08 Sep Da li je istinu lakše nacrtati ili izgovoriti? Predrag Koraksić Koraks i Dušan Petričić
To veče, drugo veče Festivala KROKODIL bilo je jako posebno kako za mene, verujem tako i za celokupnu publiku. Bila sam preplašena jer do sada nikada nisam imala priliku da razgovaram sa osobom koju celokupna kritička javna i politička scena neizmerno poštuje – sa Predragom Koraksićem Koraksom.
Tri dana pre našeg razgovora, 15. juna gospodin Koraksić je proslavio svoj 89. rođendan. Iako je u odmakloj devetoj deceniji života, iako mu je neophodan vožač i lična pomoć, nije odbio razgovor sa mnom, štaviše, bio je jako zainteresovan.
Dok sam mu prilazila bila sam jako uzbuđena i rekla: ,,Gospodine Koraksiću, ja sam Anđela Krokodilova novinarka na dan, drago mi je da smo se i lično upoznali. Pristali ste da uradimo intervju”, na šta je on odgovorio: ,,A Vi ste ta mlada novinarka!”. Rekao je to glasno i s osmehom na licu. Moram da priznam da nisam očekivala ovakvu reakciju, očekivala sam nekog namrgođenog čoveka koji će mi reći da mu oduzimam dragoceno vreme.
U trenutku kad smo započeli razgovor festival je uveliko počeo. Bilo je jako mračno i glasno. Jedva smo čuli i razumeli jedno drugo, više puta sam ponavljala pitanja, a on svoje odgovore. Uspeli smo da završimo razgovor baš pred početak njegovog nastupa, a onda je Koraks izašao na scenu. E to je bio trenutak za pamćenje! Zašto sam rekla da je veče bilo posebno za celu publiku? Tako se činilo…Od svih večeri festivala koje sam pomno pratila jedino je gospodin Koraksić dobio takav aplauz.
Iako sam bila svesna značaja njegovog životnog dela i karikatura, tada sam zaista shvatila koliko su njegovi kritički pogledi i oštra istina neophodni za naše društvo i koliko nam daju nadu da i mi ustanemo, da se i mi borimo za svoja prava i bolje mesto u društvu.
Ukoliko želite da kažete istinu, morate biti spremni i na pretnje
Predrag Koraksić Koraks jedan je od najpoznatijih karikaturista u našem regionu koji se kroz karijeru susretao i s pretnjama i sa ugrožavanjem slobode izražavanja jer se nije ustezao da istinu “kaže”.
„Za vreme Tita nije bilo moguće raditi karikature, bilo je zabranjeno raditi njegov lik. Karikaturom smo u tom periodu kritikovali samo imaginarne likove. Ja sam to pokušao nekoliko puta ali bih svaki put dobio po prstima. Nakon raspada komunizma nastaju slobodni listovi i tada krećem da se istinski bavim karikaturama. Od kad sam krenuo da radim u Večernjim novostima, počeli su da me maltretiraju, da mi oduzimaju od plate, da me kažnjavaju ne bi li me oterali. Ja sam tamo bio 25 godina i zato nisu mogli da me otpuste, ali onda su promenili pravilnik, gde je u jednoj od klauzula pisalo da onaj koji ne podilazi uređivačkoj politici lista može dobiti otkaz i tako su me 1993. godine izbacili na ulicu”, kaže Koraksić.
Zbog ugrožavanja slobode izražavanja i komplikovanog odnosa s Večernjim novostima, Koraks objavljuje svoje karikature protiv Miloševića u Borbi, zbog kojih je, kako kaže, bio na crnoj listi njegovih pijuna.
„Zbog karikiranja Miloševića dobio sam tužbu od Dobrice Ćosića. Međutim, ono što je Miloševiću najviše smetalo, jeste to što sam njegovu suprugu Miru prikazivao kao debelu, kada ona to više nije bila“, kaže Koraks.
O prisećanju na period Tita i Jugolasvije, Dušan Petričić, takođe jedan od naših najpoznatijih karikaturista, kaže da to tada jeste bio jednopartijski režim, ali da ne treba zaboraviti da i danas živimo u jednopartijskom režimu, koji se sada mnogo bolje krije.
