12 Mar ŽIVEO OSMI MART!!!
U okviru neformalne mreže feminističkih i ženskih grupa i nezavisnih aktivistkinja organizovali smo i ove godine osmomartovski protestni marš za radna prava žena pod nazivom UVEK NA PRVOJ LINIJI. Mi, žene Srbije, suočene sa ozbiljnom krizom u našoj državi, gde su institucije zarobljene, a vlast svakodnevno proizvodi nasilje, smo u petak 8. marta odlučno stale zajedno i solidarno braneći osvojena prava, nastavljajući borbu za punu ravnopravnost i zauzimamo prvu liniju u osvajanju slobode. Naš Osmomartivski marš i ove godine, počeo je nastupom Horkestra i pesmom OSMI MART. Nakon pesme i ovacija iz publike Iva Parađanin otvorila je program poželevši da budemo JOŠ GLASNIJE i JOŠ SOLIDARNIJE “Želim da naš glas čuju žene iz cele Srbije… Želim da naš glas čuju sve naše drugarice i saveznice iz regiona, koje danas marširaju u svojim gradovima. Želim da naš glas stigne do svih radnica, u fabričkim halama. Svih radnica u kancelarijama. U kuhinjama, pekarama i prodavnicama brze hrane. U kioscima, u šalter salama, na njivi, na polju, u bolnicama i učionicama… do svih radnica, u svim oblastima…. Svih žena čiji je rad – potplaćen… ili neplaćen!”.
Pre samog marširanja čuli smo od govorkinja parole:
Studentkinja Isidora Sekeša i biša članica sindikata radnica u McDonalds-u je rekla: Mlade radnice koje žele da zadrže status finansiranja iz budžeta tokom studija, porodičnu penziju ili bilo koja socijalna primanja, ne smeju zvanično da stupe u radni odnos. Zbog toga većina bira da se zaposli preko omladinskih zadruga ili ugovora o povremenim poslovima. To znači da su mlade žene, članice omladinskih zadruga, koje čine većinsku radnu snagu u sektoru brze hrane, još podložnije eksploataciji od koleginica koje su, iako u nezavidnom položaju, ipak priznate od strane zakona.
Dodala je i: Pored toga, nemamo pravo na bolovanje pa su ti, u slučaju da si zbog zdravstvenih problema onesposobljena za rad na kraći ili duži vremenski period, ugroženi sigurnost i egzistencija – zaključila je i pozvala na ujedinjenje i formiranje sindikata radnika brze hrane.
Lana Nikolić : To su žene koje idu sa terapija na posao. To su žene čiji život košta dva puta više. To su žene koje trebaju našu podršku i koje podršku zaslužuju. I to su žene koje je sistem izneverio – rekla je, ali naglasila da ako ih je sistem izneverio, one neće izneveriti jedna drugu.
Romkinja Tanja Grgić: Ja sam ravnopravna građanka ove države. Krajnje je vreme da prestanu da pitaju jednu Tanju, Sanju, Saimu i Janicu da li su pismene, znaju li da se potpišu. Krajnje je vreme da prestanu da pitaju jednu Katarinu i Marinu zašto studiraju, a nisu se udale. To nas vređa i ponižava – rekla je i upitala zašto se sve što je loše poredi sa Romima. Dodala je da žele da se bore za mlade generacije Romkinja i pozvala sve žene da se podignute glave izbore za prava.
Poslednja govornica uvodnog programa marša bila je Milena Berić iz KROKODILa koja je te večeri dala glas Palestinkama Rani, Dani i Enes naših novih sugrađanki, koje sa svojim višečlanom porodicom danas žive u Beogradu i kojima zajedno sa građanima Srbije pomažemo u mirnoj integraciji.
“Mi, žene Palestine, bez obzira na sve nevolje odlučno stojimo na prvoj liniji, balansirajući težinu naših radnih obaveza s teretom sukoba. Uglasovima nam, poput eha, odjekuje borba naših sestara širom sveta dok se na svakom pređenom koraku zalažemo za jednakost, sigurnost i pravdu. Zajedno potvrđujemo: Uvek na prvoj liniji.” samo je deo pisma Palestinki.
Tokom marša je Zrenjaninski socijalni forum sa grupom mladih aktivistkinja održao akciju blicovanja – ulaska u fast-food objekte i mobilisanja radnica i radnika da se pridruže sindikatu u ugostiteljstvu, koja je bila veoma uspešna. Obišli su 44 objekta, prikupilo desetak kontakata radnica i radnika koji jesu zainteresovani za mogućnost sindikalnog organizovanja.
Marš “UVEK NA PRVOJ LINIJI”, istinski je ispoljavanje snažne solidarnosti među ženama i podrške grupama i pojedincima koji dele iste vrednosti. Ujedinjenost postaje ključni element suočavanja s izazovima koje donose nasilje i nedemokratski pritisci.
Postavljanjem jasnih zahteva, poput dostojanstvenog rada, političkih prava, reproduktivnih prava i borbe protiv nasilja, žene su usmerile pažnju na ključna pitanja koja zahtevaju hitno rešavanje. Ovaj marš nije samo manifestacija nezadovoljstva; on je snažan poziv na akciju i promene, naglašavajući potrebu za odgovornim pristupom društvenim izazovima.
NEMAMO DRŽAVU, ALI IMAMO JEDNE DRUGE. Vidimo se dogodine!
photo creds Lara Končar
