14 Jun FESTIVAL KROKODIL 2022 u novom sadu 23-24. jun
Kreativni distrikt (bivša Kineska četvrt), Novi Sad
Četvrtak 23. jun od 20 časova
UČESTVUJU: Boris Dežulović, Dubravka Stojanović, Boris Buden, Aida Čorović, Dragan Bursać, Marina Fratucan
Petak 24. jun od 20 časova
UČESTVUJU: Ivan Krastev, Svetlana Slapšak, Ivan Vejvoda, Ljubica Gojgić, Njuz.net vs. Marka Žvaka (Marko Dražić/Viktor Marković vs. Dušan Čavić/Dušan Šaponja)
ULAZ: Besplatan
LIVE PRENOS: Online prenos putem YT kanala @krokodilengagingwords
Četrnaesto izdanje Festivala KROKODIL pod nazivom Godina magijskog mišljenja održaće se u Beogradu tokom tri junska dana i večeri (od 17. do 19. juna) na otvorenom amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije i u Centru za kulturnu dekontaminaciju, a zatim i u Novom Sadu (23. i 24. juna 2022) pod nazivom Na margini u sklopu programskog luka Tvrđava mira Evropske prestonice kulture Novi Sad 2022. Smenjivaće se čitanja, razgovori, sofa intervjui, muzički natupi, scenska izvođenja, performansi, programi za decu i mlade, susreti s novinarima i publikom, potpisivanja knjiga, tribinski programi, debate, promocije, online uključenja, video projekcije i konferencije.
Novosadsko izdanje debatnog programa XIV festivala KROKODIL održaće se i u Novom Sadu 23. i 24. juna pod nazivom Na margini u sklopu programskog luka Tvrđava mira Evropske prestonice kulture Novi Sad 2022. U novoj, za ovu priliku rekonstruisanoj i uređenoj Kineskoj četvrti, koja sada nosi naziv Kreativni distrikt, KROKODIL će predstaviti svoja tri popularna diskusiona formata: Debatu o Evropi, Gigantomahiju i Sofa intervju.
Ivan Krastev, Dubravka Stojanović, Boris Buden, Svetlana Slapšak, Ivan Vejvoda, Boris Dežulović, Aida Ćorović, Dragan Bursać, Marina Fratucan i Ljubica Gojgić su samo neka od imena učesnika koji će se u okviru šest festivalskih događaja u okviru dve programske večeri baviti pitanjima koja se tiču života u konfliktnim i postkonfliktnim evropskim zonama, borbe za prava žena u različitim oblicima patrijarhata, dijalektike objektivnog i subjektivnog nasilja, etike nenasilnog otpora i svetske budućnosti nakon pandemije COVID-19. Program će okupiti neke od najeminentnijih evropskih pisaca, intelektualaca i stručnjaka iz različitih oblasti – umetnike, kulturne radnike, profesionalce i teoretičare, sociologe, istoričare, filozofe i aktiviste među kojima su i neizostavni Njuz.net i Marka Žvaka tandemi.
Program za četvrtak 23. jun od 20 sati
Novosadska debata o Evropi I Šta o našem društvu govore sveprisutni grafiti koji veličaju osuđene ratne zločince? Odakle potiče ova potreba za izražavanjem ekstremnog nacionalizma na javnim mestima? Kako možemo da se borimo protiv ovih tendencija? Na ta pitanja će probati da odgovore učesnici prve novosadske debate: Aida Ćorovič, Boris Dežulović i Dragan Bursać. Diskusiju koja će se održati 23 juna u 20h će moderirati Marina Fratucan.
AIDA ĆOROVIĆ (1961, Novi Pazar) je mirovna i građanska aktivistkinja, antifašistkinja, feministkinja, novinarka i politička analitičarka. Za svoj aktivizam u ’’Urban inu’’ Aida Ćorović dobila je više značajnih priznanja, među kojima su nagrada ambasade Danske i Povelja za građansku hrabrost „Dragoljub Stošić“ i druge. Aida Ćorović se 2009. našla na listi 100 najmoćnijih žena u Srbiji.
BORIS DEŽULOVIĆ (1964, Split, Hrvatska), novinar je i pisac. Dugogodišnji je redovni kolumnista ljubljanskog Dnevnika i portala N1, te kolumnista, stalni ili povremeni saradnik brojnih hrvatskih, srpskih i bosanskohercegovačkih medija. Jedan je od osnivača satiričnog nedeljnika Feral Tribune koji je uređivao zajedno s Viktorom Ivančićem i Predragom Lucićem.
DRAGAN BURSAĆ (1975, Bihać, Bosna i Hercegovina), novinar i kolumnista. Novinarstvom se počinje baviti 1998. u studentskom magazinu BUM. Od 2009. do 2016. zaposlen je kao novinar i kolumnista BUKA portala. 2014. počinje objavljivati kolumne za Al Jazeera Balkans.
