21 Mar ZAŠTO KAŽEŠ LJUBAV? U KRAGUJEVCU
Organizator: Udruženje KROKODIL
Učestvuju: Mia Popić, Iva Parađanin i Lara Končar
Moderira: Tamara Marković
Ponedeljak, 01. april, 18:00 sati
Kulturni centar UMMUS, Daničićeva 3, Kragujevac
Ulaz Slobodan
Zašto kažeš ljubav? gostuje u Kragujevcu. Pozivamo vas da u ponedeljak, 1. aprila, u 18 sati dođete u Kulturni centar UMMUS (Daničićeva 3) , jer ćemo pričati o važnoj temi – skrivenim faktorima koji utiču na formiranje pozicije žene u društvu i sa njima povezanim rodno zasnovanim nasiljem na poslu.
Zahvaljujući sve brojnijim glasovima žena poput glumica Milene Radulović i Danijele Štajnfeld, polaznica Istraživačke stanice Petnica, novinarke Danijele Vukajlović, opštinske službenice Marije Lukić, studentkinja arhitektonskog fakulteta u Beogradu, kragujevačkog FILUM-a i pravnog fakulteta, društvo je bilo primorano da se suoči sa činjenicom da rodno zasnovano nasilje prožima sve sfere privatnog i profesionalnog života devojčica i žena, da je jednako prisutno u porodici, u formalnom i neformalnom obrazovanju, na poslu, u medijima, te da je kulturološki, ali i institucionalno, ohrabrivano. Pomenuti slučajevi o kojima smo se iz medija i putem društvenih mreža informisali, samo su vrh ledenog brega čije slojeve čini jedna potpuno normalizovana kultura nasilja.
Od detinjstva, devojčice se susreću sa stereotipnim porukama koje ih uče šta je (ne)primereno ponašanje, obeshrabruju njihovu asertivnost, normalizuju neodmerano (vršnjačko) ponašanje, uopšte – uče se da trpe i tolerišu neprimereno postupanje prema njima što kasnije vodi do neprepoznavanja suptilnih vidova nasilja u okruženjima u kojima bi se našle a posledično i adekvatnog odgovora na isto.
Neka od pitanja na koja će nam biti okosnica razgovora su: Koje poruke ženama šalju porodica i društvo? Kako rodno zasnovani stereotipi utiču na sliku koju žene imaju o sebi u kontekstu poslovnih odnosa? Šta je emotivna bezbednost na poslu? Sa kakvim se sve izazovima susreću žene u okolnostima privremenih i povremenih poslova? Na koji način su žene koje se bave javnim poslom posebno izložene seksističkom i nasilničkom ponašanju? Kako udruženo možemo da dođemo do promene? Koje su potencijalne grupe i mesta ohrabrivanja i podrške?
Razgovor je zamišljen kao živi dijalog publike i učesnica: Mie Popić, psihoterapeutkinje, osnivačice centra Sinergija, Ive Parađanin, novinarke i osnivačice platforme Tampon zona i Lare Končar, antropološkinje, istraživačice i saradnice Centra za ženske studije u Beogradu, uz moderaciju samostalne menadžerke u kulturi Tamare Marković.
Kao polaznu tačku za razgovor učesnice će koristiti rezultate “Istraživanja i analize skrivenog uticaja na porast nasilja u društvu u Srbiji”, autora Srđana Hercigonje i Milene Berić koje je nedavno objavilo Udruženje KROKODIL, a samo neka od pitanja koja će biti pokrenuta, biće: Šta je kultura nasilja i kako je mi kao društvo negujemo? Zbog čega mladi imaju skromno znanje o ratovima devedesetih i novijoj istoriji uopšte?
Pokušaćemo da kreiramo atmosferu u kojoj bi se svako osećao slobodnim da podeli svoja iskustva o odrastanju u ovom društvu i na koji način je društveni kontekst uticao i utiče na naše različite životne uloge.
Posle prvog dela razgovora, umesto klasičnog formata pitanja i odgovora, učesnice će se podeliti u ćaskaonice (chat rooms), gde će na neposredan način nastaviti da pričaju o ovim i brojnim drugim zanimljivim temama sa publikom.
O projektu Zašto kažeš ljubav a misliš na rat?
Cilj KROKODILovog trogodišnjeg projekta Zašto kažeš ljubav a misliš na rat? jeste podizanje svesti o opasnostima nevidljivog uticaja koji šire politički akteri čime sistematski legitimišu ekstremno desne ideologije s ciljem jačanja nacionalističkih ideja među širom populacijom u Srbiji, a posebno među mladima. Tri decenije nakon serije krvavih konflikata na prostoru bivše Jugoslavije, osuđeni ratni zločinci se, nakon odsluženih kazni u inostranim zatvorima, polako vraćaju u Srbiju gde su prihvaćeni i slavljeni od strane najviših državnih zvaničnika i obasuti medijskom pažnjom prorežimskih medija. Ne čudi stoga što mnogo godina posle nasilnog raspada Jugoslavije, ljudi u Srbiji i dalje žive s tako iskrivljenim stavovima po pitanju negativnog nasleđa devedesetih godina dvadesetog veka. Mladi ljudi pokazuju fundamentalni nedostatak znanja o ratovima i nasilnom raspadu Jugoslavije. Zarobljeni u međuprostoru između etnonacionalnog i kosmopolitskog identiteta, oni predstavljaju glavne mete zloupotrebe i često su pioniri u rukama moćnih donosioca odluka a alatke kojima se služe za promociju retrogradnih, mrziteljskih politika te za otvoreno veličanje osuđenih ratnih zločinaca, promovisanje govora mržnje, pa čak i direktno podsticanje na nasilje svima su, na žalost, predobro poznate (murali, stensili, grafiti) i najzaslužnije su za nikad ranije viđene razmere estetsko-ideološkog zagađenja naših gradova u poslednjih nekoliko godina.
Projekat Udruženja KROKODIL pod nazivom Zašto kažeš ljubav a misliš na rat podržala je Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu kroz program MATRA.