„Tada smo radili ono što smo mi karikaturisti interno zvali filozofske karikature. Bavili smo se raznim temama i mogli da kritikujemo političare, izuzev jednog – Tita. Tito je bio nedodirljiv i to smo prihvatili, ali smo radili karikature u kojima smo prikazivali probleme i likove iz kojih je bilo jasno da se odnose i na njega“, kaže Petričić i dodaje: „Ono što Koraks i ja radimo, radimo slobodno i otvoreno, ali razlog zbog kog to i dalje uspeva jeste što radimo za niskotiražne medije. Tih desetak hiljada ljudi su nebitni za glavobolju i rušenje ove vlasti. Mi ih nerviramo, idemo im na živce ali za sada nema teorije da ih naš napor ruši sa vlasti.“
“Posao političkog karikaturiste je da se bori protiv vlasti i njene zloupotrebe, ma kakva ona bila a ovde toga ima koliko hoćete. Nikada nije problem naći temu jer se Ustav krši svakog dana. Uvek imate razloga da reagujete i da napravite svoj komentar koji treba da bude jasan odmah na prvi pogled, kao šamar”, kaže Koraks.
Koraks objašnjava da je kod karikiranja njemu važno nekoliko stvari – da karikatura bude podsmešljiva, ironična ali nikako uvredljiva, da se bavi onim što se dešava “u njegovom dvorištu“ (na šta dodaje da su mnogi karikaturisti pali na tom ispitu), kao i precizno crtanje likova.
“U preciznom crtanju likova pomaže mi velika kolekcija fotografija, a posebno onih “nenameštenih” npr. kada u novinama naiđete na neku fotografiju koja pokazuje pravo lice i karakter, detalj koji se ne vidi odmah”, objašnjava on.
“Koraks i ja doprinosimo da se ljudi, kojima je do guše ove vlasti dobro osećaju kada vide način na koji komuniciramo s tom vlasti. To je ventil za mene, a i sasvim sigurno za još veliki broj ljudi koji ne mogu da podnesu ovo vreme” kaže Petričić.
“Mnoge moje karikature su bile proročke”: karikiranje kao šahovska igra
Crtanje karikatura je kao šahovska igra – pomno praćenje poteza protivnika i strateško planiranje svog.
“Mnoge moje karikature su bile proročke, imam takvih crteža koje sam nacrtao a sutra se baš tako desilo, kako je nacrtano. To je kao u šahu, u šahu imate forsirani mat – postoji izvestan redosled poteza i ako pravilan red poteza uspostavite u svojoj glavi sa svojim “pijunima” može se desiti da smislite takvu ideju koja će se kasnije odigrati”, objašnjava Koraks.
Da li je istinu lakše nacrtati ili izgovoriti?
Dobre karikature su važne za razumevanje aktuelne društveno-političke situacije.
“Slika je uvek mnogo ubedljivija i to je neprikosnovena istina. Kada crtam, uveren sam da sam mnogo precizniji, nego kada se izražavam rečima. Poslednjih godina, međutim, primećujem da sam se mnogo raspričao, što mi samo govori da se društvena klima do te mere zakomplikovala pa mi nekad zafale reči ne bih li tačno preneo i iskomentarisao neki događaj ili situaciju”, ističe Petričić.
Međutim, dodaje da to samo govori o ekstremno poremećenom stanju u društvu koje je teško objasniti uobičajenim sredstvima.
Koraks kaže da, iako su reči možda opasnije, njemu je uvek lakše da istinu nacrta jer je ona onda vidljiva i pogađa srž. Takođe dodaje uz smeh, da je jasno da je lakše crtati, što se i vidi po ovom intervjuu.
“Što sam stariji sve se manje plašim i ne mogu da dozvolim da mene i meni slične nazivaju nepatriotama, izdajnicima… oni koji vode ovu državu”, ističe Petričić.
A što se tiče planova za budućnost, naši poznati karikaturisti kažu da im je jedan siguran plan da ne odustanu.
Autorka teksta je Anđela Davić, KROKODILova novinarka na dan.
Projekat Novinar na dan – Novinari protiv rasizma se realizuje kao deo projekta Reporting Diversity Network 2.0 koji finansira Evropska unija.
Naslovna fotografija: Marija Piroški