radove o međunarodnim krivičnim sudovima. Njena mirovna aktivistička prošlost, uključujući i organizovanje studentskih protesta u Beogradu tokom devedesetih, čini je idealnom za misiju KROKODIL-a.

GODINA IZAZOVA: REPRESIJA, PRIVIDNOST I NAPADI NA SLOBODU GOVORA

Godina 2025. počela je intenzivnijom represijom vlasti, koja se intenzivirala tokom godine, stavljajući na probu našu posvećenost demokratskim vrednostima i slobodi govora.

Kontekst ovih dešavanja obeležio je niz ozbiljnih incidenata koji su započeli krajem 2024. godine. U petak, 20. septembra 2024. godine, u kancelarije Udruženja KROKODIL upala je grupa stranih državljana koji su govorili ruskim jezikom. Dok su zaposleni bili na svojim radnim mestima, huligani su presekli vezice na terasi koje su držale ukrajinsku zastavu, dok je jedan član grupe sprečavao zaposlene da pregledaju prostor. Ovaj upad, zajedno s ranijim skidanjem palestinske zastave, predstavljao je kulminaciju niza od preko trideset napada na Udruženje KROKODIL od početka invazije na Ukrajinu. Bio je to jasan čin zastrašivanja i poruka da se nasilne grupe, čak i kad nisu iz naše zemlje, osećaju sigurno i slobodno da ugrožavaju rad udruženja registrovanog u Srbiji. Iako je policija pozvana, patrola iz PU Stari grad ovog puta nije napravila ni zapisnik.

Nakon ovog incidenta, usledio je još alarmantniji događaj. Nakon upada ruskih huligana, Milena Berić, direktorka KROKODIL-a, tražila je odgovornost od institucija, a u neobičnom obrtu situacije našla se pod nezakonitim nadzorom. U oktobru 2024. godine, naime, dok se nalazila na sastanku u prostorijama BIA-e povodom gore navedenog napada, na njen telefon je instaliran špijunski softver NoviSpy. Ovo je potvrdio izveštaj Amnesty International-a od 17. decembra 2024. godine, pod nazivom „Digitalni zatvor: nadzor i suzbijanje civilnog društva u Srbiji“, koji je detaljno opisao upotrebu naprednog špijunskog softvera od strane srpske policije i obaveštajnih službi protiv aktivista i novinara. Uprkos ovim dokazima i godinu dana kasnije, nijedna institucija – ni ambasade, ni međunarodne organizacije, ni Ministarstvo unutrašnjih poslova, ni Bezbednosno-informativna agencija – nije preuzela odgovornost za ovako blatantan slučaj ilegalnog špijuniranja. Udruženje KROKODIL je nastavilo da plaća kredit za novi telefon, a svi zaposleni osećaju nelagodu pri svakom ulasku nepoznate osobe u KROKODILov Centar, u okviru koga se nalazi i ukrajinska biblioteka.

Godina 2025. nastavila se u sličnom tonu. Već početkom godine, 21. januara, u Beogradu, policajci u civilu priveli su više osoba, državljana Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Rumunije i Albanije. Među njima je bila i naša koleginica iz organizacije WHW iz Zagreba, koja se bavi savremenom umetnošću. Ovi radnici civilnog društva došli su u našu zemlju da bi učestvovali u programu Erste Akademije. U policijskoj stanici su bili zadržani više sati, ispitivani o svom školovanju, fakultetima i razlozima dolaska. Nakon toga, bili su primorani da potpišu dokument na ćirilici koji većina nije razumela, a u kojem je navedeno da njihov boravak predstavlja „neprihvatljiv bezbednosni rizik za Republiku Srbiju“. Privedenima je dato dvadeset četiri časa da napuste Srbiju, uz zabranu ulaska u narednih godinu dana. Mi, kao zajednica slobodnih i solidarnih radnika u kulturi, oštro smo osudili ovaj kukavički, protivzakoniti i podli tretman, prepoznajući u njemu opasan pokušaj zastrašivanja građana i jačanja narativa o „stranim agentima“. Odbijamo da prihvatimo da najplemenitije vrednosti – saradnja, poštovanje, solidarnost i uvažavanje – bivaju kažnjavane, a naši gosti, saradnici i prijatelji maltretirani i izbacivani iz naše zemlje bez ikakvog razloga. Utoliko smo zahtevali izvinjenje od države Srbije i poništenje sramnih rešenja.

Takvi napadi su se, nažalost, nastavili. Osmog marta smo se pridružili generalnom štrajku a 15. Marta, na velikom protestu u Beogradu, predsednik Udruženja KROKODIL Vladimir Arsenijević izneo je zastave Ukrajine i Palestine zajedno s aktivistima koji su nosili zastave EU i Gruzije. Ova namera da se uspostavi makar kakva ravnoteža s .čitavom paletom desničarskih simbola kojima je studentski protest u međuvremenu uspešno kidnapovan iznutra i da se ujedno pošalje poruka o ovom pokretu kao otvorenom, inkluzivnom i zainteresovanom za globalne dinamike kao i za mesto Srbije u savremenom svetu bila je na žalost brutalno i agresivno onemogućena. Nepunih mesec dana kasnije, Milena Berić je doživela još jedan talas napada, pretnji i targetiranja zbog nastupa na jutarnjem programu TV Nova kojom prilikom je, zajedno s drugim gostom, bosansko-hercegovačkim glumcem i autorom Feđom Štukanom, komentarisala proterivanje italijanskog pijaniste Davidea Martela i druge slične situacije u kojima se vlast obrušava na umetnike zbog podrške demokratskim procesima. Milena Berić je tom prilikom problematizovala prisustvo „ratnih vojnih veterana“ koji obezbeđuju proteste, te postojanje snimaka „građanskih hapšenja“ na protestima 15. marta, ističući ujedno da proteste, uprkos svemu, i dalje vidimo kao „najdemokratskiju stvar koja nam se desila u poslednjih 12 godina“ te da Udruženje KROKODIL svim srcem podržava studente uprkos svim zabrinjavajućim dinamikama koje više nije bilo moguće ignorisati ili minimalizovati. Iako je još jednom naglasila da mlade ne treba kriviti za neznanje, već političke elite odgovorne za zataškavanje zločina i kreiranje autoviktimizujuće fantazije o ratovima devedesetih, odmah po završetku emisije, usledila je orkestrirana kampanja napada, kojom prilikom su se studentska tela, nažalost, svrstala uz one koji sistematski prekrajaju istinu o srpskom učešću u ratovima devedesetih. Mi iz Udruženja KROKODIL snažno podržavamo našu direktorku Milenu Berić i stajemo u odbranu elementarnih etičkih vrednosti koje nas pozivaju na neprestano stremljenje ka istini, ma koliko ona umela da bude bolna. Upozoravamo da se u bolju budućnost ne može zakoračiti zajedno s akterima nemile prošlosti, s kojom naše društvo punih četvrt veka nije smoglo snage da se suoči. Udruženje KROKODIL je osnovano kao platforma za obnavljanje ratovima raskidanih veza, i već pune dve decenije radi na angažovanju kulture i književnosti u toj misiji. U društvu u kom živimo, svakodnevno se suočavamo s pretnjama i različitim oblicima sistemskog nasilja, ali verujemo da će budućnost ponuditi tolerantnije i inkluzivnije okruženje za izgradnju daleko harmoničnijeg i naprednijeg društva od ovog u kom već toliko dugo živimo.

