Biografija Daše Drndić

Daša Drndić (1946–2018) bila je književnica, prevodilac i univerzitetska profesorka. Diplomirala je na katedri za engleski jezik i književnost u Beogradu, a zatim nastavila master studije dramaturgije na Južnom Illinoisu. Tokom devedesetih godina, napustila je Beograd i preselila se u Rijeku. Tamo je doktorirala iz oblasti filozofije, a kasnije je postala profesorka na odseku za engleski jezik, držeći predavanja o savremenoj britanskoj književnosti, anglo-američkom modernom dramskom stvaralaštvu, kreativnom pisanju i drugim temama.

Godine 1995. se na dve godine preselila u Kanadu, a zatim se vratila u Hrvatsku, gde je objavila roman Marija Częstohowska još uvek roni suze ili Umiranje u Torontu i Canzone di Guerra godinu dana kasnije. Oba romana tematizuju emigraciju i njen uticaj na identitet čoveka, kao i tenziju između starog i novog sveta.

Njen svetski proslavljen roman “Beladona” prati junaka Andreasa Bana, penzionisanog psihologa i pisca koji živi sam na hrvatskoj obali. Dok stari Ban prečešljava po fragmentima sopstvenog života – svojim sećanjima, medicinskoj dokumentaciji, knjigama i ostacima istorije – razmišljajući o Drugom svetskom ratu, raspadu Jugoslavije, i eroziji ličnog i kolektivnog sećanja. Dela Daše Drndić sjedinjuje promišljanja o istoriji sa moralnom čistoćom i nepokolebljivom ironijom.

„Bio je fašizam, bio je komunizam, pa bauk komunizma. Sad toga više, kao, nema, a prljavština tog vremena zatrpana je pod tepih. Tu je, sve je tu, skriveno, preoblikovano u demokratiju koja to nije.“ – Belladona

Daša je napisala 13 romana, od kojih su neki međunarodno nagrađivani i prevedeni na engleski, francuski, nemački, poljski, holandski, mađarski, slovenački, italijanski, finski, albanski i makedonski. Njeni romani istražuju kako istorija – pogotovo ona prećutna i tiha – oblikuje ljudske živote. Neki od lajtmotiva u Dašinim delima su ponavljanje istorijske traume, istrajnost sećanja, kao i međusobna isprepletenost individualnog i kolektivnog.