05 Feb Nije bajka ali…
U četvrtak 19. februara od 18 sati u Muzeju 90-ih (Kneza Miloša 3, Beograd) otvaramo seriju regionalnih događaja, dijaloga, razgovora, izložbi, multimedijalnih kampanja kojima, u pet mesečnih poglavlja, pripovedamo priču Nije bajka ali…
U razgovoru će učestvovati autorke i saradnice prvog poglavlja pod nazivom Nije bajka ali… Lezbejke kidaju: Dragoslava Barzut, Nađa Bobičić i Dejana Cvetković, dok će razgovor moderirati urednica poglavlja Milena Berić. Prisutni će imati priliku i da obiđu konceptualni prikaz manifesta Politika ženske solidarnosti Lepe Mlađenović u formi prostorne instalacije.
U vreme kada je nacionalizam raspirivao plamen rata na Balkanu, žene su se ujedinile u otporu, gradeći mostove solidarnosti i pokazujući da je ljudskost jača od mržnje. Tokom raspada Jugoslavije 1990-ih, feministkinje iz regiona udružuju se protiv nacionalizma, rata i patrijarhalnog društva, organizuju umetničke intervencije, putovanja, prepiske i proteste. Kao čin otpora posećuju jedne druge i tokom ratnih sukoba. Mirovne aktivistkinje iz Srbije i Kosova, često su bile na udaru nacionalista, medijske demonizacije i nasilja. One nisu imale projekte, svoje kancelarije, retko koja je imala svoj stan. Dogovore su pravile uglavnom po kafanama. Tenzije su se podizale na Kosovu, žene su želele da zaustave ovaj rat. Feministički pokret prelio se u antiratni pokret ’90-ih. Žene su pisale o tome koliki su nacionalizam i mržnja između Srba i Albanaca, koji se forsiraju, a koji su povezani s patrijarhatom i patrijarhalnom mitologijom vezanom za tradicionalnu porodicu, ratove i heroje. Feministkinje na ovim prostorima su sve vreme ratova bile umrežene. Neprestano su insistirale na tome da je rat vođen u naše ime i da nacionalizam neminovno vodi pogoršavanju statusa žena. Aktivistkinje, feministkinje i majke vojnika okupljene oko Žena u crnom su svake srede jedan sat obučene u crno stajale na Trgu republike, protestujući protiv ratova na prostoru tadašnje Jugoslavije. Bilo je uspona i padova u komunikaciji među ženama iz Srbije i sa Kosova. Političko stanje uticalo je na njihove odnose, na suočavanje s argumentima. Bilo je mnogo suza i emotivnih trenutaka, ali uprkos svemu, prijateljstva su opstala i trideset godina kasnije.
Danas, uz rast nacionalizma i etničkih tenzija, njihova borba za mir, pravdu i solidarnost ostaje u nasleđu novih generacija, koje imaju zadatak da prekinu transgeneracijske traume i izgrade međusobno poverenje. Upravo o ovom nasleđu razgovaraćemo u Muzeju 90-ih u četvrtak 19. februara od 18 sati. Ulaz je slobodan a dijalog otvoren.
Vidimo se.
O Nije bajka ali…:
Kroz pet mesečnih poglavlja, u različitim formatima – audio, video, tekst – donosimo istinite priče o onim pravim heroinаma devedesetih: aktivistkinjima, mirotvorkama, feministkinjama i borkinjama koje su se suprotstavile ratu, nacionalizmu i političkoj represiji tokom raspada Jugoslavije, koje su odbile da jedna drugoj budu neprijateljice bez obzira na to na kojoj su se strani zatekle jer su razumele da sestrinstvo ne poznaje naciju te da su ljubav i briga za druge jedini lek protiv mržnje.
Namera nam je da mapiramo i analiziramo nasleđe ženskog mirovnog pokreta devedesetih, u kojem se borba nije vodila s puškom u ruci već na ulicama, u institucijama kulture, na SOS telefonima i u skloništima. Mirovni aktivizam bio je siguran put do optužbe za „izdaju nacije“, ali i direktni naslednik ženske antifašističke borbe.
U fokusu su priče o otporu i progonu: od Mire Furlan i „Vještica iz Rija“ do Vesne Teršelič i Nataše Kandić, od ubijenih Suade Dilberović i Olge Sučić do hrabrog delovanja Borke Pavičević, CZKD-a, Centra za antiratnu akciju, Žena u crnom, Duhovne republike Zicer, Biljane Jovanović, Lepe Mlađenović i Igballe Rogove i drugih važnih protagonistkinja čije biografije predstavljaju čvorne tačke ovog važnog nasleđa.
Pripovedajući, istražujemo kako današnje mlade aktivistkinje i studentkinje preuzimaju i preoblikuju ove prakse u borbi protiv savremene političke represije: koje taktike, simbole i etiku otpora biraju, kako povezuju feministički pristup miru s radnim, socijalnim i drugim građanskim pravima, te kako danas čuvaju sećanje i insistiraju na pravdi u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu.
Nije bajka, ali… ovim otvara svoja poglavlja.
Ovaj projekat finansira Britanski program međunarodnog razvoja i realizuje se u partnerstvu s Britanskim savetom.