16 Nov KADA OSTANEMO SAME/I
O značaju psihološke podrške roditeljima prevremeno rođene dece i pokretanju KROKODILovih grupa podrške
Povodom obeležavanja 17. novembra, Međunarodnog dana prevremeno rođene dece, u KROKODILovom Centru (Karađorđeva 43, ulaz sa Malih stepenica) sutra od 19 sati razgovaraćemo o važnosti psihološke podrške roditeljima prevremeno rođene dece.
O neophodnosti institucionalne psihološke podrške ali i njenom izostanku u okviru zvaničnih ustanova u Srbiji do vaninstitucionalne psihološke podrške koja podrazumeva empatiju, razumevanje i ohrabrenje najbliže okoline do situacija kada roditelji ne žele da preuzmu starateljstvo nad svojim prevremeno rođenim detetom u razgovoru pod naslovom Kada ostanemo same/i sa Milenom Berić iz Udruženja KROKODIL ujedno i majkom ekstremno rano rođene devojčice razgovaraće psihološkinje Natalija Đondović, nekadašnja dugogodišnja saradnica Instituta za neonatologiju u Beogradu i Vanja Ivanović psihološkinja na dečjem odeljenju Klinike za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”.
Tokom trudnoće roditelji se pripremaju za dolazak novog člana porodice i to je posebno izraženo u poslednjem tromesečju. Kod prevremenog porođaja se ovaj proces naglo prekida. Uloga psihologa jeste da pruži emocionalnu i socijalnu podršku roditeljima i članovima porodice tokom čitavog procesa adaptacije na nove okolnosti kao i pomoć u prihvatanju novonastale situacije. Uloga psihologa jeste i da pruži pomoć u vraćanju, najčešće, izgubljenog samopoštovanja kod roditelja ali i pomoć da se umanji osećaj krivice jer vrlo često roditelji veruju da su upravo oni ti koji su doprineli da dođe do prevremenog rođenja te pomoć u ponovnom uspostavljanju kontrole nad svojim životom i osećajem da zaista nešto mogu da učine za svoju decu. Savetodavni rad sa roditeljima predstavlja pomoć i lekarima u praćenju senzornog i psihomotornog razvoja dece.
Šta se dešava onda kada ova podrška izostane? Šta se dešava onda kada okruženje, od insitucionalnog do porodičnog, umesto podrške osuđuje roditelje, distancira se ili ne pokazuje solidarnost i empatiju. Koje to posledice ima na sistem, društvo u kome živimo, dete i same roditelje. Zašto se izazovi sa kojim se trudnice ili roditelji prevremeno rođene dece suočavaju u Srbiji tretiraju kao sramota o kojoj se nerado priča i zašto se ovi problemi od sistemskih do društvenih kontinuirano ignorišu?
O ovim i mnogim drugim temama razgovaraćemo u KROKODILovom Centru i sa mamama prevremeno rođene dece Milicom Jekić Lazarević, ujedno i autorkom knjige PUT RODITELJSTVA od mrvice do zvezde i Majom Vuković Biserko.
Udruženje KROKODIL pokreće program psihološke podrške roditeljima prevremeno rođene dece i to kroz održavanje grupnih psihoterapija svakog prvog petka u mesecu počev od petka 2. decembra u 17 sati u KROKODILovom Centru. Grupe podrške moderiraće psihološkinja Natalija Đondović i ovom prilikom molimo sve zainteresovane strane Udruženja roditelja, medije i druge zainteresovane grupe da ovu vest prošire kako bi ona došla do onih kojima je najpotrebnija.
Grupe neće činiti više od 15 članova po seansi i trajaće 90 minuta. Radi se o tzv. otvorenoj grupi u kojoj članovi koji su završili proces odlaze iz grupe, a novi članovi ulaze u grupu. Za sadržaj grupne diskusije važi pravilo o poverljivosti. Prijave se vrše putem e-mail adrese: office@krokodil.rs.
Grupa podrške roditeljima prevremeno rođene dece predstavlja sigurno mesto na kojem članovi grupe mogu podeliti svoje izazove i teškoće u roditeljstvu, kao i u svakodnevnom fukcionisanju, zatražiti savet o određenoj situaciji, razgovarati o tome kako bolje da razumeju određena dečija ponašanja, njihove uzroke, svoje reakcije na njih, kako postupati da bi se olakšala porodična svakodnevica.
