POZIV NA KONFERENCIJU ZA MEDIJE / PETAK 22. DECEMBAR 11H MEDIJA CENTAR TERAZIJE 3
festival, krokodil, jezici, region, pisci, prevodioci, knjizevnost, konferencija, debate,
25572
post-template-default,single,single-post,postid-25572,single-format-standard,bridge-core-3.0.5,qode-page-transition-enabled,ajax_fade,page_not_loaded,,vertical_menu_enabled,side_area_uncovered_from_content,qode-content-sidebar-responsive,qode-theme-ver-29.2,qode-theme-bridge,disabled_footer_top,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.10.0,vc_responsive,elementor-default,elementor-kit-27178

POZIV NA KONFERENCIJU ZA MEDIJE / PETAK 22. DECEMBAR 11H MEDIJA CENTAR TERAZIJE 3

POZIV NA KONFERENCIJU ZA MEDIJE / PETAK 22. DECEMBAR 11H MEDIJA CENTAR TERAZIJE 3

U petak 22. decembra sa početkom u 11 sati u velikoj sali Medija Centra (Terazije 3) održaće se konferencija za medije na kojoj će biti predstavljene preporuke za unapređenje stanja u društvu po pitanju uklanjanja grafita i murala koji promovišu mržnju i netrpeljivost.

Na konferenciji za medije govoriće:

Ana Toskić Cvetinović, Partneri Srbija; Sofija Todorović, Inicijativa mladih za ljudska prava; Milan Filipović, YUCOM; Sanja Radivojević, Beogradski centar za ljudska prava; Milena Berić, Udruženje KROKODIL.

Radna grupa koju čine predstavnici organizacija iz nevladinog sektora (YUCOM, Beogradski centar za ljudska prava, Partneri Srbija, Udruženje KROKODIL i Inicijativa mladih za ljudska prava) godinu dana je radila na mapiranju najboljih međunarodnih praksi, lokalne legislative, procedura i na identifikovanju trenutnih potreba na terenu. U skladu sa tim, pripremljen je spisak predloga i preporuka za unapređenje stanja u društvu po pitanju uklanjanja grafita i murala koji promovišu mržnju i netrpeljivost na javnim površinama.

Zidovi stambenih i javnih građevina kao i drugi objekti u javnim prostorima gradova i varošica u Srbiji, koje inače odlikuje opšte stanje neuređenosti, već duže vreme predstavljaju platformu različitih desničarskih grupa za slobodno i nekažnjeno promovisanje govora mržnje. Rezultat je urbani pejzaž zasićen iscrtanim porukama, šablonima, grafitima i muralima koji direktno pozivaju na agresiju, bes, uskogrudost, mržnju, glorifikaciju osuđenih ratnih zločinaca, nacionalizam, militarizam, rasizam, seksizam i generalno šire različite toksične sadržaje stvarajući društveni ambijent prezasićen nasiljem koje je prisutno na svim nivoima.

Ničim sankcionisana zloupotreba zidova i drugih objekata za širenje govora mržnje, nespremnost ili nesposobnost da se primene propisi koji uređuju stvaranje murala koji će doprineti a ne narušiti estetiku naših gradova i varošica i ujedno sistematsko sankcionisanje upravo onih koji, iz građanske obaveze, nastoje da uklone nelegalno iscrtane ili ispisane sadržaje koji šire poruke zabranjene zakonom kao i selektivna primena propisa te dosledna politika nekažnjivosti – sve nas je to dovelo do istinski zabrinjavajuće situacije u kojoj ekstremne grupe, uglavnom s krajnje desnice, dominiraju javnim prostorom.

Takvo stanje veoma negativno utiče na društvo u celini a posebno na mlade.

Navedene činjenice uznemiravaju veliki broj građana i građanki koji su se u poslednjih godinu dana priključili inicijativi pod nazivom Free the Streets/Free the People

O inicijativi:

Zidovi na ulicama srpskih gradova i varošica već duže vreme predstavljaju poprište različitih desničarskih i drugih grupa kao i platformu za promovisanje njima bliskih politika. Rezultat podrške, ali i ovakvog skrivenog uticaja državnih struktura jeste urbani pejzaž zasićen iscrtanim porukama, šablonima, grafitima i muralima koji direktno pozivaju na mržnju, zlobu, uskogrudost, rasizam, seksizam i generalno šire različite toksične sadržaje stvarajući društvo prepuno nasilja koje je prisutno na svim nivoima, a posebno kod mladih ljudi.

Namera dvogodišnje građanske inicijative nazvane Free the Streets/Free the People jeste da kroz tri glavna pravca aktivnosti utiče na izmenu gorepomenute prakse i podigne svest o štetnosti šovinističkog i reduktivnog načina promišljanja prošlosti, sadašnjosti i budućnosti koji je dominantan u javnom prostoru. To su:

1.  umrežavanje građana oko uličnih umetničkih intervencija,

2.  transformacije javnih prostora,

3.  javno zagovaranje na lokalnom i nacionalnom nivou s ciljem promene zakonskih rešenja po pitanju ispoljavanja govora mržnje.