"Danas" o projektu CELA na XIV Festivalu KROKODIL: Neraskidiva veza u književnosti - Ima li dobre knjige bez dobrog prevodioca? - KROKODIL
festival, krokodil, jezici, region, pisci, prevodioci, knjizevnost, konferencija, debate,
22594
post-template-default,single,single-post,postid-22594,single-format-standard,bridge-core-1.0.5,ajax_fade,page_not_loaded,,vertical_menu_enabled,side_area_uncovered_from_content,qode-content-sidebar-responsive,qode-theme-ver-18.1,qode-theme-bridge,disabled_footer_top,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.0.2,vc_responsive

“Danas” o projektu CELA na XIV Festivalu KROKODIL: Neraskidiva veza u književnosti – Ima li dobre knjige bez dobrog prevodioca?

“Danas” o projektu CELA na XIV Festivalu KROKODIL: Neraskidiva veza u književnosti – Ima li dobre knjige bez dobrog prevodioca?

Izvor: https://www.danas.rs/kultura/neraskidiva-veza-u-knjizevnosti-ima-li-dobre-knjige-bez-dobrog-prevodioca/

“Prevodilac je autorov saučesnik”, rečenica je britanskog i španskog pisca Horhe Gonzalesa Mura. U eri interneta gde na jedan klik možete dobiti pojašnjenje rečenica sa bilo kog stranog jezika, moguće je zapitati se i postoji li potreba za prevodiocima. Međutim, svaki ljubitelj pisane reči verovatno će reći isti odgovor – postoji.

I dok nekima posao prevodioca deluje da je lak, svako ko je ikada pročitao jednu knjigu na više jezika mogao je da uvidi esencijalan značaj dobrog prevoda – kada su atmosfera i pojmovi, za neka područja potpuno nepoznati, dočarani na svakoj strani sveta.

Prevodioci, pored toga što direktno doprinose popularizaciji prevedenog dela, budući da otvaraju vrata većem tržištu, predstavljaju svojevrsne mostove među kulturama.

Jedan od takvih mostova napravljen je u okviru programa treće večeri festivala “KROKODIL”, održane 19. juna ove godine s početkom od 19 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Beogradskoj publici tom prilikom predstavilo se troje autora uključenih u CELA projekat: Arijana Bonaci iz Italije, Andraž Rožman iz Slovenije i Lisa Veda iz Holandije, po oceni kritičara i publike, tri mlade nade evropske književnosti.

Zajedno sa njima, predstavljene su i prevoditeljice koje su u okviru projekta prevodile njihove tekstove na naš jezik: Ana Popović, Jelena Dedeić i Bojana Budimir.

Prevoditeljsko-spisateljski parovi su, u tri dinamična i inovativna nastupa, zajednički predstavili svoj rad, demonstrirajući kako tekst može da funkcioniše i kada je izmešten iz konteksta jezika na kom je napisan, ali i važnu i nezamenjivu ulogu prevodioca u književnoj produkciji.

Upravo je postavljanje prevodioca u istu ravan s književnicima i njihovo etabliranje kao ravnopravnih literarnih stvaraoca jedan od principa na kojima počiva projekat CELA.

Prvi par koji se predstavio pomenute večeri bile su Arijana Bonaci i Ana Popović koje su naizmenično čitale odlomke iz teksta “Pande parka Ueno”.

Publika je imala priliku da čita srpski prevod dok je Arijana čitala na italijanskom, nakon čega je Popović čitala sledeći segment teksta u svom prevodu, dok je publika na video bimu mogla da vidi original.

Andraž Rožman i Jelena Dedeić sledeći su održali svoj performans interpretacijom odlomka iz njegove najnovije knjige “Titov sin” koja je kulminirala intenzivnom polifonijom dva glasa i dva jezika.

Poslednji par, Lisa Veda i Bojana Budimir, izvele su tekst “Kamenac”, prema oceni publike, potpuno usklađeno, obe obučene u crno što je dodatno doprinelo njihovoj sinhronizovanosti na sceni.

Sa svakim paragrafom pročitanog teksta Veda bi se udaljavala jedan korak, a Budimir isto toliko prilazila prednjem delu scene. Na taj način su se holandski i srpski jezik diskretno preplitali u prostoru, postepeno prelazeći od zvučnog primata jednog ka primatu drugog.