Šta su grupe podrške?
Čovek raste, razvija se, igra i uči, najpre u porodičnoj, a zatim u drugim socijalnim grupama koje kreira i u kojima daje svoj doprinos. Psihoterapijska grupa je umanjena reprezentacija socijalnog univerzuma svakog pojedinca. Grupe podrške okupljaju ljude koji se suočavaju sa istim izazovima.
Šta možete da očekujete u grupama podrške?
Učestvovanje u grupama podrške nudi priliku roditeljima da se povežu sa ljudima koji se suočavaju sa sličnim iskustvima i da sa njima podelite svoje dileme i osećanja. Ulazak u grupu izaziva neprijantnost i nelagodu na početku.Teško je govoriti o svojim problemima pred nepoznatim ljudima,međutim kada čujete da i drugi prolaze kroz iste situacije,shvatićete da niste različiti i da niste sami. Uprkos složenosti ljudskih problema, pojedine zajedničke osobine su evidentne i članovi grupe tokom procesa shvataju koliko su slični jedni drugima, što dovodi do dubljeg povezivanja, prihvaćenosti i podrške. Članovi grupe razgovaraju o svojim iskustvima, osećanjima, razmenjuju ideje, predlažu nove načine za rešavanje određenog problema i pružaju emocionalnu podršku jedni drugima. Gledajući kako drugi ljudi rešavaju probleme, možete otkriti čitav niz strategija za suočavanje sa svojim. Vremenom se razvija bliskost i poverenje među članovima grupe i grupa postaje sigurno mesto. Grupa takođe pruža mogućnost da se kroz interakciju sa drugim članovima shvate sopstveni obrasci razmišljanja i ponašanja.
Koje su koristi od grupe podrške?
Grupe podrške smanjuju osećaj izolacije i usamljenosti, donose olakšanje, veće samopoštovanje, destigmatizuju dijagnozu i pomažu članovima u deljenju resursa i veština prevladavanja problema. Smanjuju nivo stresa, redukuju anksioznost i depresivnost koje prate krizne situacije i poboljšavaju kvalitet života.
U obeležavanju Svetskog dana prevremeno rođene dece učestvuju mnogobrojna udruženja roditelja, profesionalne organizacije, kompanije i pojedinici u celom svetu. Ovaj dan je od 2011. godine uvršten u kalendar Svetske zdravstvene organizacije kao dan podizanja svesti o svim izazovima sa kojima se susreću prevremeno rođene bebe i njihove porodice.
Jedna od deset beba rodi se pre vremena, širom sveta. Tako se svake godine pre vremena rodi 15 miliona beba. U Srbiji se godišnje rodi više od 4.000 takvih beba. Prevremen porođaj se definiše kao porođaj tri i više nedelja pre termina. Prevremeni porođaj je ozbiljan zdravstveni problem, a mnoge bebe izgube bitku za život. Bebe koje se rode pre vremena često imaju probeleme sa disajnim putevima, sluhom, vidom, poteškoćama u razvoju. Bebe koje su na svet došle ranije, u proseku, provedu prvih 50 dana života u Institutu za neonatologiju.
Biografije učesnica:
Vanja Ivanović je diplomirala psihologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2010. godine. Na istom fakultetu završila je i master studije-klinički modul 2012. godine. Od 2015. godine je zaposlena na dečjem odeljenju Klinike za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović” gde se bavi psihološkom i neuropsihološkom procenom dece.
Natalija Đondović je diplomirala psihologiju u Nišu 2009. godine, a nakon toga upisala i uspešno završila Sistemsku porodičnu terapiju u organizaciji Asocijacije Sistemskih terapeuta (AST), akreditovana od strane Evropske Asocijacije sistemskih terapeuta (EFTA) i Evropske Asocijacije psihoterapeuta (EAP). Od 2022. godine je i nositeljka Nacionalnog sertifikata za Psihoterapiju. Od 2013. do 2020. godine radila je kao psiholog u Institutu za neonatologiju u Beogradu gde je bila podrška roditeljima tokom borbe sa prevremenim rođenjem deteta. Od jula 2020. godine zaposlena u Specijalnoj bolnici za psihijatrijske bolesti u Kovinu kao psiholog, trenutno je I specijalizantkinja iz medicinske psihologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Poseduje višegodisnje iskustvo kao predavačica i psihoterapeutkinja.