Krajem 2024. godine, nakon objavljivanja izveštaja Amnesty International, 10 organizacija civilnog društva iz Srbije pokrenulo je i konkretne postupke pred nadležnim domaćim i međunarodnim institucijama, podnoseći krivične prijave i zahteve za istragu, te se obraćajući Specijalnim izvestiocima Ujedinjenih nacija. Komitet za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope održao je 3. marta 2025. godine sastanak posvećen upotrebi špijunskog softvera i tajnom državnom nadzoru, gde su Dušan Pokuševski iz Beogradskog centra za ljudska prava i Milena Berić predstavili ključne dokaze o zloupotrebi digitalnih forenzičkih alata od strane MUP-a i BIA-e. Predstavljene su lične priče žrtava nezakonitog špijuniranja i invazivnog digitalnog nadzora, što je izazvalo ozbiljnu zabrinutost Evropske unije. Parlamentarna skupština Saveta Evrope pripremiće rezoluciju o ovim dešavanjima, a izvestilac Aksel Šefer pozvao je srpske vlasti da prestanu s upotrebom invazivnog softvera i obezbede pravne lekove žrtvama.

PODRŠKA GRAĐANSKIM PROTESTIMA: KOME SMETAJU KNJIGE?

Tokom 2025. godine nastavili smo s podrškom građanskim protestima, studentima, učenicima i njihovim profesorima – svima onima koji Udruženje KROKODIL vide kao svog partnera s kojim dele iste vrednosti.

U utorak, 28. oktobra, na poziv studenata i profesora iz Sombora, pridružili smo se podršci lokalnom knjižaru Bobi. Na platou ispred Pedagoškog fakulteta u Somboru, organizovan je Bazar knjiga i tribina „Kultura vs Nekultura“ pružili smo javnu podršku Slobodanu Stepanoviću, poznatijem kao Boba, i njegovom pravu na slobodno poslovanje. Prethodnih dana, u Somboru su održani protesti podrške knjižaru kojem je, posle više od decenije, uskraćena mogućnost prodaje knjiga na tezgama u Zmaj Jovinoj ulici. Boba, koji je uredno obnavljao zahtev za zauzeće javne površine, dobio je odbijenicu gradskog Odeljenja, što je protumačio kao posledicu njegovog aktivnog učešća u protestima i Zboru građana Sombora. Pod sloganom „Knjige, a ne zvona i praporci“, na Bazaru su prikupljane knjige i donacije kako bi se podržao Slobodanov dalji rad.

8. MART: MARŠIRALE, ŠTRAJKOVALE I ODUPIRALE SE ZAJEDNO!

Tradicionalno, i ovog 8. marta smo učestvovali u organizaciji Osmomartovskog marša u Beogradu u okviru samoorganizovane grupe „8.mart.svaki.dan“. Pod motom „Bez nas sve(t) staje! Radnice – seljanke – studentkinje“, podsetili smo na ključnu ulogu žena u društvu i zahtevali poštovanje radnih i ljudskih prava.

Marš je bio prilika da se ukaže na urušavanje radnih prava žena, neplaćeni kućni rad koji vredi trećinu budžeta države, kao i na težak položaj žena u ruralnim krajevima. Naglašeno je i strukturno nasilje nad studentkinjama na protestima. Desničarske politike, oslonjene na patrijarhat i kapitalizam, pokušavaju da svedu ulogu žena na privatnu sferu, ali mi smo, u borbenoj tradiciji naših pretkinja koje su pobedile fašizam, pokazale da predvodimo radničke, ekološke i pacifističke borbe. Solidarnost je iskazana sa ženama iz ratom pogođenih područja Ukrajine, Palestine, Sudana, Konga. Skup na Trgu Republike i marš bili su snažna poruka borbe za potpunu rodnu ravnopravnost, jer „Osmi mart za svakog na svetu ne treba da znači više od čestitke i cveta!“.