Razgovarajući s Mimom Simić, koja je publiku vodila kroz program, Arijana Bonaci je istakla koliko je poverenje bitno u odnosu piasca i prevodilaca.

S druge strane, Arijana Harviks, argentinska spisateljica,  takođe jedna od učesnika ovogodišnjeg Festivala KROKODIL, koja i sama zauzima stav da prevodioci moraju imati kreativan status, naglašava da je njen odnos sa njima sličan braku, da je to jedna uzbudljiva veza.

Sudeći po reakcijama prisutnih, nastupi učesnika CELA projekta su to i potvrdili. Njihova dinamika i blizina je vidljiva u onome što su prikazali u okviru treće večeri Festivala KROKODIL.

Prevodioci poručili: Zaustavimo eksploatisanje našeg rada i strasti

Pomenuti nastupi predstavljali su centralni, ali ne i jedini, događaj CELA projekta na KROKODILu. Tako je u sklopu Festivala takođe održan i Translation Café, na kojem su učestvovali prevodioci iz Srbije uključeni u CELA projekat kao i troje pomenutih autora, ali i neki od regionalnih i lokalnih književnih prevodilaca.

Diskusiju u okviru Transaltion Café-a je moderirao Ilija Stevanovski, prevodilac koji u okviru CELA-e prevodi sa srpskog na portugalski.

Povod ovog okupljanja bila je prilika za razgovor o tretiranju prevodilaca, njihovom statusu i načinu da se situacija poboljša.

Glavna tema je bio odnos prema samoj profesiji i ljudima koji se istom bave. Problemi njihove nevidljivosti, vrlo čestog zanemarivanja i nepravedne nadoknade često su isticani.

Naglašeno je da je uloga prevodilaca svakako kreativna, jer obuhvata mnogo aspekata, te da je za samo prevođenje i uklapanje prevoda sa izvornim tekstom definitivno potrebna kreativna nit.

Rešenje vide u udruživanju, povećavanju vidljivosti i kreiranju institucionalnih rešenja koja bi štitila njihov rad.

Kako je istaknuto u toku razgovora, prevodioce i dalje izostavljaju sa korica knjiga, čime se nipodaštava njihovo autorsko pravo prevoda. Sa druge strane, ističu, naknada za prevođenje je takođe i dalje vrlo niska.

„Zaustavimo eksploatisanje našeg rada i strasti“, naglašava Bojana Budimir.

Položaj prevodilaca u velikom broju zemalja nezavidan, CELA kao šansa za ravnopravnost “malih jezika”

Kroz projekat CELA ove ideje i borbe imaju veće šanse za pozitivan ishod. Upravo o njima razgovarali smo sa Bojanom Budimir, prevoditeljicom sa holandskog na srpski i Lisom Vedom, mladom holandskom autorkom romana “Aleksandra”.

„Moja knjiga Aleksandra je prevedena u 8 zemalja a dva prevoda su radili učesnici CELA projekta, što samo govori koliko ovo ima smisla“, istakla je Veda i dodala da je ovo šansa za ravnopravnost „malih jezika“, mladih autora i autorki, kao i većih šansi za biranje izdavača.

Kako je istakla, slaže se sa Alrijanom Harviks da je neophodna dobra konekcija između pisaca i njihovih prevodilaca, jer su oni kao takvi najpažljiviji i najbolji čitaoci.

Kroz osmeh dodaje da u Holadniji prevodioce nazivaju „jezički nacisti“ jer treba imati hrabrosti i snage za menjanje tuđeg izvornog teksta.

Stoga, jako ceni trud koji Bojana Budimir ulaže u njeno delo. Kroz festivale i druge kontakte u okviru samog projekta, ona vidi mogućnost da dopre do novih izdavačkih kuća jer je, kako je istakla, barem u Holandiji, jako teško ući u izdavaštvo ako se nema neki kontakt sa par prevodilaca u okviru izdavačkih kuća.

Upravo zbog toga, smatra da je CELA idealna prilika za menjanje stvari, uključivanje manjih izdavača u proces, a samim tim stvaranje veće raznolikosti, ali i više mogućnosti.

Sa druge strane, Budimir smatra da je CELA njoj donela kontakte, po prvi put fizičko upoznavanje i blizak rad sa autorkom, ali pre svega veću vidljivost i borbu za kreativni status koji prevodioci zaslužuju.

