ZAJEDNIČKA ČITAONICA #9: REVOLUCIJA - KROKODIL
festival, krokodil, jezici, region, pisci, prevodioci, knjizevnost, konferencija, debate,
18573
post-template-default,single,single-post,postid-18573,single-format-standard,bridge-core-1.0.5,ajax_fade,page_not_loaded,,vertical_menu_enabled,side_area_uncovered_from_content,qode-content-sidebar-responsive,qode-theme-ver-18.1,qode-theme-bridge,disabled_footer_top,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.0.2,vc_responsive

ZAJEDNIČKA ČITAONICA #9: REVOLUCIJA

ZAJEDNIČKA ČITAONICA #9: REVOLUCIJA

Zajednička čitaonica #9: Revolucija
Učestvuju: Maja Solar i Filip Balunović
Razgovor vodi: Igor Štiks
Odlomke iz predstave “Zagonetka revolucije” (Dah Teatar) u režiji Dijane Milošević, izvode glumice Ivana Milenovic Popovic i Ivana Milovanović.
KROKODILov Centar za savremenu književnost
Karađorđeva 43 (ulaz sa Malih stepenica)
Ulaz slobodan.

Revolucija je, kaže Ema Goldman, misao pretočena u akciju. Ona, naravno, nije samo to. Revolucija je misao pretvorena u akciju koja je dalje usmerena u temeljni preokret postojećih odnosa te uspostavu vladavine, neretko diktature, novih društvenih slojeva,
klasa i vrednosti, a pre svega onih koji sebe proglašavaju njihovom avangardom. Da revolucija u određenim okolnostima proždire
sopstvenu decu, to nam je takođe dobro poznato. Čitavo istorijsko iskustvo podučava nas tome. Ali sticanje političke moći, pa i neograničene, ipak bi za revolucionare – bio to ustanak protiv utvrđenog sistema, podruštvljavanje sredstava za proizvodnju ili komunizacija potrošnje – trebalo da bude samo sredstvo pomoću
kog valja stići do krajnjeg cilja – a to je fundamentalna transformacija celokupnih društvenih odnosa. Treba biti izuzetno oprezan kad god se demoni puštaju iz lampi – dometi njihove moći najčešće su nepoznati onima koji su u prilici da silom izbiju davno zapečaćen
otvarač. Demoni, s druge strane, nisu uvek zlodusi. Oni nisu ni anđeli. Demoni su moćni ali ambivalentni – sa sobom neizostavno
donose ogroman potencijal obnove ali i strahovitu silu destrukcije i na onima je koji su se odvažili da jašu na njihovim leđima da
ih obuzdaju i ukrote te da im ne dozvole da se preotmu kontroli.

Da se to događalo ređe nego što nije, opšte je poznata stvar. Istorija je puna giljotina, masovnih grobnica, logora za reprogramiranje
ili uništenje neistomišljenika dok se i najplemenitije ideje transformišu u rigidne, neretko ubistvene dogme kad dospeju u
šake onih koji se u smutnim vremenima prvi dočepaju poluga vlasti. A to su po pravilu nabrutalniji među nama. Revolucija danas najviše nalikuje kakvom odavno požutelom reliktu iz prošlih vremena. Možemo li da se nadamo novim revolucijama danas kad smo već poprilično novo, dvadeset prvog veka i trećeg milenijuma? Treba li da verujemo da moć pozitivne promene ne mora baš uvek da se
izokrene u sopstvenu suprotnost? Revolucija, dakle – da ili ne?
Hasta la victoria siempre!

Događaj je podržao Fond za otvoreno društvo.