MARINA FRATUCAN (1968, Novi Sad) je novinarka. Bila je dopsinik Bete, B92, TV Crna Gora. Sarađivala je na nekoliko projekata Internewsa, između ostalog na TV programu iz Haškog tribunala. 1997. godine osniva svoju TV produkciju urbaNS u okviru koje snima dokumentarne filmove, reportaže, serijale. Na TV Vojvodina radila pet godina autorsku emisiju Radar, koja je nagrađena za najbolji News Magazin na regionalnim evropskim javnim servisima CIRCOM. Od 2019. radi emisiju Crvena linija na N1 televiziji. Voli da pliva uzvodno, vozi bicikl i šeta kejom i regionom u potrazi za odgovorima koje čekamo već više od tri decenije. Ponosna je majka dvojice sinova.
GIGANTOMAHIJA IDa li je “bolji” Beograd na vodi ili Novi Sad na vodi? U popularnom KROKODILovom formatu, Gigantomahiji, na aktuelna pitanja urbanizma mišljenja će suočiti istoričarka Dubravka Stojanović i pisac, istoričar umetnosti i građanski aktivista Novi Nebojša Milenković.
DUBRAVKA STOJANOVIĆ (1963, Beograd) je istoričarka i univerzitetska profesorka. Diplomirala je na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu 1987. godine, magistrirala 1992. i doktorirala 2001. Od 1988. do 1996. bila je zaposlena u Institutu za noviju istoriju Srbije. Na Filozofskom fakultetu radi od 1996. godine, a od 2016. godine u zvanju redovnog profesora. Bavi se pitanjem demokratije u Srbiji i na Balkanu krajem XIX i početkom XX veka; evropskim uticajima u Srbiji početkom XX veka; interpretacijama istorije u novim srpskim udžbenicima (potpredsednica je Balkanskog komiteta za obrazovanje u oblasti istorije); istorijom žena u Srbiji; procesima modernizacije. Učestvovala je na mnogim naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu i sarađivala na mnogim stranim projektima. Živi i radi u Beogradu.
NOVI NEBOJŠA MILENKOVIĆ (1971), kustos, pisac, bloger, građanski aktivista. Diplomirao istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Tekstove i eseje o književnosti, umetnosti, kulturi, politici, ekologiji i društvu objavljuje u više desetina regionalnih časopisa, novina i veb-portala. Objavio šest zbirki pesama, knjigu priča „O Harmsu i drugim demonima“ (2016), istorijsko-umetničku studiju „Zvezda i njena senka – Ikonografske predstave zvezde petokrake u umetnosti socijalističkog i postsocijalističkog društva“ (2006), umetničke monografije o Slavku Matkoviću (2005), Balintu Sombatiju (2005), Vladimiru Kopiclu (2007), Vujici Rešinu Tuciću (2011), Slobodanu Šijanu (2013), Božidaru Mandiću i Porodici bistrih potoka (2015) i Iliji Šoškiću (2018, sa Zoranom Erićem). U izdanju Akademske knjige 2019. objavio roman „Nešto što strašno podseća na život: Kratka istorija letenja u Subotici“, a 2021. i erotsko psihološki triler “Savršen antitalenat za sreću”. Živi u Novom Sadu sa suprugom Suzanom Vuksanović, ćerkom Nikolinom Aleksandrom i šnaucerkom Lilly.
ZA GOVORNICOM I – BORIS BUDEN
U četvrtak 23. juna u okviru novosadskog izdanja debatnog programa festivala Krokodil, za govornicom će se naći Boris Buden koji će održati predavanje na temu „Zapad u ratu: o samoograđivanju liberalnog uma?”.
BORIS BUDEN (1958) je filozof, teoretičar kulture i publicista. Piše eseje i članke iz oblasti filozofije, politike, kulturne kritike i umetnosti. Diplomirao je filozofiju na Sveučilištu u Zagrebu, a doktorat iz teorije kulture odbranio na Humboltovom univerzitetu u Berlinu. Tokom devedesetih objavljivao je eseje u magazinu “Arkzin” gde je takođe bio i urednik. Živi i radi u Berlinu.
Program za petak 24. jun od 20 sati
Novosadska debata o Evropi II
Drugog dana KROKODILovog debatnog programa u Novom Sadu, Svetlana Slapšak i Ivan Vejvoda zajedno sa Ljubicom Gojgić pričaće o demokratiji i stabilokratiji.SVETLANA SLAPŠAK (1948, Beograd), srpska je i slovenačka naučnica, antropološkinja, doktor antičkih studija, univerzitetska profesorka, književnica i feministkinja. Glavna urednica časopisa ProFemina od 1994. Umetnička direktorka Srpskog kulturnog centra „Danilo Kiš” i direktorka Instituta za balkanske i sredozemne studije i kulturu u Ljubljani.