„Žene su mnogo dominantnije na tržištu, samim tim su pre suočene sa nepravednom pozicijom same profesije. Ali, ja zaista ne smatram da prevodilac treba da zauzima identitet osobe koju prevodi, već je poenta identifikacija sa delom”, rekla je ona.

Blizak rad sa autorkom joj daje mogućnost boljeg razumevanje dela i mogućnost za komunikaciju o istom.

Trenutno ima dva ugovora za nove prevode, i pregovore o trećem, što vidi kao reakciju na sve veće interesovanje za holandsku književnosti kod izdavača.

Ulogu CELA-e vidi u menjanju pogleda na samu profesiju  jer u komunikaciji sa inostranim kolegama često može da vidi koje su naknade kod njih standardne i da ne pristaje na uslove ispod tih.

„Kada izdavač ne želi da vas ravnopravno plati, to ne treba raditi, jer je jasno da ni na promociju same knjige neće izdvojiti dovoljno sredstava“, istakla je ona.

Ostaje da se uzbudljivoj vezi pisca i prevodioca, o kojoj je govoreno, doda uzbudljiva borba, a svi učesnici vide da ona može biti internacionalna, jer je položaj prevodilaca u velikom broju zemalja, nezavidan.

Kako bi troje autora dobilo šansu da se upozna s lokalnim izdavačima, ali i oni s njihovim radom, u KROKODILovom Centru je organizovan tradicionalni i popularni doručak s izdavačima tokom kojeg su autori i njihovi prevodioci predstavili sebe i svoje delo.

Šta je projekat CELA?

Projekat CELA (Connecting Emerging Literary Artists) okuplja mlade i neafirmisane književne stvaraoce iz deset evropskih zemalja s ciljem stvaranja veza između pisaca i njihovih prevodilaca, održavanja i promovisanja raznolikosti u književnosti, ali i pružanja više prilika manjim jezicima na polju izdavaštva.

U projekat je trenutno uključeno 30 autora, 79 prevodilaca i šest književnih profesionalaca. Svoje prve korake CELA je napravila još 2017. godine, a u svom drugom izdanju projekat je značajno proširen te sad obuhvata čak jedanaest organizacija iz deset zemalja: Belgije, Češke, Italije, Holandije, Poljske, Portugalije, Rumunije, Srbije, Slovenije i Španije.

Udruženje KROKODIL jedan je od partnera ovog projekta, a nastupom šestoro CELA učesnika na ovogodišnjem Festivalu KROKODIL zvanično je započeta evropska festivalska turneja u sklopu koje će svi autori i njihovi prevodioci imati priliku da predstave svoj rad na književnim festivalima u zemljama partnera.

Do juna 2023. fokus je stavljen na međunarodno unapređenje i razvoj karijere, što će uključivati predstavljanje CELA-e i njenih učesnika na evropskim književnim festivalima, međunarodni marketing i reklamne kampanje, digitalni “obilazak” sa tekstovima i prevodima na vidljivim onlajn platformama, prezentacija projekta na Frankfurtskom sajmu knjiga, zastupanje na nacionalnim sajmovima knjiga u CELA zemljama i/ili sastancima sa lokalnim izdavačkim kućama

Aktivnosti tokom četiri godine koliko je planirano da traje aktuelna, druga faza projekta, uključuju mentorstvo učesnika od strane profesionalaca u sektoru, promociju i izgradnju CELA brenda širom Evrope, kao i edukativne programe za učesnike i publiku.

CELA brošuru gde se nalazi većina pomenutih tekstova, s izuzetkom radova autorki i autora iz Poljske, možete pogledati na sledećem linku.

O učesnicima

ARIJANA BONACI (Italija) autorka je knjiga za decu i novela. Poslednjih petnaest godina radi kao novinarka u sektoru kulture, urednica, književna prevoditeljica, scenaristkinja i profesorka kreativnog pisanja. Njeni projekti obuhvataju prevođenje svetski poznatih autora kao što su Ali Smit, Džonatan Kou i Dejv Egers; istraživački rad za globalne bestselere poput Good Night Stories for Rebel Girls; izrađivanje uredničkog projekta za mlade na teme rata i ljudskih prava za NVO EMERGENCY. Sarađivala je s najznačajnijim italijanskim izdavačima, a njeni članci za časopise bave se temama koje se tiču društva, roditeljstva, knjiga, novih medija, umetnosti i obrazovanja. Njena prva knjiga je Les adieux (Fandangolibri), a najnovija Le rime di Mariù (Mondadori).

