04 Mar PODOBNI “VAGNER” I NEPODOBNA UKRAJINA – TEKST TOMISLAVA MARKOVIĆA
Više od godinu dana širom Srbije organizuju se protesti koji zahtevaju da se Srbija transformiše u funkcionalnu pravnu državu, dakle državu u kojoj institucije rade nesmetano i nezavisno, a sloboda i dignitet su zagarantovani svakom njenom građaninu i svakoj građanki, uključujući tu i pripadnike/ce nacionalnih manjina. Ovi su zahtevi u potpunosti u skladu s uslovima koje Srbija kao zemlja kandidat, treba da ispuni kako bi postala članica Evropske unije. Dominantna ikonografija protesta, na žalost, prikazuje potpuno suprotnu sliku. Za razliku od dosledno proganjanih simbola koji reprezentuju našu volju da živimo u dobrosusedskim odnosima s našim bližim, regionalnim, i širim, evropskim okruženjem, postalo je uobičajeno i društveno prihvatljivo da se na protestima vijore zastave i parole s “loknastim Isusom”, simbolom ruske agresije na Ukrajinu, raznorazni grbovi i insignije koje pripadaju četničkom pokretu i drugim krajnje desnim pokretima, kako istorijskim tako i savremenim, parole koje pozivaju na “nedavanje” Kosova i druge slične poruke koje niko i ne pokušava da ukloni iz protestnih kolona uprkos činjenici da su nanele verovatno više štete prvobitnim ciljevima demonstracija od bilo čega što su režim sa svim svojim raspoloživim represivnim alatkama te njemu pripadajući, strogo kontrolisani mediji uspeli da učine.
Baš o ovom bizarnom i neobično autodestruktivnom fenomenu piše pisac i novinar Tomislav Markovć za portal Antena M, analizirajući nasilne incidente usmerene prema aktivistima Miodragu Kaporu i Filipu Jovanoviću, koji su na protestima mnogo puta fizički napadnuti upravo zato što su nosili zastavu – Evropske Unije. Još burnije reakcije izazvale su zastave Hrvatske i Albanije koje su ova dvojica aktivista iznela na nedavnom protestnom okupljanju u Novom Sadu reagujući na odluku studentskih plenuma da su na protestima dobro došle, pored zvanične zastave Republike Srbije, samo zastave njenih zvanično priznatih nacionalnih manjina među kojima su nesumnjivo, pored drugih, takođe Albanci i Hrvati, po Ustavu inače jednakopravni građani te integralni deo savremenog srpskog društva s punim pravom da na sve načine učestvuju u političkoj realnosti zemlje u kojoj žive. Jedan od dvojice aktivista, Mio Kapor, zbog ovih je zastava završio u bolnici s lakšim telesnim povredama. Nasuprot tome, kako ukazuje Marković, ne samo da se nacionalistički simboli nesmetano koriste, već su jednako poželjni i simboli paravojnih zločinačkih formacija iz Rusije, kao što je “Vagner”, čija je zastava sa studentima putovala i do Strazbura, kada su oni na biciklima putovali do tamo kako bi se direktno obratili Evropskoj Uniji za pomoć.
Iskustvo udruženja KROKODIL poražavajuće je slično: na protestu 15. marta, kada su neki članovi našeg udruženja poneli zastave Palestine i Ukrajine, u pokušaju da pokažu solidarnost sa borbom protiv okupatorskih režima, takođe su bili fizički i verbalno napadnuti. Kako je dakle moguće da ova duboka kontradikcija studentskih zahteva i protestnih obeležja nije svima jednako vidljiva i ujedno jednako neprihvatljiva? Kako je moguće da su nasilne reakcije motivisane mržnjom redovna pojava na protestima protiv sistemskog nasilja i izostanka odgovornosti za isto?
Na poraznu apsurdnost ovakve protestne politike ukazuje Marković: “Zar nije cilj da promenimo autoritarni režim, vlast koja vodi poreklo iz ratnohuškačkog miljea, da promenimo ovaj diskriminativni, nasilnički, šovinistički, imperijalni sistem i zamenimo ga sistemom u kojem manjine uživaju sva prava, i postanemo zemlja koja živi u dobrim odnosima sa susedima i zemljama u regionu? Jeste. Pa kome onda smetaju zastave?”
Ispostavlja se da je promena koja je u Srbiji neophodna mnogo dublja i sveobuhvatnija nego što se to na prvi pogled čini. Društvo koje svoje manjinsko stanovništvo predstavlja kao neprijatelja, a glorifikuje autoritarne režime i zločinačke paravojne formacije zasnovano je na militarizmu, surovosti i isključivanju. Takvo društvo može očekivati samo to, da se baš ove ne-vrednosti ispolje i u svim drugim njegovim aspektima, bili one pravni, politički ili kulturni.
Markovićev tekst u celini pročitajte na: https://www.antenam.net/clanak/podobni-vagner-i-nepodobna-ukrajina