Istog dana, 8. marta, predstavili smo književnost Zapadnog Balkana u Manhajmu u Nemačkoj, na festivalu Lesen.Hören. Naš program „Prostori slobode: Prikaz savremene književne kreativnosti iz Jugoistočne Evrope“ bio je rasprodat, demonstrirajući jasno interesovanje za književnost regiona. Četiri autora – Adelina Teršani (Kosovo), Rumena Bužarovska (Severna Makedonija), Goran Vojnović (Slovenija) i Damir Karakaš (Hrvatska) – predstavili su svoja dela uz čitanja i kratke intervjue, a program je upotpunio mini koncert Ane Ćurčin. Program je realizovan u saradnji sa Saveznom agencijom za građansko obrazovanje (bpb). U oktobru smo nastavili sa predstavljanjem regionalne književnosti na Konrad Festivalu u Krakovu, Poljska, gde je takođe vladalo veliko interesovanje publike za autore iz Južne Evrope. Nakon izrazito uspešnih predstavljanja književnosti Zapadnog Balkana na berlinskom književnom festivalu u septembru 2024. godine i svih gostivanja u ovoj, obećavamo da ćemo biti posvećeni promociji naše regionalne knjiženosti u Evropi i tokom 2026. godine.

XVII FESTIVAL KROKODIL: POD PRITISKOM, SA SREBRENICOM U SRCU

Sedamnaesto izdanje Festivala KROKODIL, održano od 27. do 29. juna 2025. godine ispred Muzeja Jugoslavije, bilo je obeleženo sloganom „Under Pressure“ – pod pritiskom, ali zajedno. Dok je zemlja drhtala od glasova koji su predugo bili ugušeni, a ulica postala stanica na kojoj mladi ispisuju rečenice koje nisu mogli pronaći u udžbenicima, mi smo birali da pišemo, stvaramo i brišemo granice između umetnosti i stvarnog života.

Festival je ponudio tri dana raznovrsnih sadržaja: prepodnevne i popodnevne programe u Debatnoj, Dečijoj, Radioničarskoj i Filmskoj festivalskoj Zoni, kao i večernji literarno-muzički šou na glavnom stejdžu. Ugostili smo mnoga značajna imena, među kojima su bili Dragan Markovina, Hanan Faur, Margo Rejmer, Filip Grujić, Ija Kiva, Dinko Gruhonjić, Marko Vidojković, Sara Stridsberg, Barbi Marković, Dragan Velikić, Radmila Petrović, Dorota Maslovska, kao i brojne aktivističke inicijative poput Tampon Zone i Kritičkog.

Međutim, ovo izdanje festivala bilo je meta intenzivne kampanje targetiranja, blaćenja i napada, zloupotrebljeno od strane vlasti za obračun sa neistomišljenicima, studentima i opozicijom. Kampanja je započela pet dana pre festivala, kada je objavljen program posvećen obeležavanju tridesetogodišnjice genocida u Srebrenici. To je izazvalo lavinu negativnih, manipulativnih i uvredljivih medijskih objava, praćenih onlajn pretnjama, proganjanjima i fizičkim napadima na prostorije Udruženja KROKODIL.

Samo dva dana uoči početka festivala, Muzej Jugoslavije je primio direktivu Ministarstva kulture da se zvanično ogradi od središnje KROKODILove manifestacije Na dan otvaranja, kada je tehnička produkcija krenula sa postavljanjem scenske opreme, Ministarstvo kulture je izričito zahtevalo isključenje kablova za struju. Zahvaljujući kolegama iz nevladinog sektora, nabavljen je agregat i festival je realizovan. U istom danu, dok je vlast opstruirala festival, dobili smo poziv za sastanak s predstavnicima vlasti i ambasada EU, što smo iskoristili da direktno ukažemo na situaciju i potražimo podršku koja bi dovela do prekida nasilja.

Jedna od glavnih „crvenih marama“ za ovakvu reakciju vlasti bio je upravo program posvećen obeležavanju tridesetogodišnjice genocida u Srebrenici. On je obuhvatao prikazivanje dokumentarnih i igranih filmova, snimaka pozorišnih predstava i promociju knjige „Gubljenje ljudskosti“ Dragana Popovića. Tabloidni i prorežimski mediji, koji su u potpunosti ignorisali prisustvo učesnika iz Kosova i Ukrajine, intenzivno su targetirali festival, posebno nakon što je 1. jula stigla vest o oslobađanju bivšeg zapovednika Vojske RS optužbi za zločin u Srebrenici, čime je stvorena „dimna zavesa“ za javnost.

Advokat Miloš Janković je potvrdio da su izjave u medijima o festivalu kršile standarde dobre medijske prakse i Zakon o javnom informisanju, te da će biti preduzeta sva pravna sredstva za zaštitu časti i ugleda Udruženja KROKODIL i njegovih zaposlenih. 

U spomen žrtvama genocida u Srebrenici, Udruženje KROKODIL je, zajedno s privremenom koalicijom srodnih organizacija pod egidom „Ljudi pamte ljude“, knjigom, razgovorom, pozorišnim predstavama, filmovima, uličnim događajima i performansima, pozvalo na poštovanje dostojanstva žrtava, čuvanje sećanja na imena i živote onih kojih više nema.

GLAVNI FOKUS 2025: PROJEKAT „ZAŠTO KAŽEŠ LJUBAV A MISLIŠ NA RAT?”

U 2025. godini, Udruženje KROKODIL nastavilo je svoju posvećenu borbu protiv normalizacije nasilja kroz treću godinu realizacije jednog od naših najvažnijih projekata – „Zašto kažeš ljubav a misliš na rat?”.

Cilj ovog poduhvata bio je jasan i hitan: angažovanje zajednice, edukacija i podizanje svesti o opasnostima skrivenog uticaja na porast nasilja, agresije i glorifikacije ratnih zločina koji su prodrli u sve pore našeg društva. Istraživanja koja smo sproveli pokazala su da koreni „kulture nasilja” leže u nikada procesuiranim traumama ratova devedesetih, što je rezultiralo estetsko-ideološkim zagađenjem naših gradova i zloupotrebom mladih generacija. Projekat je realizovan uz ključnu podršku Ambasade Kraljevine Holandije u Beogradu kroz program MATRA, Delegacije EU u Srbiji, a u svojoj drugoj fazi obezbedio je kontinuitet kroz partnerstvo sa UNDP-om.

Naš uticaj u brojkama govori sam za sebe: preko 25 organizovanih događaja, više od 2.500 direktnih učesnika i prisustvo u preko 20 gradova.

