27 Dec Vladimir Arsenijević: Slika zabludele prestonice i društva
„Našim javnim prostorom vladaju fudbalski huligani, promovišu se retrogradne i direktno zle ideologije, na zidove zgrada se postavljaju likovi osuđenih javnih zločinaca čiji se zločin ne dovodi u pitanje, a oni se ne veličaju pod pretpostavkom da ih nisu počinili, već se veličaju upravo zato što su radili to što su radili.“
Udruženje KROKODIL pokrenulo je inicijativu “Free the Streets/Free the People” kojom želi da utiče na izmenu urbanog pejzaža srpskih gradova i varošica čiji su zidovi i fasade ispunjeni iscrtanim porukama, šablonima, grafitima i muralima koji direktno izražavaju i pozivaju na mržnju i šire različite toksične sadržaje stvarajući društvo prepuno nasilja.
Kampanja je dvogodišnja, cilj je podsticanje stvaranja drugačijeg sadržaja na zidovima, te je planirano oslikavanje deset murala velikih dimenzija u gradovima širom Srbije koji bi slali nežne i afirmativne poruke. Među muralistima su neka od najznačajnijih imena street art scene: Jana Danilović, Artez, TKV, Marija Šoln i Roš.
Vladimir Arsenijević, predstavnik Udruženja KROKODIL prihvata da im možda predstoji Sizifov posao, jer iskustvo govori da se tek postavljeni mural odmah uništi kao i da je promena svesti dugotrajan proces, ali ipak smatra da je “dobro raditi nešto. Jer neko drugi će uraditi nešto drugo, pa će se to akomulirati i tako nastaju pristojna društva.“
“A ako dopustimo da nas obuzme fatalizam, bojim se da time ne ostavljamo neke šanse za naredne generacije. Imam i decu i unuku i moram da mislim unapred. Oni žive u ovoj zemlji i ja bih voleo da tu žive i dalje. To je nešto što pokreće ovu i inicijativu“, kaže Arsenijević.
Murale i grafite u Beogradu opisuje kao “ideološko-estetski haos”
“Osim činjenice da živimo u takvoj atmosferi, dopuštamo i da bivamo silovani od strane jedne veoma osnažene manjine. Našim javnim prostorom vladaju fudbalski huligani, promovišu se retrogradne i direktno zle ideologije, na zidove zgrada se postavljaju likovi osuđenih javnih zločinaca čiji se zločin ne dovodi u pitanje, a oni se ne veličaju pod pretpostavkom da ih nisu počinili, već se veličaju upravo zato što su radili to što su radili.“
Kaže da se “protiv toga treba boriti“.
Arsenijević objašnjava da će KROKODIL sa srodnim organizacijama u projektu “Free the Streets/Free the People” mapirati ne samo murale koji poput onog sa Ratkom Mladićem veličaju ratne zločince, već i sve mrziteljske poruke: antigej, antimigrantske, antivakserske, “čitav taj mizerabilizam u pokušaju da umanjimo broj takvih tragova po zidovima naših gradova, a da ujedno uvećamo broj normalnih komunikativnih i pre svega nežnih poruka“.
Murali koje će postaviti u desetak gradova biće kontrateža aktuelnom haosu, objašnjava Arsenijević i očekuje da će i te intervencije uticati na zakone koji se za sad ili ne bave ovim aspektom, ili se ne sprovode.
Na osnovu nekih ranijih inicijativa KROKODILA, na primer Deklaracije o zajedničkom jeziku i Istoričari protiv revizionizma, “shvatili smo da je pred nama ogromni zid koji se čini nepremostiv, ali vredi pokušavati. Ono što je dobro je što postoji poslanička grupa Moramo koja razume šta mi radimo, i koja može da bude posrednik između nas i tog sveta koji nam se čini neprobojan.“
Ne zna se ko je uništio dva murala koja je postavio KROKODIL, piscu Branku Ćopiću i ukrajinskoj pesnikinji Lesji Ukrajinki, ni posle nekoliko meseci. “Te huliganske grupe su toliko osnažene da se čak ni ne kriju. Oni to rade dok ljudi prolaze, a ljudi strahuju i – ne reaguju.“
Vladimir Arsenijević priča da je Milena Berić iz KROKODILA “prišla huliganima koji su iscrtavali lik predsednika Putina i imala je oštru konfrontaciju sa njima. Pozvali smo policiju, a policija ju je ispitivala do najsitnijih detalja ponašajući se prema njoj kao da je ona nešto skrivila. Na kraju su nevoljno došli do zgrade čiji su zid iscrtavali, porazgovarali sa tim huliganima, okrenuli se i otišli. Tako nešto ne bi bilo moguće kada bi postojao zakon.“
“Naš građanin, zagušen navalom takvog sadržaja, već je pomalo i anesteziran, ne može da reaguje. Ljudi su navikli da zavuku glavu među ramena i da prolaze pored takvih murala i grafita, a zapravo sve to je veoma skandalozno i odaje preciznu sliku jedne zabludele prestonice i još zabludelog društva kakvo je srpsko.“
Da li se boji neprijatne reakcije ljudi kojima neće odgovarati inicijativa “Free the Streets/Free the People“?
“Nemamo problem sa tim. Mi u ovom društvu već dugo živimo u manjinskom položaju da bi bilo smešno da strahujemo zbog bilo čega“, odgovara Arsenijević. Smatra da “postoji način da se na nepristojnost i eventualni napad uzvrati civilizovanim načinom“, i podseća da su dobijali zaštitu policije kada su organizovali “događaje za koje je bilo realno pomisliti da bi mogli da izazovu reakciju kod nekih grupa jer znamo kako to izgleda i na primeru Centra za kulturnu dekontaminaciju i Dorćol placa.“
“Mi računamo da je ovo ipak naše društvo, naš grad, naša zemlja. A to što smo okupirani od strane jedne agresivne užasavajuće manjine, to nije razlog da posustanemo. Eto to bi bio naš načelni stav.“
Izvor: veb-sajt nedeljnika “VREME”