Dežulović: Danas po Evropi desničari funkcioniraju po principima na kojima su nekad levičari / Festival KROKODIL 2022 u Novom Sadu - 23. jun - KROKODIL
festival, krokodil, jezici, region, pisci, prevodioci, knjizevnost, konferencija, debate,
22246
post-template-default,single,single-post,postid-22246,single-format-standard,bridge-core-1.0.5,ajax_fade,page_not_loaded,,vertical_menu_enabled,side_area_uncovered_from_content,qode-content-sidebar-responsive,qode-theme-ver-18.1,qode-theme-bridge,disabled_footer_top,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.0.2,vc_responsive

Dežulović: Danas po Evropi desničari funkcioniraju po principima na kojima su nekad levičari / Festival KROKODIL 2022 u Novom Sadu – 23. jun

Dežulović: Danas po Evropi desničari funkcioniraju po principima na kojima su nekad levičari / Festival KROKODIL 2022 u Novom Sadu – 23. jun

Prvo veče KROKODILovog festivala u Novom sadu otpočelo je „Debatom o Evropi“ koju je vodila novinarka Marina Fratucan a gosti su bili Aida Ćorović, Dragan Bursać i Boris Dežulović. „Volela bih da mogu da vas ugostim u gradu u kom nema fašističkih grafita“, rekla je Marina Fratucan na početku debate i dodala da tema fašizma na zidovima nažalost nije nova već samo ponovo aktualizovana. „Zidovi su taj prostor kojim taj fašizam komunicira sa javnošću. To je naprosto javni prostor, šaranje grafita na zidovima je zapravo zapišavanje teritorije, označavanje teritorije“; istakao je Boris Dežulović i dodao da sedamdsetih i osamdesetih godina šaranje grafita je bila subverzivna ideja koju danas preuzimaju desničari. “Poslednjih deset godina mi imamo potpuno vraćanje devedesetih na velika vrata. Imamo sve te iste ljude osim Slobodana Miloševića. Ovo sa muralom je bio vrlo jasan signal a vlast je rekla, „da Ratko Mladić jeste naš heroj, da mi jesmo izvršili genocid, da mi stojimo iza toga, da mi ćemo to uraditi opet ako nam se pruži prilika“, izjavila je aktivistkinja Aida Ćorović i osvrnula se na situaciju sa muralom u Njegoševoj ulici u Beogradu. “Država u ovom slučaju entitet sustavno stoji iza tih ljudi, pojedinaca. Ti pojedinci koji crtaju grafite su samo onaj zadnji alat koji eto to uradi i to je to. Sve ostalo je državno ili entitetsko, nema tu nikakve sumnje da to nije tako“, dodao je Dragan Bursać i složio se da situacija ništa nije bolja ni u Bosni i Hercegovini. Na kraju Boris Dežulović je zakljlučio da na žalost ne može biti optimista povodom stvari koje se dešavaju. „Mi uvek možemo gore, naši kapaciteti i naši resursi goreg su neograničeni“, a Dragan Bursać dodao da zna da će biti bolje 2044. ako se već danas krene raditi sa danas rođenom decom.

GIGANTOMAHIJA: Da li je “bolji” Beograd na vodi ili Novi Sad na vodi? U popularnom KROKODILovom formatu, Gigantomahiji, na aktuelna pitanja urbanizma mišljenja su suočili istoričarka Dubravka Stojanović i pisac, istoričar umetnosti i građanski aktivista Novi Nebojša Milenković. Ovaj verbalni duel unakrsnih replika od 3 minuta, čiji kraj naglašava zvono, prikazao je razne nelogičnosti ova dva projekta.
Milenković naglašava ulogu građana: “Ovde je politička kasta na vlasti potpuno ubila značenje demokratije, značenje izbora. Pobedom na izborima oni ne postaju vlasnici grada. Građani su vlasnici grada samo su to malo zaboravili”. Dubravkino “Investitori su sada vlasnici grada” dalo je nove okvire ove teme.

U segmentu ZA GOVORNICOM Boris Buden je održao predavanje na temu „Zapad u ratu: o samoograđivanju liberalnog uma?”. Ovaj filozof, teoretičar kulture i publicista govorio je o sukobu u Ukrajini ali i o povezanosti ovog ratnog stanja sa balkanskim istorijskim iskustvom u kontekstu sukoba. Citirajući Augusta Cesareca “Jer samo grozan krik nad besmislom ubrzava šapat novog smisla” Buden naglašava potrebu za glasnim suprotstavljanjem realnosti besmislenog rata. Jer je potencijal eskalacija ovakvog stanja neiscrpljiv.
Na samu temu šta je to danas Zapad, Buden ističe da je teško odgovoriti. U kontekstu rata, ovo je sukob dva identitetska bloka, Zapada i ruskog sveta. Pri čemu se sam Zapad kao odrednica ne može tako lako definisati. Ako je ovo sukob identiteta, grešku vidi u percepciji Putinove opozicije koja sve tumači sa relaciji ili Zapad ili Putin. Kako nema ništa između, nema razvijene kritičke misli i upravo ova situacija njemu omogućava ovako dugu vlast. U Putinovim razlozima za agresiju, vidi mnoge nelogičnosti: Denacifikaciju Ukrajine, tu je prvo morao krenuti od Rusije i od ultradesničarske pozicije koju zauzima, “Ja sam za denacifikaciju, počnimo od Putina samoga”; Demilitarizaciju – koja nije realna jer je potrebno da obuhvata sve tri strane (Zapad, Ukrajinu i Rusiju). Za nju je prekasno; Približavanje NATO-a, što nije dovoljna greška da bi se počeo rat.
Naglašava, izgubila Rusija rat ili ne, ona kao takva neće prestati da postoji. Što je bitno u kontekstu daljih odnosa u svetu.

Mnogo je tema za razmišljanje otvorenih posle neverovatnog govora ovog harizmatičnog filozofa. Još jedna zanimljiva jeste da je u boljševičkoj Rusiji 1918. žena imala pravo na razvod, da je postojala legalizacija abortusa, dekriminalizovanje homoseksualnosti, kao i dozvoljen transrodni brak. Posle 100 godina mi smo tu gde jesmo. Ali tu je festival Krokodil, da nas zamisli i zapita. Književno regionalno okupljanje koja otklanja dosadu i letargiju.

Izveštaj su pripremile KROKODILove novinarke na dan Sanja Urošević i Milica Đorđević.

Projekat Novinar na dan – Novinari protiv rasizma se realizuje kao deo projekta Reporting Diversity Network 2.0 koji finansira Evropska Unija.

Foto: Aleksandar Dmitrović