ANA POPOVIĆ (1987, Vranje, Srbija) započela je studije italijanskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu 2006. godine. Diplomirala je 2010. kada je upisala i master studije. Nakon što je odbranila master rad 2011. upisala je doktorske studije i bila angažovana kao saradnica na svom odeljenju. Učestvovala je u organizovanju simpozijuma Oltre i confini 2012. godine i predstavljala svoj rad na međunarodnom simpozijumu održanom u čast značajnog hrvatskog romaniste profesora Žarka Muljačića na Sveučilištu u Zagrebu 2012. godine. Prevela je knjigu Karneval senki R. Dž. Elorija 2015. godine; koautorka je knjige Italija kroz vekove koja se koristi kao zvanični udžbenik za predmet Italijanska kultura na Filološkom fakultetu.

ANDRAŽ ROŽMAN (1983, Novo Mesto, Slovenija), pisac je i novinar. Diplomirao je žurnalistiku na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta u Ljubljani i radio kao novinar dnevnog lista Dnevnik više od petnaest godina. Svoju prvu knjigu publicistike Trije spomini: Med Hajfo, Alepom in Ljubljano objavio je 2019. godine. U pitanju je priča o sirijsko-palestinskom pesniku i izdavaču s kojim je Andraž postao bliski prijatelj. Nedavno je završio pisanje romana Titov sin koji se bavi duševnim tegobama, “glasovima u glavi”, psihoanalizom i (de)institucionalizacijom i koji će objaviti izdavačka kuća Goga 2022. godine. Čvrsto je povezan s alternativnim javnim prostorima u Ljubljani i uglavnom piše o marginalizovanim ljudima. Živi u Ljubljani.

JELENA DEDEIĆ diplomirala je na odseku za srpski jezik i književnost s opštom lingvistikom na Filološkom fakultetu. Od 2002. godine prevodi i uređuje stručne knjige i različite univerzitetske i poslovne dokumente sa slovenačkog na srpski jezik. Često je uređivala i lektorisala poslovnu dokumentaciju iz oblasti prava, osiguranja, psihologije, pedagogije i dr. za razne kompanije i prevodilačke agencije, a prevodia je i književne i novinske tekstove i predavala studentima srpski i slovenački. Prevela je zbirku priča Ane Šnabl Razvezani kao i roman Mojstrovina, roman Evalda Flisara Čarovnikov vajanec i kratku priču Punk is dead Tomaža Kosmača. Piše kratke priče na časovima kreativnog pisanja u Beogradu, a njen prvi roman #evonaprimerja objavljen je u martu 2022. godine.

LISA VEDA (1989, Utreht, Holandija) spisateljica je i umetnica koja radi s hibridnim multi-imerzivnim medijima. Godine 2021. objavljen je njen debitantski roman Aleksandra. Dirljiva, magično-realistična povest Lisine ukrajinske porodice privukla je pažnju čitalaca širom Holandije. Aleksandra je nominovana za prestižnu holandsku književnu nagradu Libris Literatuur Prijs, a Lisa je proglašena književnim talentom za 2022. godinu u izboru holandskih dnevnih novina De Volkskrant. Lisa je takođe režirala i napisala scenario za kamerni VR dokumentarac ROZSYPNE (STUDIO ZZZAP, 2019) koji je 2019. nominovan na IDFA DocLab takmičenju za imerzivni dokumentaristički rad. Predaje na Univerzitetu umetnosti ArtEZ i kreira književne programe za književni festival Mooie Woorden u svom rodnom gradu Utrehtu.

BOJANA BUDIMIR (1982, Beograd, Srbija) je saradnica u nastavi na grupi za nederlandistiku na Filološkom fakultetu u Beogradu gde predaje prevođenje. Njena istraživačka i predavačka interesovanja obuhvataju prevođenje kultura i kulturnih značenja, kulturne i interkulturalne aspekte u književnim prevodima, kao i kulturnu svest i interkulturalnu kompetenciju u nastavi stranog jezika. Bojana je takođe aktivna prevoditeljica beletristike, publicistike i grafičkih novela, i nalazi se na listi akreditovanih prevodilaca Holandskog fonda za književnost (Nederlands Letterenfonds). Nedavno je pokrenula sajt posvećen holandskoj književnosti u srpskom prevodu (https://holandskaknjizevnost.com/).

Tekst: Nina Čolić/Sanja Urošević
Fotografije: Alex Dmitrović