ZAŠTO KAŽEŠ LJUBAV? U KRALJEVU
festival, krokodil, jezici, region, pisci, prevodioci, knjizevnost, konferencija, debate,
26198
post-template-default,single,single-post,postid-26198,single-format-standard,bridge-core-3.0.5,qode-page-transition-enabled,ajax_fade,page_not_loaded,,vertical_menu_enabled,side_area_uncovered_from_content,qode-content-sidebar-responsive,qode-theme-ver-29.2,qode-theme-bridge,disabled_footer_top,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.10.0,vc_responsive,elementor-default,elementor-kit-27178

ZAŠTO KAŽEŠ LJUBAV? U KRALJEVU

ZAŠTO KAŽEŠ LJUBAV? U KRALJEVU

Zašto kažeš ljubav? gostuje u Kraljevu.

Pozivamo vas da u utorak, 9. aprila, u 18 sati dođete u svečanu salu Gradske uprave (Trg Jovana Sarića 1) gde ćemo razgovarati o skrivenim uticajima na porast nasilja, agresije i mržnje u našem društvu. Poseban fokus razgovora biće na identifikovanju predrasuda i promišljanju netrpeljivosti prema udruženjima građana i neformalnim građanskim organizacijama, koji često dovode i do otvorene agresije prema aktivistima, posledično obeshrabrujući većinu mladih da se aktivno uključe u svoju lokalnu zajednicu i na taj način daju doprinos društvu.

Odakle dolazi sva ta averzija?

Šta je kultura nasilja i kako je ona negovana u društvu?

Zbog čega mladi poseduju tako skromno znanje o ratovima devedesetih i novijoj istoriji uopšte?

Zašto je toliko teško identifikovati i mapirati sve „izvore” nasilja?

Da li je odgovor u traumatičnim iskustvima kojima je srpsko društvo bivalo kontinuirano izlagano tokom veoma dugog vremenskog perioda? Ili možda još i više u pogubnom odbijanju njegovog većinskog dela da se s traumom suoči? 

Šta se dešava s građanskim pravima i njihovom odbranom u situaciji u kojoj je kultura nasilja sveprisutna i dominantna?

Zašto je danas verovatno više nego ikada pre važno da se zajednice ojačaju kako bi se podigla svest o građanskom društvu i vladavini prava – sistema u kojem građani odgovorno koriste i štite svoja prava i odgovornosti pred zakonom i državom?

Na sva ova pitanja, ali i na mnoga druga, pokušaćemo da odgovorima u živom ragovoru sa građanima i građankama Kraljeva. U diskusiji će učestvovati Predrag Voštinić, aktivista i suosnivač Lokalnog fronta, Ana Mirković, direktorka i suosnivačica Instituta za digitalne komunikacije, kao i Pavle Cicvarić, aktivista Borbe i student fakulteta Političkih nauka u Beogradu. Razgovor moderiraju Maja Vuković Biserko iz Udruženja KROKODIL i Tamara Marković, nezavisna menadžerka u kulturi.

Kao polaznu tačku za razgovor učesnice će koristiti rezultate “Istraživanja i analize skrivenog uticaja na porast nasilja u društvu u Srbiji”, autora Srđana Hercigonje i Milene Berić koje je nedavno objavilo Udruženje KROKODIL. Iako je ovaj projekat istraživanja nevidljivog uticaja na porast nasilja u Srbiji pokrenut pre gotovo dve godine, pisanje završne analize zateklo nas je u danima najmasovnijih protesta u našoj zemlji još od petog oktobra 2000 koji su inicirani stravičnim masakrom u O.Š. Vladislav Ribnikar trećeg maja 2023. Ne možemo a da ne postavimo pitanje odgovornosti onih koji su direktno ili indirektno doveli do ovakvog stanja te da u analizi koju ćemo u okviru razgovora u Kraljevu predstaviti i koja nosi naziv „Zašto kažeš ljubav a misliš na rat?” pokušamo da damo samo neke od odgovora na mnoge nedoumice koje se tiču očiglednog i stravičnog porasta mržnje u savremenom srpskom društvu, čemu su pogotovo izloženi mladi, te da odgovorno promišljamo našu stvarnost i dosledno ukazujemo na opasne društvene tendencije čiji su razotkrivanje i dekonstrukcija danas, čini se, važniji nego ikada.

O projektu Zašto kažeš ljubav a misliš na rat?