Tokom proleća i leta, naš tim je obišao Srbiju, donoseći dijalog tamo gde je najpotrebniji – u lokalne zajednice, škole i kulturne centre.

U Velikoj Plani, 5. juna, na platou ispred KC „Masuka” okupili smo građane, studente i srednjoškolce. Poseban fokus bio je na radu s mladima s margine društva. Kroz radionice, učenici su kritički promišljali grafite mržnje i kreirali sopstvene šablone s porukama tolerancije, dokazujući da i oni mogu biti nosioci pozitivnih promena. Uživali smo u razgovoru i radu sa svima, posebno se fokusirajući na poruke mržnje koje neretko obeležavaju javne prostore i zidove naših gradova. Razbijali smo predrasude, učili o kritičkom promišljanju i izmeštanju iz poznatih saznajnih okvira koje nam tako rado nameću vladajuće strukture.

U Beogradu, 28. maja, u KROKODILovom Centru, u saradnji s Udruženjem Orhideja, održali smo dirljivu i važnu radionicu posvećenu deci i mladima iz osetljivih grupa, koji su često lišeni pozitivnog, afirmativnog sadržaja i aktivnosti. Cilj radionice bio je podstaći razmišljanje o ulozi umetnosti i zajednice u prevazilaženju izazova. Mladi su pokazali izuzetnu svest o pogrešnosti nasilnih poruka koje ih okružuju i spremnost da šire ideje zajedništva. Najjači utisak s radionice bio je koliko brzo i lako, uprkos neprestanoj izloženosti sadržajima koji podstiču mržnju i netoleranciju, mladi prepoznaju i osvešćuju njihovu pogrešnost, shvatajući da ih se ovaj problem tiče čak i kad te poruke nisu uperene direktno protiv njih.

Put nas je vodio u Zaječar, 13. juna. U punom Omladinskom centru, uprkos polarizovanoj atmosferi u gradu, stvorili smo bezbedan prostor za razgovor. Sa aktivistima Nikolom Trajkovićem i Milicom Marković, te psihološkinjom Anom Mirković, diskutovali smo o mentalnom stanju društva u manjim sredinama, uticaju patrijarhata i pritiscima na mlade aktiviste. Omladinski centar bio je ispunjen veoma zainteresovanom publikom, što nam je pokazalo da je razgovor na ove teme, kao i bezbedan prostor za isti, preko potreban.

U Požarevcu, 19. juna, pod sloganom „Kuća (ne) živi od promaje”, fokusirali smo se na rodno zasnovano nasilje i poruke koje društvo šalje ženama. Učesnice Iva Branković, Ljiljana Todorović Jovanović i Irena Jovanović otvorile su važna pitanja o institucionalnom ohrabrivanju nasilja i stereotipima, uz aktivno učešće publike.

Ovogodišnji XVII festival KROKODIL otvorili smo 27. juna spektakularnim javnim snimanjem podkasta na bini ispred Muzeja Jugoslavije. Kroz sinergiju poznatih platformi Tampon zona i Kritički te podkasta Dva i po psihijatra, razgovarali smo o fenomenu „manosfere”, normalizaciji nasilja u digitalnom prostoru i jačanju antirodnih pokreta. Pred punim amfiteatrom, Iva Parađanin, Nina Pavićević i dr Roberto Grujičić tražili su odgovor na pitanje: Kako graditi svet u kome ravnopravnost znači slobodu za sve? Kroz razgovor, učesnici su istraživali suptilne oblike nasilja, uticaj desničarskih ideologija i rodni jaz u digitalnom prostoru. Dotakli su se emocionalne pismenosti, normalizacije nasilja i problema femicida, ali i mogućnosti koje pružaju digitalne platforme za povezivanje i međusobnu podršku.

U drugoj polovini godine, uz podršku UNDP-a i Evropske unije (kroz projekat „Podrška EU izgradnji poverenja na Zapadnom Balkanu”), osigurali smo nastavak i nadogradnju projekta – „Zašto kažeš ljubav a misliš na rat? 2.0”. Sproveli smo opsežno kvantitativno i kvalitativno istraživanje na uzorku od preko 1000 ispitanika i kroz fokus grupe sačinjene od tri generacije građana (mladi, srednja dob, stariji od 55). Ovi podaci pružili su nam dublji uvid u stavove građana o posledicama ratnog nasleđa. Naša medijska kampanja doprla je do skoro 200.000 ljudi, podižući svest o ovim ključnim temama. Podržali smo i projekciju filma „Zidovi govore”.

Godinu završavamo intenzivnim radom na finalizaciji velikog Istraživačkog izveštaja koji će biti objavljen i predstavljen javnosti početkom 2026. godine.

AKTIVISTI KROKODILA OKONČALI SU SLAPP POSTUPKE U SVOJU KORIST: NAPRAVILI SMO PRESEDAN!

Obaveštavamo vas da smo uspešno okončali postupke koji su vođeni pred Prekršajnim sudom povodom građanske akcije čišćenja i krečenja parka kod Mitićeve rupe 18. februara 2023. godine, kada su aktivisti i građani prekrečili grafit s ispisom „Kad se vojska na Kosovo vrati…“. Dokazali smo da smo bili u pravu kada smo odbili da prihvatimo krivicu bez borbe, pravnim sredstvima se suprotstavljajući progonu od strane državnih organa.

Uspeli smo da preokrenemo sudsku praksu, pa je danas prihvaćen naš stav da apsurdna optužba da smo „nanošenjem bele boje preko grafita ispisanog na belom zidu“ uništili spoljni izgled zgrade zapravo ne predstavlja prekršaj. Iako ovo može delovati samorazumljivo, trebalo nam je mnogo truda da uverimo sudije, uključujući prvostepeni i Apelacioni sud, da pogrešno tumače propise. Ipak, presedan je napravljen i doneta je presuda u našu korist.

