Proširenje zaglibilo jer EU ne želi još jednog Orbana i Kačinjskog; Zbog stabilokratije se lideri hvale, a društvo kritikuje / Festival KROKODIL 2022 u Novom Sadu - 24. jun - KROKODIL
festival, krokodil, jezici, region, pisci, prevodioci, knjizevnost, konferencija, debate,
22265
post-template-default,single,single-post,postid-22265,single-format-standard,bridge-core-1.0.5,ajax_fade,page_not_loaded,,vertical_menu_enabled,side_area_uncovered_from_content,qode-content-sidebar-responsive,qode-theme-ver-18.1,qode-theme-bridge,disabled_footer_top,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.0.2,vc_responsive

Proširenje zaglibilo jer EU ne želi još jednog Orbana i Kačinjskog; Zbog stabilokratije se lideri hvale, a društvo kritikuje / Festival KROKODIL 2022 u Novom Sadu – 24. jun

Proširenje zaglibilo jer EU ne želi još jednog Orbana i Kačinjskog; Zbog stabilokratije se lideri hvale, a društvo kritikuje / Festival KROKODIL 2022 u Novom Sadu – 24. jun

„Proces proširenja je zaglibio. Srbija nije sprovela sve neophodne reforme i izgubila je podelu vlasti, gde je EU videla da nema mnogo napredovanja u reformama. Međutim, promene se dešavaju jer su shvatili da je uticaj Rusije i Kine kod nas veliki i to ih je malo trglo“, rekao je politikolog Ivan Vejvoda juče na novosadskom izdanju festivala Krokodil.

Vejvoda takođe dodaje da se danas radi o primatu stabilokratije nad demokratskim vrednostima, pa zato lideri dobijaju pohvale za održanje stabilnosti u zemlji i regionu, a društvo i države bivaju kritikovane.

Sociolog Aleksej Kišjuhas sve ovo naziva suočavanjem sa sadašnjošću koja ima dva međusobodno nesinhronizovana nivoa – nivo EU i nivo Zapadnog Balkana.

„Imamo zamor proširenja koji dolazi od EU i zamor priključivanja koji dolazi od Srbije – zamor od reformi i promena samih sebe. Pitanje koje treba postaviti je šta smo mi uradili i da li Srbija i BiH zaista pripadaju društvima Zapadne Evrope i dele njihove vrednosti. Srbija ne samo da ne izgleda kao Danska, Holandija, Belgija već ne izgleda ni kao Rumunija“, ističe Kišjuhas.

Zamor od proširenja dolazi zbog raznih kriza u samoj EU ali i zato što, kako Vejvoda dodaje, EU ne želi još jednog Orbana ili Kačinjskog za svojim stolom.

Takođe smatra da je 2007. godine EU donela važnu geopolitičku odluku za primanje Bugarske i Rumunije u EU i pored raznih protivljenja, jer se to članstvo pokazalo jako važno u ratu Ukrajine i Rusije, kao i da je vreme da se slična odluka donese i po pitanju Srbije.

Na pitanje koliko su mladi u Srbiji autoritarniji i koliko se razlikuju u odnosu na mlade ljude iz drugih zemalja, direktorka Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Gazela Pudar Draško kaže da se u vrednostima ne razlikuju previše.

„Istinski pokušaj da zaživi demokratska kultura je bio veoma kratak. Možemo pričati da li su mladi autoritarni ili nisu ali pravo pitanje je da li imaju šansu da budu drugačiji“, kaže Pudar Draško.

Kao problem u našem društvu, Kišjuhas vidi rast konzervativizma za koji su zaslužne razne propagandne i medijske mašinerije.

Za govornicom se našao i bugarski politikolog Ivan Krastev a jedno od najvažnijih pitanja koje je postavio je zašto je cela Evropa bila iznenađena Putinovom odlukom da izvrši invaziju na Ukrajinu. Već deset godina se ponavlja kako je Ukrajina Rusija i da pomoć sa Zapada koja se pruža neće biti prihvaćena.

Sledeće pitanje na koje se mora dati odgovor je zašto smo svi bili iznenađeni što se Ukrajina brani? Ono što je ubedilo i samog predsednika Putina da Ukrajina neće pružiti otpor je činjenica da je Ukrajina još u 2014. dozvolila Rusiji da pobedi u sukobu bez jednog ispaljenog metka. Važno je da razumemo to sećanje kod Ukrajinaca na taj momenat u istoriji kada nisu mogli da se brane. Važno je naglasiti i da je situacija sada dosta slična sukobima koji su se desili devedesetih na našim prostorima.

Svoje snage u urnebesnom izlaganju odmerili su dvojci iz dve ekipe. Marko Dražić i Viktor Marković ispred Njuz.neta, protiv Dušana Šaponje i Dušana Čavića iz Marka Žvake. Prva runda nosila je naziv: Ekologija vs. napredak, druga: Istok vs. Zapad, dok je treća runda nosila naziv: Njuz.net vs. Marka Žvaka. Sve tri runde su bile prožete dozom satire, humora i šaljivim prikazom realnosti na datu temu. U poslednjoj rundi Njuz.net vs. Marka Žvaka, odlučili su se za isticanje vrlina kod sagovornika i međusobno hvaljenje, što je publiku navelo na dodatni smeh. Međutim koliko god se taj smeh činio izjednačenim , publika je ipak svojim aplauzom izglasala pobednika, a to je bila Marka Žvaka.

Izveštaj su pripremile KROKODILove novinarke na dan Anđela Davić, Ana Stanković i Ana Živanović.

Projekat Novinar na dan – Novinari protiv rasizma se realizuje kao deo projekta Reporting Diversity Network 2.0 koji finansira Evropska Unija.

Foto: Aleksandar Dmitrović