DEBATNI PROGRAM XII FESTIVALA KROKODIL: OSVAJANJE SLOBODE - KROKODIL
festival, krokodil, jezici, region, pisci, prevodioci, knjizevnost, konferencija, debate,
19100
post-template-default,single,single-post,postid-19100,single-format-standard,bridge-core-1.0.5,ajax_fade,page_not_loaded,,vertical_menu_enabled,side_area_uncovered_from_content,qode-content-sidebar-responsive,qode-theme-ver-18.1,qode-theme-bridge,disabled_footer_top,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.0.2,vc_responsive

DEBATNI PROGRAM XII FESTIVALA KROKODIL: OSVAJANJE SLOBODE

DEBATNI PROGRAM XII FESTIVALA KROKODIL: OSVAJANJE SLOBODE

Osvajanje slobode: o regionalnim deklaracijama i njihovom uticaju – ne bojkot, već borba

Savremeni čovek, zatočenik skučenog prostora, primoran je da se bori za ono u šta veruje. Pojedinac u vrtlogu savremenog doba i nerešenih pitanja zemalja nekadašnje Jugoslavije, stisnutih zuba i visoko podignute glave, osvaja svoje parče slobode. A kako to radi? Udruživanjem i jedinstvom ka zajedničkom cilju.

Skup interesenata u ušuškanom ambijentu KROKODILovog centra dobio je priliku da, u okviru XII festivala Krokodil „Remake Remodel“, prisustvuje debati pod nazivom Osvajanje slobode: o regionalnim deklaracijama i njihovom uticaju.Udobno smešteni učesnici debate, Dubravka Stojanović, istoričarka i profesorka sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, Vladimir Simović, sociolog i član Odbora za međunarodnu saradnju Socijaldemokratske unije, kao i Božena Jelušić, profesorka književnosti i književna kritičarka, iznosili su svoje stavove i iskustva i odgovarali na pitanja moderatorke Mie David, dok su posetioci uživali prateći program.

Šta je navelo autora da ovoj debati da ovakav značaj nazvavši je „osvajanje slobode“? Da li je samo maštovit ili dobro procenjuje značaj slobode, odnosno onoga što sa sobom nosi? Da li je sloboda biti potpisnik deklaracija koje smatraju da je jezik zajednički ili da je istorija nauka ili deo grupe koja uporno naglašava koliko su važni mir, solidarnost i empatija? Cenjeni učesnici, i sami deo trke ka željenoj i iščekivanoj slobodi, davali su odgovore na ova pitanja. Toliko pominjana sloboda samo je lice banalnosti i normalnosti ka kojima težimo. U situaciji smo da moramo braniti običnosti, civilizovanost, mir i solidarnost. Put ka osvajanju slobode jeste prava borba za istu, a ne nedostatak želje ili bežanje, prema mišljenju Dubravke Stojanović, dok se Božena Jelušić nadovezuje i smatra da su deklaracije, možda, „gubitničke“, ali svakako potrebne kako bismo „povratili poverenje u normalnost“.

Kojim jezikom govorimo na prostoru nekadašnje Jugoslavije? U Srbiji govorimo srpki, u Bosni i Hercegovini bosanski/bošnjački, u Hrvatskoj je hrvatski, u Crnoj Gori govori se crnogorskim jezikom, a svi se međusobno razumemo. U to ime, 2017. godine nastala je Deklaracija o zajedničkom jeziku. „Deklaracije je suštinski poziv ljudima da veruju svojim očima i ušima, a ne političkim elitama, jer mi smo svojim očima i ušima znali da je u pitanju jedan jedini jezik koji ima prepoznatljivosti određenih nacionalnih zajednica koje imaju savršeno pravo da ga obogaćuju i imenuju sopstvenim imenom“, rekla je putem online uključenja Božena Jelušić, jedna od saradnika na izradi deklaracije. Realizovanje ideje o priznavanju postojanja zajedničkog jezika jeste dobar alat za predstavljanje istog mladima u regionu. Deklaraciju je do sada potpisao veliki broj ljudi iz sveta kulture i nauke iz čitavog regiona.

Osim pitanjem jezika, određene grupe istoričara bavile su se i pitanjem istorije danas. Tako je nastala regionalna Deklaracija Odbranimo istoriju, koja je proizašla iz Krokodilovog projekta „Ko je prvi počeo – istoričari protiv revizionizma“. Kako nam je rekla Dubravka Stojanović u razgovoru, u deklaraciji jasno stoji da je istorija nauka, celovita, kontekstualna, što znači da „ne možemo reći sve što nam se dopada, već moramo to dokazati“. Svedoci smo prekrajanja istorijskih činjenica, a sve u cilju kreiranja određenih političkih prilika, te su kreatori i potpisnici deklaracije želeli da pošalju jasnu poruku šta o tome misle. Takođe, često podršku ne dobijaju oni koji postavljaju pitanja i vode se činjenicama ili stvari posmatraju i proučavaju iz drugog ugla, što je dodatni problem u traganju za istinom.

Da političke partije iz regiona mogu da sarađuju okupljene oko zajedničke inicijative, dokaz je i Deklaracija o regionalnoj solidarnosti Socijaldemokratske unije (Srbija), Levice (Slovenija), Radničke fronte (Hrvatska) i Nove ljevice (Hrvatska). Aktivisti i pripadnici civilnog sektora odlučili su preuzmu proaktivnu ulogu. „Želimo da se politički organizujemo, mi smo ti koje smo čekali i mi stojimo iza ovih principa“, pojasnio je Vladimir Simović tokom debate. Novi ljudi u politici, podstaknuti nepovoljnom situacijom virusa Covid-19, odlučili su da, kao levi akteri, pruže svoj doprinos u borbi za, jednostvano rečeno, bolji život. Deklaraciju o regionalnoj slodarnosti slobodan je da potpiše svaki pojedinac koji prepoznaje vrednosti iz deklaracije kao svoje.

Kako se bližio kraj, nametalo se pitanje političkog okvira kada su ove tri deklaracije u pitanju. Jelušić, Stojanović i Simović rekli su da je podrška političkih partija normalna pojava kada se po svojim programima i afinitetima tu pronalaze, ako uzmemo u obzir da se nalazimo u parlamentarnom sistemu, ali da izvesne granice moraju postojati.

Na samom kraju zanimljivog i veoma dinamičnog razgovora učesnici su nam poručili da je neophodno vratiti se vrednostima, idejama i da je borba iznad bojkota.

Journalist for a day, Nina Vlajković, Beograd, avgust 2020.

foto: Marija Piroški