Zašto nam je važan Zakon o rodnoj ravnopravnosti
festival, krokodil, jezici, region, pisci, prevodioci, knjizevnost, konferencija, debate,
26167
post-template-default,single,single-post,postid-26167,single-format-standard,bridge-core-3.0.5,qode-page-transition-enabled,ajax_fade,page_not_loaded,,vertical_menu_enabled,side_area_uncovered_from_content,qode-content-sidebar-responsive,qode-theme-ver-29.2,qode-theme-bridge,disabled_footer_top,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.10.0,vc_responsive,elementor-default,elementor-kit-27178

Zašto nam je važan Zakon o rodnoj ravnopravnosti

Zašto nam je važan Zakon o rodnoj ravnopravnosti

Poslednjih meseci na udaru je Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji se pogrešno tumači i njegovo „stavljanje van snage“. Mi, aktivistkinje i aktivisti za ravnopravnost, ženska i ljudska prava, poručujemo da nam je ovaj zakon važan, da se tiče svih građana i građanki Srbije i da ćemo ga odlučno braniti, kao što smo se odlučno borili za njegovo usvajanje.

U Zakonu o rodnoj ravnopravnosti piše da smo svi ravnopravni. On nije neustavan, kako se pogrešno navodi, već je upravo u skladu sa Ustavom, koji zabranjuje diskriminaciju na osnovu bilo kog ličnog svojstva, garantuje ravnopravnost žena i muškaraca i propisuje obavezu države da razvija politiku jednakih mogućnosti kako bi se ostvarila stvarna, suštinska ravnopravnost. Suštinska ravnopravnost znači da imamo ne samo jednaka prava, već i odgovornosti i jednake mogućnosti za uživanje prava u obrazovanju, socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, na tržištu rada i u svim drugim oblastima, da budemo ravnomerno zastupljeni i učestvujemo u odlučivanju o pitanjima koja se svih nas tiču, kao i da imamo jednake koristi od rezultata rada.

U ovom zakonu piše da je zabranjeno da nas neko uznemirava, ponižava, preti, uslovljava, da nas seksualno ucenjuje ili uznemirava, da vrši nasilje ili da nejednako prema nama postupa zbog trudnoće, roditeljstva, usvojenja. Piše da je država dužna da obezbedi zaštitu od nasilja bez obzira gde se ono događa. Ovaj zakon nije „nasilje nad porodicom“, već je garancija da će državni organi reagovati na nasilje u porodici, kada do njega dođe.

U ovom zakonu piše da su nam jednako dostupna radna mesta, da moramo biti jednako plaćeni za rad jednake vrednosti, da možemo ravnopravno da napredujemo u karijeri, da žene ne smeju da budu otpuštene s posla zato što su trudne ili imaju malu decu. Piše i da će se vrednovati neplaćeni kućni rad, koji svakodnevno obavljaju skoro sve žene u vezi sa brigom o deci, porodici, kući, kao i neplaćeni rad muškaraca. Piše i da će žene koje nisu zaposlene, a obavljaju neplaćene kućne poslove, imati pravo na zdravstveno osiguranje.

Ovaj zakon ne „uništava porodične vrednosti“, već obezbeđuje ravnotežu između porodičnog i poslovnog života, ali i doprinosi unapređenju porodičnih odnosa zasnovanih na ravnopravnosti, poštovanju i solidarnosti.

U ovom zakonu piše da žene imaju pravo da ih oslovljavaju u ženskom rodu, da budu to što jesu, doktorke, inženjerke, profesorke, ministarke, isto kao i frizerke, čistačice, kuvarice i vaspitačice. Ovaj zakon potvrđuje da su žene i muškarci ravnopravni i jednako vredni.

Zato što želimo da živimo u društvu u kome žene i muškarci, devojčice i dečaci imaju jednake mogućnosti i uslove da žive, rade, razvijaju se i napreduju, zato što znamo da je takvo društvo preduslov za ekonomski razvoj i bolji život, spremni smo da odlučno branimo Zakon o rodnoj ravnopravnosti i da zahtevamo njegovo dosledno sprovođenje.

1. FemPlatz

2. Ženski istraživački centar Niš

3. Centar za podršku ženama

4. Udruženje Krokodil

5. Mreža SOS Vojvodina

6. Yucom – Komitet pravnika za ljudska prava

7. Atina

8. Okular

9. Beogradski centar za ljudska prava

10. Centar za samostalni zivot osoba sa invaliditetom Srbije

11. Laris

12. Forum žena Prijepolje

13. SeConS

14. Fondacija BFPE za odgovorno društvo

15. Kreativno afirmativna organizacija Parnas

16. Udruženje za prirodu i društvo „Multivoks“

17. Fondacija Centar za demokratiju

18. SOS za žene i decu žrtve nasilja Vlasotince

19. Romski centar za žene i decu Daje

20. Građanske inicijative

21. Irida

22. Centar za dostojanstven rad

23. Iz kruga Vojvodina

24. Ženski centar Užice

25. SOS Vranje

26. Snaga prijateljstva Amity

27. Iz kruga Kragujevac

28. Međunarodna mreža pomoći – IAN

29. Inicijativa mladih za ljudska prava

30. ROZA- Udruženje za radna prava žena

31. Sačuvajmo selo Proboj

32. Impuls Tutin

33. Fond B92

34. Partneri Srbija

35. Savetovalište protiv nasilja u porodici

36. Fenomena

37. Trag fondacija

38. Politička platforma Solidarnost

39. Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI Srbija

40. Centar za preventivu i borbu protiv nasilja

41. Užički centar za prava deteta

42. Ženske studije i istraživanja, Subotica

43. Autonomni ženski centar

44. Pobunjene čitateljke

45. Laboratorija za istraživanja roda Instituta za filozofiju i društvenu teoriju

Univerziteta u Beogradu

46. Centar modernih veština

47. Akademija ženskog liderstva

48. Nezavisno udruženje novinara Srbije

49. Slavko Ćuruvija fondacija

50. Žensko udruženje kolubarskog okruga – ŽUKO

51. Ženski prostor

52. A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava

53. Catalyst Balkans

54. Autonomni ženski front ZLF

55. Zeleno levi front

56. Sinhro Hub

57. Udruženje žena Peščanik

58. Prijatelji dece Srbije

59. Savez feminističkih organizacija (Re)konekcija

60. Centar za razvoj zajednice LINK

61. Odbor za ljudska prava Niš

62. Ženske studije i istraživanja Novi Sad

Pojednike/ci:

1. Marjana Stevanović

2. Mileva Malešić

3. Ana Isaković

4. Prof. dr Marija Babović

5. Hristina Cvetinčanin Knežević

6. Radmila Grujaničić

7. Olivera Ilkić

8. Prof. dr Jelena Simić

9. Prof. dr Marijana Pajvančić

10. Prof. dr Gordana Lalić Krstin,

11. Sofija Mandić

12. Prof. dr Smiljana Milinkov,

13. Prof. dr Dragica Vujadinović

14. Sanja Nikolin

15. Dr Ana Pajvančić Cizelj

16. Prof. dr Katarina Lončarević

17. Prof. dr Ivana Spasić,

18. Prof. dr Svetlana Tomić

19. Dr Adriana Zaharijević

20. Dr Biljana Đorđević

21. Danica Todorov

22. Prof. dr Dubravka Đurić