DEBATNI PROGRAM XII FESTIVALA KROKODIL: ANTI/FAŠIZAM - KROKODIL
festival, krokodil, jezici, region, pisci, prevodioci, knjizevnost, konferencija, debate,
19119
post-template-default,single,single-post,postid-19119,single-format-standard,bridge-core-1.0.5,ajax_fade,page_not_loaded,,vertical_menu_enabled,side_area_uncovered_from_content,qode-content-sidebar-responsive,qode-theme-ver-18.1,qode-theme-bridge,disabled_footer_top,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.0.2,vc_responsive

DEBATNI PROGRAM XII FESTIVALA KROKODIL: ANTI/FAŠIZAM

DEBATNI PROGRAM XII FESTIVALA KROKODIL: ANTI/FAŠIZAM

ANTIFAŠISTIČKO NASLEĐE – (NE)NAUČENA LEKCIJA   

Fašizam i antifašizam – dve strane iste medalje. Jedna bez druge ne mogu, a svetska politička elita 21. veka (ne)uspešno luta često nedefinisanom stazom, slučajno ili namerno, u zavisnosti od prilika i okolnosti. Da (anti)fašizam, makar kao pojam, nikada neće izaći iz mode dokaz su prečeste upotrebe pomenutih termina u svakodnevnom javnom diskursu. Ne možemo da se ne zapitamo zašto je to tako, zašto baš sada. Ko odlučuje ko je fašista,  postoji li fašizam danas, da li je fašizam današnjice nalik onome iz prošlog veka, kakav je naš odnos prema (anti)fašizam?

Krokodil je u nedelju 30. avgusta priredio još jednu inspirativnu debatu – O antifašističkom nasleđu. Ljubitelji Krokodilovih događaja imali su priliku da čuju odgovore na pomenuta, ali i mnoga druga pitanja o temi koja se tiče svih nas. Igor Štiks, književnik i profesor na Fakultetu za medije i komukacije u Beogradu i Filip Balunović, politikolog i teoretičar, bili su učesnici debate i sagovornici Jelene Đureinović.

Šta u današnje vreme podrazumevamo pod fašizmom nije tako jednostavno pitanje. Fašističke tendencije ne prepoznajemo dovoljno jasno iako su one tu. Društvo teško detektuje fašističe ideje kod pojedinaca zato što se neretko kriju, za razliku od  nekada ideoloških vođa koje su se rado eksponirale, objašnjava Filip Balunović, dok Igor Štiks smatra da određene percipirane pojave u društvu ne označavamo kao fašizam, čak i kada one to zasigurno jesu, kao što je etničko čišćenje. Takođe, usuđujemo se da mnoge stvari neutemeljeno nazivamo fašizmom samo zato što nam se ne dopadaju.

Liberalni krugovi neretko oštro kritikuju one koji su po svojim stavovima blizu ovoj ideologiji, dok oni loptu prebacuju na političke neistomišljenike. Retorika zamena teza i namernog unošenja zabune čest je slučaj na mnogim političkim scenama sveta, te tako antifašistički krugovi dobijaju status ekstremista ili terorista što zapravo, kako ističe Balunović, pokazuje da antifašistički stavovi imaju svoju težinu.

Štiks podseća da je na ovim prostorima nekada postojao jak antifašistički pokret sačinjen od „različitih formi i ideoloških pozicija“. Danas se uočava odsustvo snage i stava da mi odacujemo fašističku politiku. Da bismo na tom polju napredovali kao društvo, potrebna je lavina promena. Možemo li se tome nadati u bliskoj budućnosti? Da li je to Sizifov posao, pokazaće vreme.

Da je svet pun nelogičnosti i kontradiktornosti pokazuju negiranja zločina i rehabilitacije poraženih strana po okončanju Drugog svetskog rata. Simboli, retorika, naoružavanje, borbe za teritorije i borbe za etnički čiste prostore ostaju da žive i nakon četrdesetih godina XX veka, što je vrlo poražavajuće i nimalo u skladu sa inkluzivnim demokratskim zemljama, što bi značilo da se one samo tako predstavljaju.

Kakav odnos imamo prema antifašističkom nasleđu i šta smo iz njega naučili? Za kraj debate Igora Štiks kaže da smo jako daleko od pokreta koji bi imao uticaj na promene u društvu, što nije nimalo optimističan stav iako moramo biti svesni da je realan. Fašizam jeste u porama našeg duštva, a propuštene lekcije iz prošlosti treba ipak ponoviti. Još uvek smo daleko i od formiranja antisistemske snage. Bez jasne ideje o željenom društvu promene neće ni doći.

Journalist for a day, Nina Vlajković

foto: Alex Dmitrović