Ovu ispravnost potvrdilo je još nekoliko prvostepenih i drugostepenih presuda okončanih u našu korist, kao i nastupanje zastarelosti postupaka u ostalim predmetima. Ove presude još jednom potvrđuju da su prekršajne prijave protiv građana koji odbijaju ratnohuškačke poruke bile zloupotreba institucija u političke svrhe. One takođe dokazuju da od aktivizma ne treba odustajati iz straha od institucionalne represije, već se za pravdu treba boriti svim dostupnim pravnim sredstvima.

Podsećamo da je Udruženje KROKODIL, zajedno s Inicijativom mladih za ljudska prava, organizovalo prijavljenu građansku akciju čišćenja prostora na Slaviji, uključujući krečenje grafita. Značajan broj aktivista je odbio da plati prekršajne prijave i branio je svoju nevinost na sudu. Veliko hvala dugujemo našem advokatu Milošu Jankoviću, koji je tokom dvogodišnjih procesa aktivno zagovarao i ukazivao na nezakoniti progon aktivista i važnost demokratske borbe.

Deset pokušaja progona aktivista KROKODIL-a uspešno je okončano, a sud nije doneo osuđujuće presude. Među oslobođenima od odgovornosti su Milena Berić i Milan Adnađ, dok su u ostalim predmetima (Tamara Marković, Tijana Spasić, Vladimir Arsenijević, Milena Berić za drugi prekršaj, Milan Adnađ za drugi prekršaj) nastupile zastarelosti postupaka ili su presude ukinute.

SOLIDARNOST KAO BEDEM: SLAPP BACK FOND

Međutim, borba protiv nasilja često zahteva više od dijaloga – ono što je neophodno jeste konkretna, opipljiva odbranu. Kad god su reči mržnje prelazile u nesumnjivu represiju, tu je bio naš SLAPP BACK Fond.

Drugu godinu rada Fonda obeležila je kontinuirana pomoć građanima Srbije pogođenim SLAPP tužbama (Strategic Lawsuits Against Public Participation) – neosnovanim represivnim postupcima kojima moćnici pokušavaju da zastraše i finansijski iscrpe slobodumne pojedince. Ove godine, snaga naše zajednice ogledala se u brojkama koje znače život. Uz podršku i solidarnost građana iz Srbije, regiona, Evrope i sveta, prikupljeno je 384.050 dinara (od ukupno 1.131.959 dinara od osnivanja), a Fond je podržalo preko 535 osoba.

Sva sredstva utrošena su isključivo za korisnike i njihove neposredne potrebe. Tokom godine koja je na izmaku, Fond je pomogao novinarima i novinarkama da se odbrane od tužbi protiv slobode govora i izveštavanja. Bili smo tu za Nenada Paunovića, urednika TV Pirot, Vericu Marinčić, novinarku IN Medije iz Inđije, i Ivanu Predić, novinarku Panpressa u Pančevu.

Naša solidarnost nije poznavala granice profesije ili nacije. Fond je pomogao ruskim građanima s boravkom u Srbiji, Dmitriju Lagovskom i Antonu Bobriševu, kojima je pretila ekstradicija, kao i mladoj aktivistkinji Nori Sejdijaj, koja je uhapšena na protestu povodom rušenja Starog savskog mosta.

Ne smemo zaboraviti kako je sve počelo – iz prkosa i zajedništva. Nakon što je mirovna aktivistkinja Aida Ćorović u oktobru 2023. osuđena na novčanu ili zatvorsku kaznu, akcija „Za Aidu – na prvoj liniji” prikupila je sredstva munjevitom brzinom. Građani su tada odlučili da se preostali novac preusmeri u fond za sve buduće žrtve progona. Tako je rođena ova inicijativa.

Danas, u 2025. godini, SLAPP BACK Fond postaje stabilna institucija. Početkom decembra održano je inicijalno strateško planiranje. U prisustvu radne grupe koju, pored predstavnika KROKODIL-a, čine advokat Miloš Janković, književna kritičarka Nađa Bobičić i mirovna aktivistkinja Aida Ćorović, definisani su ciljevi, misija i vizija. Fond je dobio svoj zvanični domen (www.slappbackfund.com) i započeta je izrada veb prezentacije. Takođe, kao osnivač Fonda, Udruženje KROKODIL je tokom cele godine učestvovalo u radu Nacionalne radne grupe protiv SLAPP-a, doprinoseći izradi ključnih komunikacijskih strategija.

KROKODILOVA KUĆA ZA KNJIŽENE STVARAOCE: UTOČIŠTE I REGIONALNA RAZMENA

Naša KROKODILOVA Kuća za književne stvaraoce bila je aktivna tokom cele 2025. godine, a nakon 13 godina rada morali smo je premestiti u potpuno novi objekat. Od 2012. godine, KROKODILov rezidencijalni program je ugostio preko 145 književnih stvaralaca iz više od dvadeset evropskih zemalja i nastavlja da raste.

Odisejevo utočište – Povezivanje evropskih pisaca: Kroz projekat „Odisejevo utočište” (Ulysses’ Shelter), sufinansiran od strane programa Kreativna Evropa Evropske komisije, mreža književnih rezidencija proširena je na osam evropskih država (Hrvatska, Slovenija, Grčka, Srbije, Velike Britanije, Španije, Malte i Češke). Projekat je namenjen mladim piscima i književnim prevodiocima, pružajući im prilike za kontakte, razmenu i bogat program književnih aktivnosti.

U januaru je Emir Volas Hamfriz, velški prevodilac, boravio u Beogradu kao 139. gost KROKODILove rezidencije za književne stvaraoce. On prevodi s velškog i portugalskog na engleski, i obrnuto. Tokom boravka posetio je Filološki fakultet, razgovarao sa studentima i održao predavanje. U februaru smo ugostili Ket Storaće, maltešku prevoditeljku i izdavačicu, kao jubilarnu 140. gošću. Ona je suosnivačica izdavačke kuće Praspar Press, posvećene popularizaciji malteške književnosti u inostranstvu. Na branču u KROKODILovom Centru, razgovarala je s domaćim piscima i izdavačima o savremenom književnom stvaralaštvu ove zemlje.

