KROKODIL | Završena konferencija “Jezici i nacionalizmi” u Beogradu
festival, krokodil, jezici, region, pisci, prevodioci, knjizevnost, konferencija, debate,
15028
post-template-default,single,single-post,postid-15028,single-format-standard,ajax_fade,page_not_loaded,,vertical_menu_enabled, vertical_menu_transparency vertical_menu_transparency_on,side_area_uncovered_from_content,qode-content-sidebar-responsive,qode-theme-ver-10.1.1,wpb-js-composer js-comp-ver-5.0.1,vc_responsive

Završena konferencija “Jezici i nacionalizmi” u Beogradu

Završena konferencija “Jezici i nacionalizmi” u Beogradu

U Centru za kulturnu dekontaminaciju sinoć je završena treća od četiri konferencije projekta JEZICI I NACIONALIZMI, koje Udruženje Krokodil tokom 2016. godine realizuje zajedno sa partnerima iz Podgorice, Splita i Sarajeva (CGO, Udruga Kurs, PEN Centar Bosne i Hercegovine).

U Beogradu su se mnogobrojnoj publici koja je obe večeri pomno pratila i izuzetno aktivno učestvovala u razgovoru obraćali Ranko Bugarski, Ivan Čolović, Ksenija Rakočević, Vuk Perišić, Nikola Vučić te moderatorka i članica radne grupe projekta Snježana Kordić.

Prvi deo razgovora, u sredu 05.10. obeležen je temom “Ko kome krade jezik?”. Panelisti su diskutovali na temu policentričnosti jezika koji se ranije zvao srpsko-hrvatski, formiranju četiri zasebna jezika i insistiranju na njihovoj međusobnoj različitosti kao primera konstantne zloupotrebe jezika i lingvističke nauke od strane političara i nacionalista, ali i samih lingvista koji su aktivno učestvovali u ovom formiranju i normiranju novih jezika. Ranko Bugarski je na ovu temu izjavio da nam “iskustvo govori da jezici pripadaju svojim govornicima ma kojem narodu oni pripadali”, a Snježana Kordić je više puta isticala da je rešenje problema uvesti neutralni naziv predmeta u školama – Jezik i književnost, dok se ne stvori klima da se za taj jezik nađe novi, sveobuhvatno prihvatljivi termin. Na temu krađe jezika, Ranko Bugarski je izjavio da sama reč “krađa” poziva na konfrontaciju i sukobe, ponekad čak oružane.

Mladi televizijski voditelj iz Bosne i Hercegovine Nikola Vučić istakao je sukob između realnosti i zdravog razuma po pitanju različitih jezika formiranih iz srpsko-hrvatskog.

“Jezik je ukraden svima nama ponaosob od strane nacionalista, ukraden je kao naše lično pravo, kao naše sredstvo, ne samo komunikacije, nego i razmišljanja”, ocenio je pravnik i publicista iz Hrvatske Vuk Perišić.

On je rekao da je “cela tragedija koja se desila sa Jugoslavijom i njenim jezicima zapravo unakazila, otela našu slobodu, ne samo da pišemo ili prevodimo spontano, nego i da mislimo spontano”.

img_7063

*

Drugog dana konferencije, u četvrtak 06.10. diskutovana je tema “Ideologija ispravnog jezika”. Snježana Kordić je u uvodniku istakla da se pri proganjanju nekih reči pod izgovorom da nisu domaće ustvari potpiruje nacionalizam. Boban Arsenijević, lingvista iz Niša, govorio je o pogrešnom korišćenju termina “ispravno” u lingvističkoj nauci, jer on nosi vrednosni sud, kome nema mesta u jeziku. Publici je približio pojam standardnog jezika, osvrnuvši se na čestu, atavističku zabludu da standardni jezik mora da bude jezik kojim su govorili naši stari, a koji mi neprestano kvarimo.

Ivan Čolović istakao je da je priča o prljavom i čistom jeziku važan element nacionalističke ideologije, koji nije samo ideološki, već se ostvaruje i u praksi, i naveo primer inicijative iz Republike Srpske da se iz imena mesta izbace turcizmi, arabizmi i naziv “Bosanski”, koja je i dosledno sprovedena u delo.

Ksenija Rakočević, mlada lingvistkinja iz Crne Gore, govorila je o tome kako je glavna funkcija jezika – komunikacijska – u Crnoj Gori često zamenjena simboličkom funkcijom, koja pripada mitomaniji – nacija, država, jezik. Jezik tako često služi u svrhu ubijanja drugosti u obrazovnom sistemu, kao sredstvo manipulacije.

*

Osnovna namera projekta JEZICI I NACIONALIZMI jeste da se kroz otvoreni dijalog lingvista i drugih stručnjaka problematizuje pitanje postojanja četiri “politička” jezika na prostoru nekadašnjeg hrvatsko-srpskog / srpsko-hrvatskog, kao i sve one značajne i izazovne teme u kojima se lingvistička nauka neprincipijelno ukršta s identitetskom politikom.

Tako je i danas. Uprkos željenoj i ostvarenoj emancipaciji te formalnom postojanju četiri standarda, identitetsko-jezičke strasti nisu se smirile, a preskriptivizam, zanesenost jezičkim imperijalizmom, teze o “pedesetogodišnjem jezičkom ropstvu” i čitav dijapazon pogrešnih interpretacija i dalje traju. Sve su to razlozi zbog kojih su četiri partnerske organizacije iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije u saradnji sa radnom grupom projekta koju čine najuticajniji eksperti na ovom polju: prof. dr Snježana Kordić iz Hrvatske, prof. dr Hanka Vajzović iz BiH, prof. dr Ranko Bugarski iz Srbije i Božena Jelušić iz Crne Gore pokrenule projekat JEZICI I NACIONALIZMI.

Nakon uspešno održanih konferencija u Podgorici, Splitu i Beogradu u novembru će biti održana i završna konferencija u Sarajevu.

Projekat su podržali Allianz Kulturstiftung i ForumZFD.img_6908

No Comments

Post A Comment