ZAŠTO KAŽEŠ LJUBAV? U ČAČKU: Ulica – mesto sukoba i/ili mesto susreta?
festival, krokodil, jezici, region, pisci, prevodioci, knjizevnost, konferencija, debate,
25142
post-template-default,single,single-post,postid-25142,single-format-standard,bridge-core-3.0.5,qode-page-transition-enabled,ajax_fade,page_not_loaded,,vertical_menu_enabled,side_area_uncovered_from_content,qode-content-sidebar-responsive,qode-theme-ver-29.2,qode-theme-bridge,disabled_footer_top,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.10.0,vc_responsive,elementor-default,elementor-kit-27178

ZAŠTO KAŽEŠ LJUBAV? U ČAČKU: Ulica – mesto sukoba i/ili mesto susreta?

ZAŠTO KAŽEŠ LJUBAV? U ČAČKU: Ulica – mesto sukoba i/ili mesto susreta?

„Samo onda kada se bude shvatilo da oni koji grade i održavaju urbani život imaju primarno pravo na ono što su sami proizveli, i da je jedan od njihovih zahteva onaj koji se odnosi na neotuđivo pravo da grad urede onako kako najviše odgovara njihovoj iskrenoj želji, doći ćemo do politike urbanog života koja ima nekog smisla.“ –  Dejvid Harvi, „Pobunjeni gradovi“

Nastavljamo niz događaja pod nazivom Zašto kažeš ljubav? i pozivamo vas da nam se pridružite u Gradskoj biblioteci Čačak (Sinđelićeva 24) u četvrtak, 14. septembra, u 17 časova. Fokus ovog okupljanja biće na prepoznavanju uzurpatorskog i nasilničkog ponašanja u javnom prostoru, ali i na promišljanju uličnih umetničkih praksi kao mogućeg alata da se gradski prostori učine pristupačnijim i sigurnijim mestom za sve sugrađane. 

U razgovoru će učestvovati: Ivan Đorđević, etnolog i antropolog, naučni saradnik Etnografskog instituta SANU, Vuk Đurić, ulični umetnik i osnivač DUK festivala, Ljiljana Radošević, istoričarka umetnosti i istraživačica u oblasti street art-a i grafita, dok će moderatorka biti Tamara Marković, nezavisna menadžerka u kulturi i članica Udruženja KROKODIL.

Diskutovaćemo o nevidljivim uticajima koji nam se svakodnevno nameću u javnom prostoru i vode porastu agresije i nasilja, postajući dominantan način promišljanja sveta oko nas, što je posebno problematično posmatrano iz perspektive mladih. Pokušaćemo da zajedno shvatimo šta nam se to dešava pojedinačno, ali i na nivou zajednice, kao i da razmotrimo moguće pravce promene.

Kome pripadaju ulice? Da li se mi kao građanke i građani osećamo sigurno i dobrodošlo u javnom prostoru? Ko i na koje načine uzurpira naše komšiluke? Kako na to reagujemo? Koje su društvene fukcije ulične umetnosti? Da li može da nam posluži kao snažan alat za (ponovno) stvaranje zajednice? U kojoj meri može da doprinese humanizaciji urbanih krajolika i stvaranju prostora slobode?

Pomenuta pitanja biće okosnica za razmenu mišljenja između učesnika, kako iz profesionalne, ali prevashodno iz građanske perspektive, a publika, među kojom očekujemo prevashodno mlade, učenike čačanskih srednjih škola, biće aktivan učesnik u celokupnom toku razgovora.

O projektu Zašto kažeš ljubav a misliš na rat?

Cilj projekta Zašto kažeš ljubav a misliš na rat? jeste podizanje svesti o opasnostima nevidljivog uticaja koji šire politički akteri čime sistematski legitimišu ekstremno desne ideologije s ciljem jačanja nacionalističkih ideja među širom populacijom u Srbiji, a posebno među mladima. Tri decenije nakon serije krvavih konflikata na prostoru bivše Jugoslavije, osuđeni ratni zločinci se, nakon odsluženih kazni u inostranim zatvorima, polako vraćaju u Srbiju gde su prihvaćeni i slavljeni od strane najviših državnih zvaničnika i obasuti medijskom pažnjom prorežimskih medija. Ne čudi stoga što mnogo godina posle nasilnog raspada Jugoslavije, ljudi u Srbiji i dalje žive s tako iskrivljenim stavovima po pitanju negativnog nasleđa devedesetih godina dvadesetog veka. Mladi ljudi pokazuju fundamentalni nedostatak znanja o ratovima i nasilnom raspadu Jugoslavije. Zarobljeni u međuprostoru između etnonacionalnog i kosmopolitskog identiteta, oni predstavljaju glavne mete zloupotrebe i često su pioniri u rukama moćnih donosioca odluka a alatke kojima se služe za promociju retrogradnih, mrziteljskih politika te za otvoreno veličanje osuđenih ratnih zločinaca, promovisanje govora mržnje, pa čak i direktno podsticanje na nasilje svima su, na žalost, predobro poznate (murali, stensili, grafiti) i najzaslužnije su za nikad ranije viđene razmere estetsko-ideološkog zagađenja naših gradova u poslednjih nekoliko godina.

Projekat Zašto kažeš ljubav a misliš na rat podržala je Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu kroz program MATRA.