„LITERATURE ACTUALLY” s British Council-om – Unapređenje regionalnih festivala: U 2025. godini pokrenuli smo i značajnu saradnju sa British Council-om kroz projekat „Kultura književnosti: Unapređenje festivala kroz profesionalnu razmenu” (LITERATURE ACTUALLY), realizovan u partnerstvu s Instituti i Librit dhe i Promocionit (ILP) iz Tirane. Projekat ima za cilj podsticanje saradnje, umrežavanja i razmene znanja među kulturnim profesionalcima i organizacijama u regionu Zapadnog Balkana, s posebnim naglaskom na jačanje profesionalne saradnje i omogućavanje zajedničke koprodukcije festivalskih događaja.

Kroz rezidencijalne programe u Beogradu i Tirani, pružena je podrška mladim književnim stvaraocima. Ponosni smo što smo u Beogradu u maju, kao 143. rezidentkinju, ugostili Dhuratu Hoti, književnicu i umetnicu iz Prištine. Dhurata je u KROKODILovom Centru imala umrežavanje sa srpskim mladim autorima i javno predstavljanje njenog književnog rada koji istražuje teme identiteta, seksualnosti, kolektivne traume i postratnog iskustva. U julu je kao 146. gošća boravila Hana Korneti (Severna Makedonija), autorka zbirki kratkih priča i dečijih romana, koja se u KROKODILovom Centru susrela s lokalnim izdavačima i publikom. Maša Seničić (Srbija) je u okviru istog projekta boravila mesec dana u Tirani.

Kao deo XVII festivala KROKODIL, 27. juna organizovano je okupljanje organizatora evropskih književnih festivala u okviru programa Meet Me in Belgrade. Kroz B2B sastanke (podsećajući na speed dating format), diskusije i posete izdavačima i Muzeju Jugoslavije, među predstavnicima dvanaest istaknutih književnih festivala iz deset evropskih zemalja podstaknuta je razmena ideja i iskustava, demonstrirajući bogat potencijal za saradnju u regionu i EU. Ovaj projekat je deo šire inicijative „Kultura i kreativnost za Zapadni Balkan” (CC4WBs), koju finansira Evropska unija, a čiji je cilj jačanje kulturnog i kreativnog sektora radi povećanja društveno-ekonomskog uticaja i razvoj veština i finansijske podrške za aktere u kulturi. Sa svojim dugogodišnjim iskustvom u organizaciji književnog festivala KROKODIL od 2009. godine, koji promoviše dijalog, pomirenje i rekonstrukciju veza, Udruženje KROKODIL je idealan partner u ovim nastojanjima.

„Centri periferije 2.0” u kooperaciji sa švedskim književnim festivalom Littfest: Sredinom godine obnovili smo i saradnju s Littfestom, jednim od najvećih književnih festivala u Švedskoj. Kroz projekat „Centri periferije 2.0”, koji su kreirali Littfest iz Umea i Udruženje KROKODIL uz podršku Švedskog instituta, cilj nam je jačanje veza između nordijske i postjugoslovenske kulturne scene, promovisanje demokratskih vrednosti i slobode izražavanja, te pojačavanje perifernih i nedovoljno zastupljenih glasova.

Ovaj projekat uključuje otvoreni poziv za šest rezidencijalnih boravaka (po mesec dana) za književne stvaraoce iz Švedske u Beogradu tokom 2025. i 2026. godine, sa pokrivenim troškovima putovanja, smeštaja i stipendijom. U oktobru je švedska autorka Ida Teren boravila u Beogradu kao 149. gošća Kuće za književne stvaraoce. Predstavila je svoj najnoviji roman „Nevidljivi hram”, intimni istorijski roman o umetnici Hilmi af Klimt, ističući njenu borbu za umetničku viziju i autentičnost. U novembru je Suzen Kristensen, dansko-norveška književna kritičarka i esejistkinja, boravila u Beogradu kao 150. gošća KROKODILovog rezidencijalnog programa. Organizovana je radionica sa studentima skandinavistike Filološkog fakulteta u Beogradu kojom prilikom je Suzen Kristensen komentarisala prevode svojih dela. Kristensen, koja je 2011. proglašena kritičarkom godine, a pisala je za norveške dnevne novine i književne časopise, predstavila je i svoj uspešni prvi roman „Svalene sover på månen” („Laste spavaju na mesecu“), koji kombinuje autofikciju, esejistiku i umetničku kritiku s elementima naučno-fantastičnog magičnog realizma. Njen boravak realizovan je uz podršku Ambasade Norveške i NORLA-e. U novembru i decembru, Suzan Ibrahim, sirijsko-švedska pesnikinja, prozna spisateljica i novinarka, boravila je u Beogradu kao 151. Gošća KROKODILove rezidencije. Održana je prevodilačka radionica za studente arabistike, kao i javni razgovor o njenim ličnim iskustvima života u ratu, cenzuri i izbeglištvu na primeru prevedenih odlomaka iz njenog romana „Kao nogom u grobu”.

Ostali rezidenti: U aprilu je austrijsko-srpska književnica Barbi Marković boravila u Beogradu kao 142. Gošća KROKODILove rezidencije uz podršku Austrijskog kulturnog foruma. Predstavila je svoj rad i sastala se s izdavačima. U junu je Dorota Masłovska, jedna od najpopularnijih savremenih poljskih spisateljica, boravila u KROKODILovoj Kući za književne stvaraoce i bila istaknuta gošća XVII festivala KROKODIL, učestvujući u debatama i javnim čitanjima, uz podršku Poljskog instituta u Beogradu.

