IZVEŠTAJ SA KONFERENCIJE ZA MEDIJE – Predstavljanje preporuka za unapređenje stanja u društvu po pitanju uklanjanja grafita i murala koji promovišu mržnju i netrpeljivost
festival, krokodil, jezici, region, pisci, prevodioci, knjizevnost, konferencija, debate,
25585
post-template-default,single,single-post,postid-25585,single-format-standard,bridge-core-3.0.5,qode-page-transition-enabled,ajax_fade,page_not_loaded,,vertical_menu_enabled,side_area_uncovered_from_content,qode-content-sidebar-responsive,qode-theme-ver-29.2,qode-theme-bridge,disabled_footer_top,qode_header_in_grid,wpb-js-composer js-comp-ver-6.10.0,vc_responsive,elementor-default,elementor-kit-27178

IZVEŠTAJ SA KONFERENCIJE ZA MEDIJE – Predstavljanje preporuka za unapređenje stanja u društvu po pitanju uklanjanja grafita i murala koji promovišu mržnju i netrpeljivost

IZVEŠTAJ SA KONFERENCIJE ZA MEDIJE – Predstavljanje preporuka za unapređenje stanja u društvu po pitanju uklanjanja grafita i murala koji promovišu mržnju i netrpeljivost

U petak, 22. decembra u Velikoj sali Medija Centra održana je konferencija za medije na kojoj su predstavnici organizacija iz nevladinog sektora predstavili preporuke za unapređenje stanja u društvu po pitanju uklanjanja grafita i murala koji promovišu mržnju i netrpeljivost.

Na konferenciji su govorili članovi radne grupe koja je prethodnih godinu dana radila na mapiranju najboljih praksi i lokalnih legislativa u vezi s ovim problemom: Sanja Radivojević iz Beogradskog centra za ljudska prava, Ana Toskić Cvetinović iz Partnera Srbija, Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava i Milena Berić iz Udruženja KROKODIL.

Na početku konferencije, Ana Toskić je ukazala na probleme koji su doveli do potrebe da se radna grupa pozabavi pitanjem pravnog okvira koji se tiče murala i grafita koji šire poruke mržnje, a to su razuđenost propisa, njihova selektivna primena i uopšte neujednačena praksa kada je u pitanju kako izrada murala tako i uklanjanje onih s neprikladnim sadržajem. Posebno je istakla problem strateških tužbi protiv učešća javnosti (tzv. slapp tužbe) koje se koriste kako bi se aktivisti stavili pod dodatni pritisak i odvratili od bavljenja ovim pitanjima i rada u javnom interesu. 

Sofija Todorović je istakla da je povod koji je u fokus stavio pitanje murala i grafita s neprikladnim sadržajem bio mural Ratka Mladića u Njegoševoj i ukazala da kako je rasla javna diskusija tako su ljudi bili sve zaplašeniji te da se u tom trenutku izgubilo pitanje uređenja javnog prostora i sve postalo pitanje straha od velike politike posebno kada su se tu umešale i nasilne grupe koje evidentno ne podležu zakonu i sankcionisanju od strane institucija. Dalje je istakla kako se, štaviše, poruke mržnje koje u javnom prostoru šire te određene grupacije poklapaju s porukama koje dolaze od državnih organa i predstavnika institucija što je, prema njoj, posebno zabrinjavajuće.

Odgovarajući na pitanje Milene Berić o izjavi gradonačelnika kojom je dao legitimitet grupama koje vandalizuju zidove porukama mržnje, Sanja Radivojević je rekla da je ova izjava vrlo značajna jer se tako daje signal organima lokalne samouprave da je u redu da izostane njihova reakcija. “Ironija je u tome što pravni okvir postoji, ali se svi argumenti koji služe za procesuiranje odgovornih za kršenje zakona koriste protiv aktivista koji su rešili da uzmu stvar u svoje ruke. Sada smo se našli u obrnutoj situaciji gde su proaktivni građani koji su rešili da javni prostor dovedu u red procesuirani argumentima kojima je trebalo da budu procesuirana ta, još uvek, N.N. lica.”

Na samom kraju konferencije, Milena Berić je ukazala da je grad Beograd godišnje izdvaja milion evra za uklanjanje grafita te da je zato Gradskoj čistoći i nadležnim upravama Grada Beograda poslat zahtev za pristup informacijama od javnog značaja sa pitanjima na koji način i kako su utrošena ova sredstva. “Sad čekamo podatke o tome kako je potrošen novac građana, nas poreskih obveznika, i koji su to grafiti uklonjeni, kako i kada”, rekla je Berić.

Na konferenciji je istaknuta odlučnost svih građana i organizacija okupljenih oko inicijative Free the Streets / Free the People da se konstruktivno i aktivno pristupi rešavanju problemu grafita i murala koji promovišu mržnju uprkos zabrinutosti zbog nedostatka saradnje i neadekvatne angažovanosti institucija ali i selektivnoj primeni zakona. 

Zvanične preporuke radne grupe koje su predstavljene na konferenciji za medije i koje su sastavni deo ove građanske inicijative biće ustupljene na potpisivanje građanima sredinom januara u formi građanske peticije koja će moći da se potpiše ne samo u onlajn formatu već i fizičkom ispred lokalnih samouprava širom Srbije tokom čitave 2024. godine.