IVAN VEJVODA (1949, Beograd) srpski je politikolog, prevodilac i bivši političar.
Tokom devedesetih bio je aktivnih među intelektualcima demokratskog opozicionog pokreta: bio je jedna od osnivača Demokratskog foruma (1990) i “Beogradskog kruga” (1992). Ivan Vejvoda je objavio brojne radove i članke o političkoj teoriji, demokratiji i tranziciji u društvima istočne Evrope.
LJUBICA GOJGIĆ (1970, Titovo Užice) je novinarka i urednica. Studirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu a diplomirala na Fakultetu za medije i komunikacije. Od 1992. godine radi kao novinarka i urednica (Radio Index, NIN, Demokratija, RTV B92). Urednica je i voditeljka emisije Pravi ugao na RTV Vojvodine. Od 2014. gostuje kao predavač UNS-ove novinarske škole, a od 2016. predaje na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu. Dobitnica je brojnih novinarskih nagrada, kao i priznanja „Vitez nacionalnog reda Legije časti“ koju dodeljuje predsednik Francuske.
GIGANTOMAHIJA I
Ekologija vs. napredak? Istok vs. zapad? Njuz.net vs. Marka Žvaka? U ove tri uzbudljive runde gigantomahije mišljenja će suočiti na domaćoj sceni nezaobilazni i urnebesni dvojci Marko Dražić i Viktor Marković s jedne strane i Dušan Šaponja i Dušan Čavić s druge.
MARKO DRAŽIĆ (1980, Beograd). Studirao je Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu, da bi pred kraj studija neplanirano počeo da radi kao novinar. U novinarstvu se nije dugo zadržao i napustio ga je kada je doneo, na prvi pogled suludu odluku, da profesionalno krene da se bavi satirom na portalu Njuz.net, gde je do dana današnjeg jedan od urednika i stalni autor. Od 2013, zajedno sa svojim kolegama, postao je deo scenarističkog tima emisije 24 minuta sa Zoranom Kesićem. Kako mu je, kao i ostalim scenaristima, dosadilo da stalno budu iza kamere u senci glavne zvezde, pre nekoliko godina pokrenuli su Njuz podkast. Bio je urednik i jedan od autora Njuzove knjige “Prava istorija sveta”, koja je postigla krajnje neočekivan uspeh kod publike, prestigavši u jednom momentu čak i Jelenu Bačić Alimpić na listi najprodavanijih knjiga u zemlji.
Oženjen je, ima dve ćerke, a poslednjih godina, usled nagoveštaja krize srednjih godina, počeo je da trči maratone.
VIKTOR MARKOVIĆ (1979, Beograd, Srbija) jedan je od osnivača i autora sajta Njuz Net i emisije 24 minuta. Zna norveški, ali samo jako formalno i ozbiljno. S druge strane, na srpskom zna da smisli dobru foricu. Plan za budućnost mu je da jednog dana smišlja dobre forice na norveškom.
DUŠAN ŠAPONJA i DUŠAN ČAVIĆ su od 1994. novinari i autori radio i tv emisija. Emisije TV serijala Ciklotron i Marka Žvaka emitovane na TV B92 su više puta nagrađivane u zemlji i inostranstvu. Godine 2008. njihov film PRC proglašen je za najbolji kratki film na festivalu dokumentarnog filma Kratkofil u Banja Luci. Šaponja i Čavić su svoje znanje usavršavali i na Discovery masterschool-u 2009. i to kao jedini polaznici van teritorije EU. Serijal Marka Žvaka čiji se segmenti nalaze u video radu Greetings from Serbia se redovno emituje na Youtube platformi i TV Insajder. Krajem 2020. uručena im je nagrada „Dobar primer novog optimizma”. U međuvremenu, Šaponja pravi vino, a Čavić kroji i šije.ZA GOVORNICOM II – IVAN KRASTEVU petak, 24. juna uticajni politikolog Ivan Krastev govoriće o aktuelnoj temi ruske invazije na Ukrajinu i kako ona menja i utiče na Evropu.
IVAN KRASTEV (1957, Lukovit, Bugarska) je bugarski politikolog. Predsednik je Centra za liberalne strategije (Centre for Liberal Strategies) u Sofiji i stalni je saradnik Instituta za humanističke nauke (Institute for Human Sciences) u Beču. On je osnivački član odbora ECFR-a (European Council on Foreign Relations), član globalnog savetodavnog odbora Fondacije za otvoreno društvo. Bio je izvršni direktor Međunarodne komisije na Balkanu kojoj je predsedavao italijanski premijer Giuliano Amato.