PODRŠKA UKRAJINI: IZGRADNJA MOSTOVA RAZUMEVANJA I SOLIDARNOSTI

U godini 2025, Udruženje KROKODIL je, uz podršku ERSTE Fondacije i Ambasade Kanade u Beogradu, nastavilo intenzivnu podršku Ukrajini. Ova podrška obuhvatala je pospešivanje saradnje između ukrajinskih i srpskih organizacija, promociju knjiga, prikupljanje humanitarne pomoći i druge inicijative, potvrđujući našu ulogu prve nevladine organizacije u Srbiji aktivno posvećene pomoći građanima Ukrajine i promeni dominantne percepcije javnosti o ruskoj agresiji.

Treća godišnjica invazije i forumi „Liberté, Egalité, Solidarité! 2.0”: S navršene tri godine od sveobuhvatne invazije na Ukrajinu, 26. februara smo u KROKODILovom Centru organizovali razgovor o političkim okolnostima i mogućnostima intenzivnije saradnje organizacija civilnog društva iz Srbije i Ukrajine. Prethodno istraživanje KROKODIL-a ukazalo je na neophodnost povezivanja na poljima tranzicione pravde, EU integracija i dokumentovanja ratnih zločina. Kao nastavak te saradnje, u martu 2025. u ukrajinskom gradu Užgorodu održana je druga konferencija foruma „Liberté, Egalité, Solidarité! 2.0”, nakon što je prva održana na Paliću u decembru 2024. Ovi forumi, podržani od Kanadske fondacije za lokalne inicijative (CFLI), fokusirani su na jačanje saradnje između ženskih grassroots organizacija iz Srbije i Ukrajine, u cilju rešavanja rodno zasnovanog nasilja i promovisanja socijalne pravde u postkonfliktnim okruženjima. Kroz umrežavanja, diskusije i predavanja, forumi su potvrdili spremnost organizacija da se bore za zajedničku, bolju budućnost.

Priznanje u Lvivu i bolna realnost rata: Naša posvećenost ukrajinskoj kulturi i solidarnosti prepoznata je i izvan granica naše zemlje. U petak, 3. oktobra, na manifestaciji Book Forum u Lvivu, svečano nam je uručena zahvalnica tamošnjeg Nacionalnog univerziteta Ivan Franko „za efikasnu pomoć Ukrajincima postradalim u ruskoj agresiji kao i aktivnu popularizaciju ukrajinske kulture u Srbiji”. Vladimir Arsenijević je u ime Udruženja KROKODIL primio ovo priznanje, koje nas je dodatno učvrstilo u odlučnosti da nastavimo s pružanjem pomoći ukrajinskom društvu. Tokom poslednje noći našeg boravka u Lvivu, doživeli smo najžešći vazdušni napad na ovaj grad od početka sveobuhvatne invazije, što nas je podsetilo na zastrašujuću realnost u kojoj naši ukrajinski prijatelji žive godinama, ali i na njihovu neverovatnu istrajnost.

UMREŽAVANJE I OTPOR: ISKUSTVA IZ KOTBUSA

U oktobru smo učestvovali na radionici u nemačkom Kotbusu, koju je organizovala Savezna agencija za građansko obrazovanje (bpb), a koja je okupila kulturne organizacije iz više zemalja. Milena Berić je predstavila izazove sa kojima se suočavamo, uključujući SLAPP tužbe i desničarske pretnje. Poseta nam je otkrila da slični problemi postoje i tamo – nacizam u ovom delu Nemačke nije iskorenjen i doživljava uspon uz podršku partije AfD, što otežava rad lokalnim NVO. Ovo iskustvo nas je uverilo u nužnost međunarodnog umrežavanja i razmene praksi kako bismo se zajednički oduprli rastućim autoritarnim tendencijama koje predstavljaju globalnu opasnost.

SOLIDARNOST S PALESTINSKOM PORODICOM AL-NAJAR: NOVI ŽIVOT U SRBIJI

U 2025. godini, Udruženje KROKODIL je nastavilo s podrškom palestinskoj porodici Al-Najar, koja je iz Gaze izbegla u Srbiju. KROKODIL im je, uz podršku empatičnih građana, pružio siguran dom, a mala Roza rođena je u Beogradu. Iako su Mahmud i Inas pronašli posao, niska primanja i problemi s upisom Roze u vrtić predstavljaju izazove u njihovoj integraciji. Kroz javni apel i podršku lokalne zajednice u Novom Pazaru i Sjenici, gde su se smestili ostali članovi njihove velike porodice, nastavljamo da im pomažemo u suočavanju s traumama i izgradnji novog života u Srbiji. Priča Hasana Al-Najara, jednog od članova porodice, svedočila je o njihovom teškom putu i solidarnosti koja ih je dočekala, a mi se radujemo ponovnom okupljanju i zajedničkom proslavljanju humanosti.

PROSTORI OTPORA 3.0: PROGRAM JAČANJA LOKALNIH INICIJATIVA

Drugu godinu zaredom, nastavili smo saradnju s Evropskim fondom za Balkan kroz podršku projektu „Prostori otpora 3.0: Program jačanja lokalnih inicijativa“. Kroz ovaj program, koji ima podršku Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED), pružamo mikro-grantove od 5.000 evra organizacijama i pojedincima koji aktivno menjaju svoje lokalne zajednice, s posebnim fokusom na mlade.

U četvrtak, 27. novembra, Udruženje KROKODIL je ispred Osnovne škole „Jovan Ristić“ u Borči zasadilo 20 stabala bresta u okviru inicijative „Drvo prijateljstva“, koju je pokrenuo Evropski fond za Balkan. Ova aktivnost imala je poseban značaj, jer se nadovezuje na raniju sadnju na istom mestu i doprinosi borbi za čistiji vazduh u regionu.

Kroz projekat „Prostori otpora 3.0“, izabranim grupama obezbeđujemo fizički prostor i tehničku podršku, kao i seriju treninga i radionica tokom godinu dana u oblastima organizacionog razvoja, programskih kapaciteta, komunikacijskih veština i zastupanja. Cilj je jačanje kapaciteta lokalnih inicijativa u borbi za ljudska prava, demokratske procese i kulturnu raznolikost, s posebnim akcentom na aktivno učešće mladih. Polaznici će međusobnim glasanjem izabrati projekat koji će dobiti finansijsku podršku od 5.000 evra.