Cilj KROKODILovog trogodišnjeg projekta Zašto kažeš ljubav a misliš na rat? jeste podizanje svesti o opasnostima nevidljivog uticaja koji šire politički akteri čime sistematski legitimišu ekstremno desne ideologije s ciljem jačanja nacionalističkih ideja među širom populacijom u Srbiji, a posebno među mladima. Tri decenije nakon serije krvavih konflikata na prostoru bivše Jugoslavije, osuđeni ratni zločinci se, nakon odsluženih kazni u inostranim zatvorima, polako vraćaju u Srbiju gde su prihvaćeni i slavljeni od strane najviših državnih zvaničnika i obasuti medijskom pažnjom prorežimskih medija. Ne čudi stoga što mnogo godina posle nasilnog raspada Jugoslavije, ljudi u Srbiji i dalje žive s tako iskrivljenim stavovima po pitanju negativnog nasleđa devedesetih godina dvadesetog veka. Mladi ljudi pokazuju fundamentalni nedostatak znanja o ratovima i nasilnom raspadu Jugoslavije. Zarobljeni u međuprostoru između etnonacionalnog i kosmopolitskog identiteta, oni predstavljaju glavne mete zloupotrebe i često su pioni u rukama moćnih donosilaca odluka a alatke kojima se služe za promociju retrogradnih, mrziteljskih politika te za otvoreno veličanje osuđenih ratnih zločinaca, promovisanje govora mržnje, pa čak i direktno podsticanje na nasilje svima su, na žalost, predobro poznate (murali, stensili, grafiti) i najzaslužnije su za nikad ranije viđene razmere estetsko-ideološkog zagađenja naših gradova u poslednjih nekoliko godina.

Projekat Udruženja KROKODIL pod nazivom Zašto kažeš ljubav a misliš na rat podržala je kroz program MATRA Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu.

Biografije učesnika:

Predrag Voštinić, aktivista je i suosnivač Lokalnog fronta čije su delovanje i kampanje poznate u domaćoj i međunarodnoj javnosti. Društveni aktivista u najširem značenju. Iz Kraljeva u ceo svet, pa i svet medija ušao još devedesetih kao novinar radio stanice u Kraljevu i lokalni dopisnik informativne redakcije čuvenog radija B92 devedesetih godina. Učestvovao i vodio međunarodne projekte saradnje u oblasti medija i civilnog sektora. Radio i sarađivao sa mnogim međunarodnim institucijama poput Media Diversity Instituta iz Londona, Savetom Evrope, Oksford Univerzitetom, OneWorld International i mnogih drugih. Poslednjih deset godina bavi se živi od energije aktivizma, a profesionalno angažovan u konsaltingu savetujući privredu u oblasti marketinga i komunikacija sa javnostima. Predaje Sadržaj u marketingu na Institutu za digitalne komunikacije u Beogradu. Voli improvizacije kreativnih ljudi, oduševljavaju ga neočekivani odgovori, iskreno je ozaren uspotavljanjem dobre komunikacije i radoznao. Obožava alat, stvarčice i dosetke koje pravi i popravlja, i posebno je ponosan na zvanje okoline “vešt u ruke”. Pamti nepotrebne zanimljivosti jer obožava publiku takvih informacija. Kod sebe posebno ne ceni povremenu malodušnost zbog koje se svakodnevno dvoumi da li da digne ruke ili revoluciju.

Ana Mirković je direktorka i suosnivačica Instituta za digitalne komunikacije. Završila je master studije psihologije na Univerzitetu u Beogradu i trenutno piše svoju doktorsku tezu na fakultetu Ujedinjenih nacija, Evropski centar za mir i razvoj.

Bitan deo Aninog rada usmeren je ka edukaciji dece i roditelja s ciljem razvoja i održavanja otvorene komunikacije. Ovaj aspekt je predstavljen u tri sezone TV serijijala “Porodična mreža”, koji Ana kreira i vodi u okviru Školske redakcije (obrazovno-naučni program Radio-televiziji Srbije – RTS).

Ana je učestvovala u kreiranju Priručnika za medijsku, informacionu i digitalnu pismenost za decu i roditelje, zajedno sa koleginicom Anom Martinoli. Takođe, autorka je priručnika za preduniverzitetsko obrazovanje i biznise na istu temu. Priručnici su sufinansirani od strane Evropske unije, Američke ambasade u Beogradu i Ministarstva kulture Republike Srbije.

Ana je predavač na modulima Strategija i planiranje u digitalnom marektingu, Verbalna, neverbalna i digitalna komunikacija, Brend i Motivacija i inspiracija na Institutu za digitalne komunikacije.

Pavle Cicvarić, aktivista Borbe, ima dvadeset jednu godinu. Dolazi iz Užica, gde je završio osnovnu i srednju školu. Trentuno živi u Beogradu i student je Fakulteta političkih nauka. Aktivizam je od najranijih dana bio sastavni deo njegovog života, imajući u vidu da su i njegovi roditelji aktivni u civilnom sektoru. Od maja 2023. godine kaže da je još dublje ušao u vode aktivizma, nakon majskih tregedija, posle kojih su par kolega i on, okupili studente sa FPN-a prvobitno, a kasnije i sa ostalih fakulteta i izašli na ulice te podržali proteste “Srbija protiv nasilja”. Svoju Neformalnu grupu nazvali su “Studenti protiv nasilja” , dok danas, njihova grupa postoji pod imenom “Borba”.