UROTNICI: KNJIŽEVNA ZAVERA ZA BOLJU BUDUĆNOST

Godinu završavamo književno-scenskim “urotama” koje su ostavile blistav trag u čitavom regionu. Scensko čitanje dramskog teksta „Urotnici” Igora Štiksa i Vladimira Arsenijevića, u režiji Borisa Liješevića i u izvođenju Svetozara Cvetkovića, Isidore Minić, Dejana Dedića i Marka Grabeža, nastavilo je svoj život i u godini koja je za nama.

Nakon gostovanja u Rijeci i Puli u septembru, kao i izvođenja studenata glume na festivalu KROKODIL u junu, godinu smo zaokružili 26. decembra u Somborskom narodnom pozorištu. Pred rasprodatom salom, publika je još jednom svedočila imaginarnom susretu velikana kao što su Krleža, Bogdanović, Kiš, Drndić i drugi. Kroz njihove glasove, zasnovane na tekstovima iz KROKODILove edicije “Zajednička čitaonica”, progovaralo se o večnim temama: nacionalizmu, egzilu, fašizmu i, pre svega, o književnosti kao prostoru slobode.

Gostovanje u HNK Ivana pl. Zajca u Rijeci, 8. septembra, potvrdilo je da je ova “polifonija glasova” i dalje aktuelna. Bez obzira na to gde se izvodi – od Prištine do Beča – “Urotnici” dokazuju da, iako smo podeljeni granicama, nismo jedni drugima stranci. Književnost ostaje naš zajednički prostor, a imaginacija ključno oruđe u borbi za bolju budućnost. Ovo je iskaz žilavosti, optimizma i čvrstog uverenja da će spone na kojima počiva književna republika na evropskom Jugu živeti i dalje. Unatoč i kontra.

PROJEKAT CELA: POVEZIVANJE MLADIH KNJIŽEVNIH STVARALACA I PREVODILACA

U 2025. godini nastavili smo s podrškom prevodiocima i autorima i autorkama, te umrežavanjem s još 11 organizacija iz Evrope u okviru projekta CELA (Connecting Emerging Literary Artists), koji udruženim snagama realizujemo tokom poslednjih osam godina. Ovaj međunarodni projekat razvoja talenata, sufinansiran programom Kreativna Evropa Evropske unije, povezuje neafirmisane prevodioce iz 11 evropskih zemalja (10 jezika) s autorima u usponu. CELA ima za cilj da književnim stvaraocima koji rade s manje zastupljenim evropskim jezicima i na manjim tržištima ponudi jednake uslove i šansu za međunarodnu karijeru, pristup međunarodnoj publici i razvoj profesionalnih veština.

Za potrebe drugog ciklusa trećeg izdanja projekta CELA, Udruženje KROKODIL je raspisalo otvoreni poziv za troje autora/autorki u usponu koji će učestvovati u projektu od oktobra 2025. do jula 2027. godine. Izabranim autorima nudi se prevod odlomka iz njihove poslednje objavljene knjige proze na 10 evropskih jezika, objavljivanje prevoda na CELA veb sajtu i drugim književnim platformama širom Evrope, dva međunarodna onlajn masterklasa, profesionalne komunikacione alatke, mentorski program, sastanke u Beogradu i Briselu (3-6. jun 2026), kao i posete književnim festivalima u zemljama učesnicama. Učesnici dobijaju i priliku za povezivanje s međunarodnom mrežom od više od 300 pisaca, prevodilaca i književnih organizacija u Evropi. Projekat CELA omogućava razvijene programe finansiranja i predan rad svih partnerskih organizacija, uključujući Next Page Foundation (Bugarska), Book Arsenal (Ukrajina), deBuren (Belgija), Passa Porta (Belgija), Scuola Holden (Italija), Krakow Festival Office (Poljska), FILIT (Rumunija), GOGA (Slovenija), Escuela de Escritores (Španija), Czech Literary Centre (Češka) i Wintertuin (Holandija, koordinator projekta).

POGLED KA 2026. GODINI

Dok sumiramo utiske i pripremamo veliki Izveštaj o kulturi nasilja koji ćemo predstaviti početkom naredne godine, jedno obećanje koje želimo da damo ostaje jednako čvrsto kao i ranije. Raznorodni KROKODILovi projekti i dalje će biti usmereni na razvoj i podršku civilnog društva i služiće pospešenju života svim građanima Srbije indiskriminativno. 

SLAPP BACK Fond će nastaviti da se bori protiv represije, pružajući podršku građanima, aktivistima, uzbunjivačima i nezavisnim novinarima. 

Nastavićemo da gradimo mostove solidarnosti sa Ukrajinom, Palestinom i svim onim mestima kojima je pomoć preko potrebna, jer verujemo da su saradnja i razumevanje jedini put ka pravednijem i mirnijem svetu. 

Nastavićemo da osnažujemo lokalne inicijative, jer je snažno civilno društvo temelj svake zdrave zajednice, i da povezujemo književne glasove širom Evrope.

Jer, kada god pokušaju da nas ućutkaju tužbama, naš odgovor će biti – solidarnost.

Kad god pokušaju da nas razdvoje mržnjom, naš odgovor će biti – razgovor.

 

I kad god pokušaju da sruše naše mostove, mi ćemo ih i dalje neumorno graditi.

Želimo vam srećne novogodišnje i božićne praznike. Neka vam nova godina donese mir, hrabrost i veru da zajedno možemo da gradimo pravednije društvo.

Hvala vam što ste deo naše priče.

Vaš KROKODIL

Posebno hvala našim posvećenim donatorima Rockefeller Brothers Fund, National Endowment for Democracy, Terres Solidaire, External Action Service of the European Union, Comms Department WB task force, British Council and Foreign, Commonwealth and Development Office, Canadian Embassy, Sigrid Rausing Trust, EACEA i mnogim drugima.

photo cred Vanja Piroški